Narodno blagostanje — dodatak

АНАЛИЗА

БИЛАНС

Додатак „Народном Благостању“

БРОЈ 36

Садржај:

БЕОГРАД, 5. СЕПТЕМБАР 1936.

ГОДИНА УШ

Кредитни завод за трговино ин индустријо, Љубљана „Кроација“, творница портландцемента д. д> Загреб

»Ргедоу!с« а. d., Beograd

КРЕДИТНИ ЗАВОД ЗА ТРГОВИНО ИН ИНДУСТРИЈО, ЉУБЉАНА

Кредитни завод за трговину и индустрију, Љубљана, плаћа све од 1932 године својим акционарима непромењену 10% дивиденду. Само једанпут, у 1932 години, учињен је изузетак, али је дивиденда и тада износила 9%. После ове напомене не би требало ни спомињати да је Кредитни завод сјајно пребродио нашу банкарску кризу, која је била можда најтежа управо у Словеначкој, где је и кредитна организација најсавршеније изграђена.

Разуме се да се паника улагача морала осетити и на улошцима Кредитног завода, јер шира публика није била у стању да тачно одваја један завод од другога, макар за то постојали најтипичнији елементи за разликовање. Смањење обртног капитала у 1981 и 1932 години било је огромно. Са 480 милиона у 1930 он је био пао на 292 милиона крајем 1982. Како су у том раздобљу сопствена средства порасла за ! милион динара, види се да је одлив туђих средстава за две године био 189 милиона динара, од чега отпада 25,4 милиона на смањење улога и 163,6милиона на смањење поверилаца. Као што се види, смањење улога за 25,4 милиона и није било знатно. То долази отуда, што кредитни завод није имао велики број ситних улагача, који су својом резервом и изазвали банкарску кризу. Преимућство Кредитног завода је било у томе да је он имао ограничен број великих улагача са којима су одржаване пријатељске везе. То су била пре свега јака индустријска предузећа и мањи новчани заводи. Иначе, ни комитенти — дужници Кредитног завода нису били ситни привредници ни земљорадници, него велика и солидно фундирана трговачка и индустријска предузећа.

Код највећег броја осталих новчаних завода у 1981 и 1922 јаче су смањени улози него повериоци. Код Кредитног завода било је управо обрнуто. У том раздобљу пад поверилаца износио је овде 163,6 милиона и био је око.6 и по пута већи од пада улога на штедњу. То има свој посебни разлог. Наиме Кредитни завод био је раније филијала бечког Кредитаншталта, а 1920 претворен-је у самосталну банку, али је OKO 90% његових акција остало у рукама Кредитаншталта. Кредитни завод је од своје матице и њених веза добијао и највећи део средстава с којима је располагао, Кад су се половином маја 1981 године код бечког Кредитаншталта јавиле тешкоће, основао се код нас један конзорцијум који је од Кредитаншталта преузео све акције Кредитног завода. Тако је овај за Словенију тако важни завод национализован. Али тежиште проблема није било у преузимању мајоритета акција Кредитног завода, пошто његова главница не износи више од 12,5 милиона. Кредитаншталту је требало вратити и све кредите које је он поделио односно за које је посредовао и

преузео гаранцију. У овој ситуацији треба тражити 06јашњење за пад поверилаца Кредитног завода са 363,7 милиона у 1930 на 200,1 милиона крајем 1982. Због прекида веза са бечким Кредитаншталтом пословни волумен би се морао смањити без обзира на општу привредну депресију и нашу локалну банкарску кризу.

Према томе споменути укупни одлив туђих средстава од 189 милиона у 1931 и 1932 и нема толико везе с паником улагача. За нас је он само у толико интересантан, што нам потврђује да је актива Кредитног завода и у оно време морала бити у необичној мери ликвидна.

Већ је биланс Кредитног завода за 1932 јасно показивао да је национализација по банку врло успешно извр: шена, а из биланса за 1933 се видело да је Кредитни завод потпуно савладао и кризу поверења: Додуше, у 1988 и 1934 збир биланса је и даље опадао. Међутим, стварни обртни капитал банчин био је у порасту. Треба наиме узети у обзир да је управа у 1933 години извршила отпис латентних резерви од око 35 милиона, које су ранијих година резервисане и вођене преко рачуна дужника односно поверилаца, а у 1934 биланс је нешто прочишћен. Поједине позиције уложака и поверилаца, које су се водиле pro и сопфга, извођене су, односно извршена је компензација. На тај начин су и у 19834 улошци и повериоци исказани са мањом сумом, а са друге стране исказани су са мањим износима и дужници.

O пословању у 1985 години управа вели: „Послови завода су текли нормално. Треба нагласити, да промет већ од прошле године и даље стално расте. Коначни успех је по прилици једнак као и у 1934 години, али треба узети у обзир да је зарада у неким гранама била уопште мања, а порези су били знатно већи“.

Главне билансне позиције Кредитног завода за трговину и индустрију у Љубљани за последње четири године изгледају овако:

Рачун изравнања

Актива 1982. 1933. 1934. 1985. у хиљадама динара

Благајна 10.486... 26.567 35:032 36:038 Дужници тек. рач. 202.920. 169.195 147.457 181.356 Менице 43.827 46.467 44.561 41.715 Конзорцијални послови 9.145 9.181 9.193 9.101 Хартије од вредности 15493 13.726. 16182 12.046 Непокретности 825 144 140 136

Пасива Главница 19:500, 19.500. 12:500' 12.500 Резервни фондови 16.800. 17.700. 18.100. 18.250 Акцепти 738 355. := 35