Narodno blagostanje — dodatak

178

се најпре задржимо код пасиве, видимо да су порасла како туђа тако и сопствена средства. Повериоци су порасли за 2,75 милиона динара, са 17,25 на 20 милиона. То је у вези са знатним порастом дужника у активи. Фонд амортизације је такође за 4,37 милиона већи. Он је већ достигао 40% од исказане вредности пароброда и износи 41,2 милиона према 36,8 милиона динара У 1934 години. М фонд осигурања је порастао за 1,48 милиона Он износи 22,26 милиона према 20,83 милиона динара у претходној години. Осим тога се јавио и један неви фонд, и то „за обнову бродовља“ који износи 374 хиљ. динара. Укупна сопствена средства, урачунавши и неподељену добит, износе 141 милион динара, а туђа 20 милиона. Према томе, однос је необично повољан. Да држава није у заостатку с исплатом субвенције, Јадранска пловидба не би уопште морала да се служи туђим средствима. То је најбољи доказ њене огромне финансијске снаге.

Преко 95% обртног капитала отпада на бродове и дужнвике. Дужници износе 49,6 милиона. Од тога су разни дужници 6,2 милиона, а доспела и неисплаћена субвенција 43,4 милиона. Због заостатка исплате субвенције друштво је осећало оскудицу у новчаним средствима, због чега није било у могућности да гради ниједан нови брод. Иначе, постојећи бродови су прошле године, као и увек раније, редовно поправљани, а за локални саобраћај купљени су моторни бродови „Вила“ и „Лабуд. Осим тога, пароброди „Карађорђе“ и „Љубљана“ су потпуно реконструисани и обновљени, тако да сада одговарају свим модерним захтевима конфора за путнике. Бродови „Јасон“ и „Шибеник“ су искључени из друштвене флоте и распремљени. Вредност целе флоте је исказана са 104 милиона динара, за пола милиона више. него у 1924 години. Ако се од тога одузме фонд амортизације од 41,2 милиона и фонд осигурања од 22,2 милиона, види се да права вредност бродовља није исказана са више од 41 милион динара. А она је стварно знатно већа, јер ту има и неколико нових објеката који сами толико вреде.

Код осталих позиција у активи није било знатнијих промена.

Рачун губитка и добитка

Расходи 1932 1933 1934 1935 у хиљадама динара златних обичних

Пренос губитка 685 992 — Одржавање и преправка -

бродовља 905 782. 12468. 12.528 Управни трошкови 394 397 4.702 5.155 Камата | 105 110 1.828 997 Амортизација 603 677 4.560 4.581 Курсна разлика 190 6 пи Дубиозе 20 —— Додитак — = 4.933 4.785

Приходи Пренос добити —— —— —— 370 Пословање пруга 1.911 1.848 27.750. 26.376 Курсна разлика — —— | 240 595 Губитак 992 1.116 — = Збир прих. или расхода 2.903 2.964 27.990 27.341

Приход пословања у 1985 био је 26,37 милиона од'носно за 1,88 милиона динара мањи него у претходној тодини. Чисти добитак је ипак само за 148 хиљада динара мањи, у првом реду због смањења расхода на ка„мате, са 1,88 милиона у 1934 на 297 хиљада у 1935. Иначе,

ва одржавање и поправке бродова издато је 12,5. милиона, · "готово једнако као и у 1984. Управни трошкови са 5,15 :.

милиона били су за 450 хиљада већи него у претходној години. Амортизација износи 4,58 милиона према 4,56 милиона. у 1984. ·

Чисти добитак износи 4 милиона 415 хиљада, а са преносом из 1934 године — 4 милиона 785 хиљада. Од тога је употребљено за 5% дивиденду 3,6 милиона, за тантијему 434 хиљаде, за резервни фонд 210 хиљада, за фонд обнове бродовља 221 хиљада, а остатак од 320 хиљада преноси се на нови рачун.

У Управном одбору Јадранске пловидбе су TI. TI. д-р Едо Гргић, претседник; Светислав Милосављевић и Божо Банац, потпретседници; Максо Антић, д-р Александар Горуп, Стеван Карамата, Марко Лучић-Роки, Љубомир Мирковић, д-р Бранко Пливерић, д-р Стјепан Посиловић, Анте Рисмондо, д-р Јосип Смодлака, д-р Светислав Шумановић, Анте Шврљуга, Божидар Шврљуга и Стеван Тубић, чланови. Чланови дирекције су Г. IT. Анте Рисмондо, Богдан Дурбешић, Богомир Гркинић и д-р Божидар Смодлака. У надзорном одбору налазе се г. г: Милан Гремер, д-р Нико Бонетић, инж. Петар Брадановић, д-р Максо Дујмовић, Стјепан Ковачевић, д-р Винко Микуличић, Ђуро Милош, Звонимир Рихтман и д-р Петар Рисмондо.

НЕВСЕСМОУЗКА ВАМКА A. D., HERCEGNOVI

Hercegnovska banka u Hercegnovom osnovana je tačno pre 15 godina, naime 1921 godine sa glavnicom od 600 hiliada dinara. Zavod je čisto domaći i potpuno nezavisan. Niegova prethodnica bila je Srpska Kreditna Zadruga, koja je osnovana još 1905 godine. Usled naglog razvitka bankarskih poslova u krajevima, u kojima je Srpska kreditna zadruga delovala, rešeno je odmah posle rata da ona izvrši tihu likvidaciju i da prepusti rad novoosnovanoi Hercegnovskoj banci. Ovoi poslednioj je za vrlo kratko vreme pošlo za rukom da se sjaino afirmira i da znatno proširi krug: SVOjih poslovnih prijatelja. U vezi s tim glavnica je već 1922 godine povišena na 1,2 miliona dinara, a podeljena је па 12 ћljada akcija od po 100 dinara.

Poznato je da su se naši novčani zavodi na jugu Dalmacije i u Crnoj Gori u godinama bankarske krize morali boriti s neobičnim teškoćama, koje su bile čak i veće nego u drugim krajevima naše zemlje. Njihova delatnost je usko povezana sa opštim privrednim staniem seljaka u tim krajevima. Za seliake iz područja Hercegnovske banke pretstavljaju životno pitanje rod maslina i cene ulja. Međutim, ove su, kao i cene svih ostalih bilinih proizvoda, znatno ораје, usled čega je osetno smanjena i mogućnost tamošniih seliaka da vraćaju dugove. |

Blagodareći tome, što se njome uvek neobično oprezno upravljalo, Hercegnovska banka je ipak siaino izdržala tešku borbu, čime je dala dokaza o opravdanosti svog postojanja. I u najtežim momentima bankarske krize ona je, oslanjajući se gotovo iskliučivo samo na sopstvenu snagu, u punoi meri odgovarala svima zahtevima svojih ulagača. Što je redak slučaj, naročito za male i srednje provinciiske banke, ona je i u godinama krize davala nove kredite, tako da se može reći da joj je rad u tome pogledu tekao skoro normalno. То је bilo od ogromne koristi po tamošnje krajeve. Inače, treba priznati, da su i tamošnji seliaci, iako siromašni, uglavnom dosta dobro odgovarali svojim obavezama, bez obzira na zakonsku zaštitu. Inače, kod Hercegnovske banke пце bilo ni prekomernog podizania uloga, јег опа uživa na SVOme području najveće ромегепје. ; "0.

Glavne bilansne poziciie Hercegnovske banke za četiri

poslednje · godine ovako izgledaju: