Narodno blagostanje — dodatak

"1934. Ovakav rezultat potpuno zadovoljava, s obzirom na to “što se opšte prilike u 1985 u odnosu na prethodnu godinu nisu popravile. Dobit je ovako podeliena: dotacija opštini "947 hiliada, tantijema upravi 49 hiliada, rezervnom fondu 493 “hiliade, penzionom fondu činovnika 99 hiliada i opskrbnom “fondu maistora i voznog osoblia 99 hiljada dinara.

XPBATCKA BAHKA JI. Ji., SAFPEB

Према величини главнице и обртног капитала који јој стоји на расположењу, Хрватска банка спада међу свеће средње новчане заводе Загреба, а с обзиром на послове с којима се она одувек бавила, можемо је уврстити у ред типичних трговачких банака. Она с индустријом нема никаквих ужих веза. Не поседује акције индустријских предузећа нити ове финансира. Она се сограничује искључиво на краткорочне операције, које пружају максимум сигурности и ликвидности, као на пример на куповину и продају девиза, финансирање увоза и љизвоза, есконт краткорочних робних меница, инкасопослове итд. Хрватска банка је и иначе стално посвећивала нарочиту бригу одржању необично високе ликвидности. Готовина у њеној благајни или на жиро — односно чековним рачунима ретко када је била мања од 30 мили-она динара. Она се уз то ослањала на одличне и необично јаке везе у иностранству (као на пр. Банка комерћиале Италиана), тако да се могло с правом претпоставити да “ви те стране везе неће никако дозволити да се поколеба кредитни углед Хрватске банке.

Као што се види, није постојала никаква чињеница жоја би могла оправдати или објаснити панику улагача. Па ипак, ни Хрватска банка од ње није била сасвим поштеђена. То се види из кретања улога на књижице и по -тек. рачунима. Ови су износили (у милионима динара):

1930 1931 1932 1933 1934 1935

263 235 198 181 149 95

Од јесени 1931 до краја 1985 одлив улога на књижице и по текућим рачунима износи 168 милиона динара, тако да су они крајем прошле године износили само нешто изнад једне трећине од стања крајем 1930 године, која је била последња нормална. Хрватска банка је све исплате па и највеће вршила без икаквог ограничења, не водећи чак рачуна ни о отказним роковима. Код неких других завода није дошло до тако јаког смањења поверених средстава због тога што су се дотични заводи користили заштитом. Кулантним поступком према улагачима, Хрватска банка је брзо успела да поврати њихово поверење, тако да се може рећи да је одлив улога приватника сасвим престао већ у 1932 години.

Доцније даље смањивање поверених средстава нема више никакве везе с кризом поверења, већ је последица смањеног обима послова, завођења девизних ограничења, клиринга итд. У последњем тромесечју прошле године дошло је, као што је познато, до санкција према Италији. Пословање Хрватске банке било је тиме необично јако погођено, јер се она била готово специјализирала у фивансирању наше трговине с Италијом. Разуме се да због санкција финансирање те трговине није било више потребно, јер је она сасвим престала. У вези с тим ни Хрватској банци нису била више потребна онолика туђа средства као раније. Зато је сасвим обуставила примање нових улога, а настојала је и својим ранијим улагачима ги кореспондентима да врати што више средстава која јој више нису била потребна. Отуда су улози у 1985 години "смањени за 54 милиона, јаче него ма када раније. Пошто «су санкције укинуте, и пословање Хрватске банке ће се нагло поправити, тим пре што она има могућност да У најкраће време добије сва средства која су јој потребна.

Главне билансне позиције за 4 последње године „овако изгледају :

143

Рачун изравнања

Актива 1932 1933 1934 1935 . у хиљадама динара

Готовина 28.115 ? 31.760 „96.095 | 90:838 Менице 49.781! 93.367 | 36:866 16:675 Дужници ij 146.955 135.180 106.024 67.284 Непокр. и намештај 5.456 5.278 5.197 5.197 Инкасо-менице 13.258. 14.984 19.597 17.812 Гаран. и полози 102.084 „91.105 84.362 74.615

Пасива Главница 90.000. 20.000 20.000 20.000 Рез. фонд 2.920 2.963 2.996 3.015 Улози 198.379 181.076 149.561 95.453 Инкасо-менице 13.958 14.984 19.597 17.812 Гаран. и полози 102.084 91.105 84.362 74.615

Добитак 1.31 1.546 1.653 1.729 Збир биланса 337.951 311.675 278.170 212.625 Обртни капитал 999609 205.586 174.211 120.198

Ако се најпре задржимо код пасиве, видимо да обртни капитал у 1935 износи 120 милиона према 174 милиона у претходној години. Дакле, он је прошле године смањен готово за једну трећину, односно за 54 милиона. То је искључиво последица већ споменутог опадања улога за 54 милиона. Сопствена средства остала су непромењена са 947 милиона (од чега је главница 20 милиона, резервни фонд 3 милиона и добитак 1,7 милиона). Збир биланса је смањен прошле године за 66 милиона. Дакле, за 12 милиона више него обртни капитал. То долази отуда, што су за толико опале позиције које се налазе У истом износу у активи и пасиви, и то гаранције и полози су пали за 10 милиона, са 84 на 74 милиона, а инкасоменице за даља 2 милиона, са 19 на 17 милиона динара.

Актива нам показује пласман банчиних средстава, као и промене које су се десиле због редукције обртног капитала. Пре свега видимо, да менице износе 16,8 милиона према 36,8 милиона динара у 19834. Оне су, дакле, смањене за 20 милиона. Дужници су опали готово два пута толико, за 39 милиона, са 106 милиона у 1984 на 67 милиона у 1985 години. Насупрот томе, готовина је повеБана за близу 5 милиона, са 26,1 на 30,8 милиона динара. Намештај и непокретности остали су непромењени са 5,19 милиона динара. Као што се види, готовина износи 30,8 милиона. То је преко 25% од обртног капитала, што значи да банка није жалила потребне жртве за одржање своје ликвидности.

Рачуни губитка и добитка показују следећу слику:

Приходи 1932 1933 1934 1935 у хиљадама динара

Пренос добити 885 1.204 1.461 1.605 Камате и провизије 6.072 —= = Девизе и ефкети 8.812 —— a la Бити Разни приходи 7.424 5.691 4.919

Расходи Управни трошкови 1.566 — 1.788 1.599 Порези 542 = 507 427 Упр. трошкови и порези 2.258 —— ===> Плате 3.371 3.342 2.991 9.770 Отписи 3.479 1.481 918 OHNE Добитак 1.810 1.546 1.658 1.729

Збир прихода или расхода 10.271 8.628 7.152 6.525

Приходи у 1985 износе 4,9 милиона према 5,7 милиона у претходној години. Дакле, мањи су за 800 хиљада. Да није дошло до примене санкција, приходи у 1985 били би сигурно чак и већи него у 1984, јер је Хрватска банка управо у другој половини 19834 и првој половини 1985 била знатно проширила круг својих пословних веза. Иначе, у 1980 и 1931 банчини бруто приходи су се кретали око 8 милиона динара годишње. У годинама банкарске кризе они се нису релативно много смањили, што је такође доказ да је Хрватска банка доста рано изишла на

|