Narodno blagostanje — dodatak

| одагак

„Патосто

асозатји“

BROJ 41 ВЕОСКАР,

Sadržaj:

Јадранска пловидба д. д., Сушак Hercegnovska banka a. d., Hercegnovi

10. OKTOBAR 1936.

GODINA VIII

Континентално баукситно рудокопно и индустријско д. д. у Загребу

ЈАДРАНСКА ПЛОВИДБА JL JL, CYIHAK

Код нас се туризам све више развија и на путу је да постане једна од најактивнијих грана паше привреде, нарочито на Приморју. Поред лепота наше обале, туристе привлачи тамо и удобност путовања на нашим паробродима. Нашој обалној пловидви мора се то признати. То јој се признаје и на страни. Пловни парк је добро опремљен и одржава се у савршеном реду, тако да задовољава све потребе туристичке публике. Наша паробродарска друштва су одавна увидела, да није довољно повезати купалишна и туристичка места мрежом редовних пруга, него да се путницима мора пружити и савремени конфор на броду, јер брод је први хотел у који они обично наиђу, а паробродарско друштво је њихов први угоститељ.

Поред већег броја мањих јединица, на краћим релацијама, ми имамо већ и знатан број великих, лепих и удобних лађа, које претстављају понос наших паробродарских друштава. То су прави пливајући хотели, најмодерније уређени и снабдевени свиме што је потребно за савремени конфор, угодан боравак и разоноду путника. Поред необично укусно уређених туристичких лађа „Краљица Марија“ и „Принцеза Олга“, које припадају Југославенском Лојду, као и бродова „Краљ Александар !“ и „Куманово“, који припадају Дубровачкој пловидби, истиче се и неколико првокласних путничких пароброда, који су својина Јадранске пловидбе, као „Престолонаследник Петар“, „Југославија“, „Карађорђе“, „Љубљана“, „Загреб“ итд.

Иначе, „Јадранска пловидба“ има доминантан положај у нашој обалној пловидби, па је огроман и њен значај за развитак туризма на нашем Приморју, јер се интензивни промет странаца на нашим обалама претежним делом врши њеним паробродима. Ситуација Јадранске пловидбе битно се разликује од оне осталих наших водећих паробродарских друштава. Док је код Југославенског Лојда и Дубровачке пловидбе још увек важнија од обалне, код „Јадранске пловидбе“ тежиште рада лежи у обалној пловидби. Осим пловидбе уз наше обале друштво подржава и редовне пруге с Италијом, Албанијом и Грчком.

Јадранска пловидба је прошле године са 63 пароброда и 3 моторна брода одржавала поштански, путничКи и теретни саобраћај на 52 разне пруге, Друштвени бродови су пристајали у 207 домаћих и 42 страна пристаништа, и превезли су у току године преко 1 милион „300 хиљада путника и око 200 хиљада тона робе. Треба нагласити да су. прошле године одржаване свакодневне _ брзе пруге из Сушака за Далмацију, што је наишло на одобравање у земљи и У иностранству. Туристичка пруга за Пиреј одржавана је. петнаестодневно. Локална служба

које саобраћају

слободна . пловидба |

обављана је као и раније. У том погледу није било го: тово никаквих знатнијих промена. Саобраћај поред наше обале дао је задовољавајући резултат. МИностране пруге с Италијом, Албанијом и Грчком претрпеле су губитке због царинске борбе између Чехословачке и Грчке, због строгих девизних прописа и због извођења, санкција према Италији.

Коначни резултат пословања ипак задовољава, тако да се с обзиром на постигнуту чисту добит 1989 може убројати међу релативно боље године. Јадранска. пловидба има то да захвали најригорознијој штедњи, као и енергичном тражењу нових извора прихода и настојању да се постојећи извори појачају. Без поменутих мера успех пословања био би доста неповољнији него у претходној години, јер је знатно опао број туриста из Аустрије и Немачке. А за наше приморје ти су туристи били готово најбољи гости: прво што су били многобројни, а друго што су просечно боље ситуирани од просечног госта из других држава, које у већој мери учествују у нашем туристичком промету. |

Биланси Јадранске пловидбе за четири последње године овако изгледају: Рачун изравнања Актива 1932 1983 1934. 1935 у хиљадама динара златних обичних Бродови 16.596 16.046 103.590 104.210 Непокретности 247 247 1.500 1.500 Инвентар и покрет. —— — — 785 Роба 167 177 2.984 2.886 Благајна S _— 382 548 Ефекти 183 182 1.842 1.778 Дужници 9.391 3.741. 43.254. 49.602 Губитак 992 1.116 —— Пасива Главница 12.000 12.000 72.000 72.000 Резервни фонд 37 38 2 281 Фонд амортизације 4700 5.226 36.838 41.209 Фонд осигурања 1.586 1.758. 20.835. 22.263 Фонд за обнову бродовља | —— 0 NI 374 Неисплаћена дивиденда ел = —— 288 Повериоци 2.098 2.408 17.258 20.010 Прелазне позиције ——— — 972 49 Добитак == — 4.933 4.785 Збир биланса а ===" 152.852 161.259

До 1938 друштво је билансирало у златним динарима; у току 1984 златни динари су претворени У обичне. Пре-

Ma томе цифре из два последња биланса гласе на дана-

шње динаре. Збир биланса у 1985: износи 161, 96 милиона ||| већи је за ı 8,4 милиона него у претходној TOO Ако