Narodno blagostanje — dodatak

види, јер су оне једним делом компензиране укапиталисаном каматом и новим улозима. Тако је, на пример, одлив улога у 1982 години per saldo 32,7 милиона, док је стварни вишак исплате над уплатама исносио 56,8 милиона. Разлика од 241 милиона претставља укапиталисану камату. Како је Љубљанска местна хранилница под режимом заштите од почетка 1933, необично је информативно кретање исплата, нових улога и укапиталисане камате у току ове три последње године. Односни подаци овако изгле. дају (у милионима динара):

1983. 1934. 1935. Укупно Нови улози 59,0 45,2 58,2 162,4 Укапитал. камата 21,6 НИ 14,8 53,5 Укупно 80,6 62,3 73,0 215,9 Исплаћени улози 102,3 79,4 87,8 269,5 Одлив рег зајдо 217 17,1 14,8 53,6 Под режимом заштите је исплаћено 269,5 милиона

динара. То доказује да су биле сасвим неоправдане тврдње о недовољном ликвидитету. Нови улози од 162,4 милиона динара у току последње три године доказују нам с друге стране, да је Местна хранилница упркос заштити успела да поново врати поверење улагача.

Крајем 1935 укупни улози износе 392,7 милиона. Од тога отпада 69,7 милиона динара на нове улошке, односно на ослобођене и неподигнуте старе, за које не постоје никаква ограничења. У односу на претходну годину нови улози су више него удвостручени. Благодарећи томе Местна хранилница је могла да одобри и доста нових краткорочних кредита. Њихов салдо крајем 1935 износи 14,6 милиона динара.

Интересантна је и структура улога. Они. по текућим рачунима су скоро за 100% већи од улога на књижице. Крајем 19835 било је 36.778 књижица, тако да је просечна висина улога 3.570 динара. Улога по текућим рачунима има 5:326, што значи да је просечан улог 49.085 динара. То значи даље да се међу улагачима по тек. рач. налазе и разне веће фирме и провинпијске штедионице, које су Љубљанску местну хранилницу сматрале као неку врсту жиродентрале. Остале позиције у пасиви су без нарочитог значаја. Једино треба споменути резервне фондове, који претстављају истовремено и капитал штедионице. Крајем 1935 дотирана им је и целокупна прошлогодишња чиста добит, тако да износе 12,5 милиона, док су пре банкарске кризе У 1930 били само 6,8 милиона.

Одлив туђих средстава био је пресудан и за целокупну пословну политику штедионице за време последњих година. Због сужавања пасиве највише су смањени активни текући рачуни, са 263,3 милиона у 1981 на 187,6 милиона крајем 1985. У истом раздобљу хипотекарни зајмови су смањени са 48 на 28 милиона, а менични са 10 на 3 милиона. Иначе, прошле године је есконтовано нових меница за 342 милиона, а наплаћено за 343 милиона. Општински зајмови су чак и порасли, са 103 у 1931 на 124 у 1982. После тога су се слабо мењали и крајем 1985 износе 128 милиона. Позиција „кредитно друштво", преко које се књиже ситнији кредити одобрени занатлијама и мањим трговцима остала је готово непромењена са 6,8 милиона.

Одмах расположива готовина Местне хранилнице износи крајем 1935 године 18,48 милиона, од чега се налази у благајни 2,03 милиона, а код новчаних завода 16,45 милиона. Ако томе још додамо и портфељ хартија од вредности, који износи 30,95 милиона, ликвидна средства износе 49,4 милиона, а то је 12,5% свих улога. Ликвидитет ће се у знатној мери још и поправити, када општина 35кључи пројектовани зајам и врати штедионици свој дуг који износи, као што смо видели, 123 милиона динара, односно 29% обртног капитала. Иначе, највећи део обртног

капитала (46%) пласиран је у текуће рачуне, који су саме врло незнатним делом стварно замрзнути. |

Бруто приходи штедионице износили су у 1985 години 28,2 милиона, од чега отпада на камате 27,6 милиона. Расходи износе 19,34 милиона, и то пасивна камата 16,11 милиона, управни трошкови 2,62 милиона и пореза 700хиљада динара. На тај начин вишак прихода над расходима износи 8,8 милиона. Он је овако употребљен; за отпис дубиоза 3,19 милиона, за отпис намештаја и непокретности 986 хиљада, отпис курсне разлике хартија од вредности 1,18 милиона, за дотацију пензионом фонду 3 милиона, а остатак од 1,1 милион као чиста добит дотиран је резервном фонду. Знатни отписи сумњивих потраживања гу доказ ригорозног билансирања. За последње три године отписано је око 20 милиона. /

Према писању „Словенца“ у бројевима од 7 и 8 о.

· Државна хипотекарна банка је општини Љубљани доделила кредит од 30 мил. дин. под условом да' општина исплати свој дуг Местној хранилници. Затим љубљанска општина намерава да издаје заложнице које би понудила да би и на тај начин смањила односно исплатила свој дуг. Ако би ови планови успели, Местна хранилница би одједаред постала ликвидна, пошто је дуг Љубљанске општине највећа позиција која се засад мора сматрати замрзнутом. У управи су гг.: д-р Камушић Јосип, претседник; Ројина Антон, потпретседник; д-р Дробнић Иван, д-р Кли нар Томаж, д-р Житко Станислав, д-р Корун Милан, 32: јец Албин, Агнола Антон, Бабник Антон, Баховец Јосип, Борштнар Франц, Черне Франц, Герзинић Антон, Јован Јанко, Краљ Иван, Новак Франц, Стојец Рајко. Владин комесар је г. д-р Хубад Јосип, а комесар мин. трг. и инд. г. д-р Вртачник Иван.

ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ТЕКСТИЛНЕ ТВОРНИЦЕ МАУТНЕР Д. Д, ЉУБЉАНА — ЗАГРЕБ

Маутнерове фабрике улазе у ред наших највећих текстилних предузећа. Оне су концентрисане у Словеначкој, и то: предионица у Литији, а ткаоница у Св. Павлу код Преболда. У овим фабрикама запослено је преко хиљаду радника. У 1929 је прикључена концерну Југословенских Маутнерових фабрика још и фабрика тепиха. Најзад, У 1934 години подигнута је и нова најмодернија текстилна штампарија, са три ролоа, која је прикључена ткачници у Св. Павлу код Преболда. Иначе, Маутнерове фабрике не долазе само у ред наших највећих, већ такође и у ред наших најстаријих текстилних предузећа. До 1922 оне су биле саставни део једног од највећих индустријских концерна бивше Аустроугарске »Мегетјоје Oesterreichische Textilindustrie A. (О. леп«, који је имао своје фабрике готово у читавој бившој монархији. 19283 године основано је национализирано Југословенско Маутвер д. д., које је преузело фабрике бечког Маутнера које су се налазиле на територији Југославије. Развитак национализираног предузећа је био повољан. Техничка постројења су знатно проширена и потпуно модернизована.

Приликом национализације главница је била утврбена са 10 милиона. У 1927 години — саобразно законским прописима о валоризацији — извршена је валоризација инвестиција. У вези с тим један део добивене рачунске добити употребљен је за повишење главнице на 20 милиона, а акције су том приликом прежигосане од 100 на 200 динара номиналне вредности. У 1929 билансирале су Маутнерове фабрике са 125 милиона динара, а познато је да ми имамо само неколико текстилних предузећа која