Narodno blagostanje — dodatak

134

Pasiva Sopstvena sretstva

sbrtni kapital 41.740 45.301 498301 rezervni fond 10.796 11.035 11.268 топа ха обпоуџ 11.898 13.696 13.825 specijalni fond 1.320 — penzioni fond -— 462 788 Ukupno 65.604 68.493 69.154 Poverioci Min. fin. dotacije dobiti 12.205 8.362 3.542 кап ете 1.445 310 111 Min. fin. trošarina 10.977 = _ otpisi dužn. M. Pravde 1.013 916 _ šećer u komision 777 4.882 razni po tek. rač. 1.461 2.006 1.490 prenosni poverioci 1.517 919 744 poverioci garancija — 12.837 · 8.041 neisplaćena repa i razni 14 20 87 Ukupno 29.409 99.752 14.045 Evidenc. računi — 6.947 8.747 Zbir bilansa 95.013 105.192 91.947

Zbir bilansa u 1935/36 iznosi 91,9 milion i manji je za 13,2 miliona dinara nego u prethodnoj godini. Ako se prvo zadržimo kod pasive, vidimo da su sopstvena sredstva fabrike ostala gotovo nepromenjena, odnosno zbog dotacija fondovima čak su i porasla za 660 hiljada, sa 68,49 miliona u 1934/ 35 na 69,15 miliona u 1935/36 godini. Kao državno preduzeće fabrika nem38 sopstvene OSlavnice. Mesto toga postoji »obrtni kapital«, koji poslednjih godina iznosi 43,3 miliona a formiran je iz čiste dobiti, najvećim delom и 1926/27 1 1927/28 godini. Ova pozija ne pretstavlia sav obrtni kapital fabrike. Fondovi (za obnovu i rezervni) iznose nešto iznad 25 miliona, a poverioci 14 miliona (prema 99,75 fniliona u 1934/35).

Ako malo bolje pogledamo sastav pozicije »poVverioci«, dolazimo do zaključka da Državna fabrika šećera na Čukarici u stvari i nema poverilaca u uobičajenom smislu te reči. To znači da ona ne mora da plaća nikakve kamate i da je u tom pogledu gotovo u povolinijem položaju od ma koje druge fabrike šećera u zemlji. Među »poveriocima« iskazano je na prvom mestu Ministarstvo finansija sa 3,64 miliona za čistu dobit koja je preostala posle odvajanjia za fondov* i nagradu upravi i osoblju. Poverioci garancija, prema kojima se u aktivi nalaze dužnici garancija, iskazani su sa 8 miliona prema 19,3 miliona u prethodnoi godini. Ako se od ukupnog iznosa poverilaca (14 miliona) oduzmu pomenute dve pozicije, vidi se da sve ostale obaveze fabrike, uračunavši i »prenosne poverioce«, iznose samo 2,36 miliona.

Odvajanja za fondove vrše se redovno. lako su u toku poslednjih godina nabavljana nova postrojenja na račun fondova za obnovu, ovaj ipak iznosi 13,85 miliona, dok je и акtivi vrednost syih nepokretnosti, koje se sastoje iz zemljišta, zgrada i celokupnog mašinskog uređaja, iskazana samo sa 15,46 miliona. Današnja stvarna vrednost investicija je sigurno znatno veća. To znači da fabrika ima tihe rezerve. Početkom 1926, kada je ona postala državnom svojinom, uređai je bio stariji i sa malim kapacitetom, ali ie u međuvremenu zamenjen i modernizovan.

Vrednost fabrikata na lageru, naime šećera, melase i rezanaca, iskazana je u poslednjoj godini sa 41,5 miliona dinara i manja je za 5 miliona nego 1934/35. Iz toga bi se moglo zaključiti da se ranije zalihe postepeno smanjuju. Na žalost ne raspolažemo sa podacima o proizvodnji fabrike na Čukarici za nekoliko poslednjih godina, ali s obzirom na to da je poslednja kampania u zemlji skoro bez izuzetka bila povolinija od pretposlednje, smatramo da ni njena proizvod-

nja u 1935 nije bila manja od one u 1934 godini. Upoređenje zalihe za. dve poslednje godine sa onom za 1930/31 (22,65.

miliona dinara) pokazuje da je situacija naše šećerne industrije još uvek teška. U 1928/909 vrednost fabrikata na lageru bila je čak samo 13,8 miliona dinara, ti. iznosila je samo iednu trećinu od današnje.

Gotovina u blagajni i na žiro-računu kod banaka iznosi 48 miliona, gotovo jednako kao i prethodne godine. Меđutim, dužnici su u 1935/36 za čitavih 10 miliona manii nego u prethodnoj godini i iznose 14,9 miliona prema 24,7 miliona u 1934/35. Pre svega, imamo jedno smanjenje od skoro 5 miпопа kod dužnika po tekućim računima. zatim drugo smanjenje od 4,3 miliona kod dužnika po garancijama, i najzad, nestala je iz bilansa pozicija »preduimovi Ministarstva pravde«, koji su još u 1934/35 bili iskazani sa 916 hiliada dinara. Međutim, moguće je da su ovi preduimovi prebačeni među evidencione račune, koji su porasli sa 6,9 na 84,7 miliona dinara.

Račun gubitka i dobitka

Rashođi 1930/31 1934/35 1985/36 u hiljadama dinara Održanje fabr., plate ı dr. 7.792 5.709 7.287 ĐorezZ ı prirezi 5.846 4.674 3.862 Otpisi 1.402 914 912 Ukupno 15.040 11.297 10.061 Podela čiste dobiti : rez. fondu 5% 803 516 - 233 fondu za obnovu 10% 1.606 1.032 465 nagrada upravi 642 108 37 nagrada osoblju 803 206 74 penz. fondu — 100 200 dobit - ostatak Min. fin 12.205 8.362 3.642 Čista dobit 16.059 10.319 4.651 Prihodi Od proizvodnje 27.578 19.935 13.306 Vanred. prih: kamata, ргоу. 3.526 1.681 1.407 Zbir prihoda — rashoda 31.099 21.616 14.713

Prihodi od proizvodnje iznosili su u poslednioi godini 13,3 miliona dinara prema 19,98 miliona u prethodnoj ili 27,57 miliona u 1930/31 ili čak 35,6 miliona dinara u 1999/30. Manjak prihoda u 1935/36 u odnosu na prethodnu godinu iznosi 6,68. miliona dinara, a prouzrokovan je uglavnom nižim cenama šećera i izvesnim poskupljenjem šećerne repe. Razume se, da se redukcijama na strani rashoda nije mogao nikako nadoknaditi tako ogromni manijak kod prihoda od Dproizvodnje. Inače, rashodi na koje je uprava fabrike mogla uticati reducirani su do krajnjih granica mogućnosti. Tako na primer za održavanje fabrike, plate, nadnice i ostale rashode izdato je samo 5,98 miliona prema 5,71 miliona u 1934/35 ili 11,11 miliona u 1928/29. lako državno preduzeće, ipak fabrika ne uživa nikakve specijalne privilegiie. Za porez i prireze ona je izdala 3,86 miliona prema 4,67 u prethodnoi godini. Jedino preimućstvo koje ona ima nad ostalim fabrikama šećera je u tome, što joj se u neposrednoj blizini nalazi Beograđ koji pretstavlia dosta veliku potrošačku oblast, tako da se mogu postići izvesne uštede u transportnim troškovima gotove robe.

Kao što je već ODRI uto, čista dobit za prošlu роslovnu godinu iznosi 4,65 miliona dinara. Od toga je odvojeno za fondove fabrike 700 hiljada dinara, za penzioni fond 900 hiljada, za nagradu upravi i osobliu 111 hiliada, a ostatak dobiti od 3 miliona 642 hiliade odobren je Ministarstvu finansija, odeljieniu za budžet, kao višak prihoda.

U upravi se nalaze sledeća gospoda: Sima Milošević, kao pretsednik Upravnog veća; ·Dragutin Prica i Toplica Pešić. kao članovi. :Direktor je g. Velimir, Đurđić. |