Narodno blagostanje — dodatak

билансирају са преко 100 милиона. Додуше, крајем 1985 и збир биланса Југословенских текстилних творница Маутнер JL. д. износи само 755 милиона динара. Али то не значи, да је у међувремену и фабрични обртни капитал опао за 50 милиона. Измењен је начин билансирања. До 1932 у пасиви биланса јављао се амортизациони фонд, а у току последње три године амортизација се врши непосредно — смањивањем набавне вредности инвестиција у активи. Да то није урађено, збир биланса био би и крајем прошле године око 106 милиона динара. ;

У погледу рада Маутнерових фабрика у 1935 години даје нам пословни извештај Управног одбора врло интересантна саопштења. Управа вели да су фабрике предузећа у првом полгођу 1935 биле сразмерно доста слабо запослене. У другом полгођу прилике су се знатно поправиле. Због санкција престао је увоз пређе из Италије, тако да је тражња за домаћом пређом порасла. У вези с тим и предионица у Литији могла је да потпуно искористи свој капацитет. Ткачнице и текстилна штампарија биле су у другом полгођу такође знатно боље запослене. Пласман производа штампарије био је врло повољан.

Као што се види, санкције према Италији имале су и једну добру страну, пошто су привремено ослободиле нашу текстилну индустрију од талијанске конкуренције. Међутим, оне су имале и рђавих страна. Пре свега, због престанка извоза у Италију, куповна снага становништва је у појединим крајевима и даље била у опадању, тако да је то морало имати утицаја и на продају производа текстилних фабрика. Затим су се јавиле и тешкоће око набавке сировина, јер је потребни памук раније увожен првенствено преко Трста, нарочито за текстилну индустрију у Словеначкој. Делом у вези са санкцијама, а делом због пораста цена на светском тржишту, порасла је и цена памука, тако да су и предионице биле приморане да повисе цену предива. Најзад, пред крај 1935 порасли су и курсеви слободних девиза, које су текстилној индустрији потребне ради набавке сировина, Све ове тешкоће имале су за последицу, да се прошле године наша текстилна индустрија углавном није могла користити неоспорним оживљавањем привреде у мери, у којој се то могло очекивати.

Југословенске текстилне творнице Маутнер д. д. завршиле су 1985 пословну годину ипак са доста повољним резултатом, што је омогућило исплату дивиденде од 9%. Предузеће је у финансијском погледу одлично фундирано. То нам показује и доња таблица, у којој: смо упоредили главне билансне позиције за неколико последњих година. Добијамо следећу слику:

Рачун изравнања

Актива 1982 1938 1934. 1985 У хиљадама динара Уређај фабрике: Земљишта 906 906 946 946

Зграде 25.364 25.364 „98.434 98.841 Машине 21.430. 21.744 29470 29.621 Инвентар 2.601! | 2652 3400 3595 Текстилна штампарија —— — —— 168 Инвестиције укупно 50.841 50.646 62.349. 63.171 Одбивши фонд аморт. —= 28.237. 26.739. 30.239 Остаје вредн. инвестиција 50.841 27.408 35.611 82.932 Дужници "12.300 10.729 11.129. 13.617 Хартије од вредности 9299 990. „ 229 929 Залихе 28.988 28.013. 22.249 26.277 Благајна 2.508 2.248. 821 2.462

| 155

Пасива _

Главница 20.000 20.000 20.000 20.000. Резервни фондови 6.950 7.100 8.450 9.947 Потпорни раднички фонд 300 300 300 300 Амортизациони фонд 19.929 — — Повериоци 45.157 39.449 39.569. 42.728 Чиста добит 1.690 1.773 1.719 2.549 Збир биланса 94.025 68.622 70.038 75.517

Прво да погледамо пасиву. Крајем 1935 сопствена средства износе скоро 30 милиона, од чега отпада на главницу 20 милиона и на резервне фондове 9,94 милиона динара. У односу на 1984 фондови су већи за 1 и по ми. лион динара, а према 1932 већи су за 3 милиона. Ако сопственим средствима као што су исказани у пасиви биланса додамо још и вредност амортизационог фонда, који је у активи одбијен од вредности инвестиција, видимо да укупна сопствена средства износе у ствари преко 60 милиона динара, према 43 милиона туђих средстава. Туђа средства исказана су у две позиције, и то: потпорни раднички фонд који износи 300 хиљада и повериоци са 42,7 милиона динара. Према 1983 или 1984, повериоци су у 1935 за нешто изнад 3 милиона већи, али су у односу на 1932 за 2,5 милиона мањи. Крајем 1928 повериоци су били 95 милиона, односно за 100% више него крајем прошле године. Док су 1928 туђа средства била за око 3 пута већа од сопствених, у 1935 сопствена су за око један и по пута већа од туђих. Изгледа да су повериоци и у току 1935 били знатно већи него на крају те године, јер је за њихову употребу предузеће платило на име камата У 1985 години 4,85 милиона према 3,8 милиона У 1934.

У активи видимо да су земљишта, зграде, машине и инвентар билансирани са 63 милиона, односно одбивши фонд амортизације од 30,2 милиона — са 32,9 милиона динара. То значи да су инвестиције само за око 3 милиона веће од сопствених средстава, односно да су готово све инвестиције покривене сопственим средствима. У 1935 није било много нових инвестиција. Позиција зграда повећана је са 28,4 на 28,8 милиона, машине са 29,47 на 29,62 милиона, а инвентар са 3,49 на 3,59 милиона. Укупно повећање инвестиција у 1985 износи само 899 хиљаде динара. Међутим, у претходној години инвестиције су биле повећане за око 19 милиона динара. То је првенствено изазвано увођењем штампарског одељења.

Дужници, који су 1930 године били 29 милиона, ре-

. Ддуцирани су до краја 1933 на 10,7 милиона. У току 1934

мало су повећани, на 11,13 милиона, а крајем 1985 они износе 13,6 милиона. Поновни постепени пораст дужника долази вероватно отуда, што су се прилике у погледу кредитовања такође коначно мало поправиле.

Залихе робе и сировина износе 26,27 милиона према 22,25 милиона у 1984. Једним делом то је последица пораста цена, а другим делом то мора бити у вези са извесним повећањем производње. Али треба имати у виду, да су залихе у 1982 и 1938 биле ипак нешто веће од оних крајем 1935. То значи да је кретање залиха У 1985 сасвим нормално.

Рачуни губитка и добитка овако изгледају:

Расходи 1932 1938 1934 1985 У хиљадама динара

Трошкови 5.188 5.514 5.254 5.260 Камата 8.875 4.488 3.800 4.856 Порези 3.445 4.324 3.703 4.874 Течајне разлике === — — 2.561 Дубиозна потраживања о па 175 Амортизација ~, 3.276. 8.809. 3.501 3.501 Добит па 1.690 1778 1739. 2549