Narodno blagostanje — dodatak
158
Улошци на штедњу 58.833 50.264 41.317 51.508 Повериоци 200.132 181.914 178.386 195.903 Неподигнута дивиденда = — —— | Чисти добитак 2.955 2.804 2.276 2.195 Збир биланса 291.955 265.220 252.566 280.392 Рачун губитка и добитка Расходи |
Плате 2.254 9.259 2.259 2.287 Трошкови 2.324 1.643 1.987 1.894 Отпис непокретности 20 4 4 4 Порези 450 756 696 _ 1.113 Отпис дубиоза — 1.855 947 204 Отпис према пор. закону = 34.691 —— Добит 2.955 2.804 2.276 2.194 Приходи
Пренос добити 629 558 594 588 Камате и провизија 5.421 4.487 4.354 4.858 Ефекти и девизе 1.887 4.218 3.219 2:25: Непокретности 67 57 — Пренос латентних резерви _—- 34.691 — Збир прихода или расхода 8.004 44.011 8.167 7.697
Крајем 1935 збир биланса износи 280 милиона динара, односно за 28 милиона више него у претходној години. То је последица знатног прилива туђих средстава. Улошци на штедњу су порасли за округло 10 милиона, односно за 41,3 милиона крајем 1934 на 51,5 милиона у 1935 години. Пораст поверилаца је још јачи: Са 178,3 милиона у 1984 они су повећани на 1599 милиона у 1935, односно за око 10% или за 17,6 милиона динара. Сопствена средства остала су у односу на претходну годину готово непромењена са 30,75 милиона. Од тога отпада на главницу 12 и по милиона и на резервне фондове 18,25 милиона динара. Са дотацијама из овогодишње добити и преносом неподељене добити сопствена средства достићи ће износ од 31,5 милиона. Туђа средства износе 247,5 милиона динара: Однос између сопствених и туђих средстава од ! према 7,7 не може се сматрати као неповољан, с обзиром на релативно врло високи ликвидитет активе.
Благајна износи 36 милиона према 35 милиона у 1934. То значи да су улошци на штедњу покривени са округло 70% готовином у благајни, односно да се у благајни налази око 13% од целог обртног капитала. Ако изузмемо непокретности које износе само 136 хиљада динара, а састоје се из банчиних просторија, у активи имамо још само четири позиције и дужнике, менице, хартије од вредности и конзорцијалне послове.
Неки ангажмани хартија од вредности су у 1985 години ликвидирани. Због тога је односна позиција смањена за 4 милиона, са 16 на 12 милиона динара. Конзорцијални послови остали су непромењени са 9,1 милиона динара. На ове две позиције отпада око 7,5% обртног капитала. У есконт меница и текуће рачуне пласирано је око 80% од целокупног банчиног обртног капитала. Менице износе 41,7 милиона, односно за 2.85 милиона мање него у 1934. Дужници по текућим рачунима порасли су у 1085 за 34 милиона и крајем те године износе 181,3 милиона динара. Управа напомиње да су одобрени кредити, како менични тако и они по текућим рачунима, већином краткорочни. Завод се првенствено старао да очува своју ликвидност и мобилитет.
Укупни промет Кредитног завода у 19835 години је износио 50 милијарди 664 милиона (према 5498 милиона У 1934 години): |
;
(
#
Од тога отпада у милионима динара на:
Благајна примања 5045 исплате 508,5 Менице есконт 139,9 наплате 142,2 Дужници задужења 623,6
одобрења 589,7 Ефекти и конз. послови купљено 10,5 враћено 29,0 задужења 613,7
продато 14,7 нови улози 39,2 одобрења 631.2 Приходи од камате и провизија, који су последњих година стално опадали, износе у 1935 години 4,86 милиона и већи су за 500 хиљада динара него у претходној години. Међутим, приходи од ефеката и девиза и даље опадају. Они износе 2,2 милиона према 3,2 милиона у 1984, односно 4,2 милиона у 1938 години. На тај начин су укупни приходи у 1985 за пола милиона мањи него у 1934. С друге стране су и порези за 417 хиљада динара већи него претпрошле године. Ипак је постигнута готово једнака чиста добит као и у 1934 (односно само за 82 хиљаде ма-
Улози Повериоци
_ње), благодарећи томе, што су трошкови редуцирани за
90 хиљада и што се на отпис дубиоза није морало употребити више од 204 хиљаде (према 947 хиљада у 1934 години). Чиста добит за 1935 износи 1 милион 606 хиљада, а са преносом неподељене добити из 1934 — 2 милиона 195 хиљада. Она је овако подељена: за 10% дивиденду | милион 250 хиљада, тантијема члановима оба одбора 127 хиљада, резервном фонду 150 хиљада, пензионом фонду 50 хиљада, прилози 50 хиљада, а остатак од 567 хиљада преноси се на нови рачун.
У управи се налазе господа: Андреј Шарабон, претседник; Јосип Лукман и д-р Влалимир Равнихар, потпретседници; д-р Карл барон Борн, Радо Хрибар, д-р Павел Пестотник, Адолф Равнихар, д-р Јуриј Скоберне, Август Тости, Август Вестен и д-р Фран Виндишер, чланови. У надзорном одбору су гг.: маг. фарм. Рикард Шушник, Јанко Блајвајс—Трстенички, д-р Мирко Божић, Јосип Олуп, Мирослав Урбас и Франц Урбанц. Генерални директор је г. Август Тости, а владин комесар г. д-р Рудолф Марн.
„КРОАЦИЈА", ТВОРНИЦА ПОРТЛАНДЦЕМЕНТА Д. Д. ЗАГРЕБ.
„Кроација: има много услова за успешан рад. Пре
"свега, она лежи у непосредној близини једног великог и
напредног града, у Потсуседу који је удаљен само 10 километара од Загреба. За снабдевање Загреба цементом „Кроација“ се служи камионима, који знатно олакшавају и појевтињују транспорт. А транспорт, као што је познато, код цемента игра битну улогу. Творница се налази и у непосредној близини железничке пруге, тако да мсже лако снабдевати готово целу Савску бановину, као и неке делове Дравске. Додуше, она спада у ред цементара средње величине, али јој је финансијско залеђе тако моћно да би она била способна за сваку реорганизацију иповећање, ако би се за то указала потреба.
Упркос свим преимућствима којима располаже, успех пословања „Кроације' последњих година није био повољан. Постигнути резултати били су у извесном погледу чак и изразито лоши, једнако као и код већине наших осталих цементних фабрика. Ни у току 19835 године стање се није поправило. У том погледу је врло инструктиван и извештај Управног одбора „Кроације' за прошлу годину у коме се између осталог вели: „Ни у прошлој пословној години није наступило попуштање напетости постојеће привредне кризе, па је према томе изостало пожељно