Narodno blagostanje — dodatak

82

smo izbegli izvoz robe uz niske ı docniji neizbežni UVOZ UZ visoke cene. :

Rad sa kukuruzom. — Prinos prošlogišnie berbe kukuruza bio je slab, pa su i domaće cene bile gotovo stalno iznad

ттуољпосг pariteta. Od početka oktobra 1935 do kraja 1936.

izvezli smo svegea 6944 vagona kukuruza. Od toga otpada na izvoz »Prizada« samo 50 vagona. To znači da nismo mogli

u celini realizovati Di povlašćene kontingente. Inače. Priza- ·

dov rad kukuruzom u prošloj godini bio je, uglavnom, ograničen na nabavku i isporuku robe našim pasivnim krajevima. Celokupni Prizadov promet kukuruzom u prošloi poslovпој gzodini iznosio le 2993 vagona.

Rad sa pasuiiom. — |! rod pasulia je bio slab, tako da smo imali i minimalan izvozni višak. »Prizad« je izvezao sveča 15 Mili. ko: pasulja u Italiju i 195. hil{ada Ke: u Nemačku. ) |

U odnosu na prethodnu godinu poslovanje Prizadovog odeljenja za žito ie znatno smanjeno. Dok ie u 1934/35 kupljeno 19.430 vagona robe, u 1935/36 ie nabavlieno samo 7780 vagona.

Harice. — ]4 iuna 1936 objavljena je Uredba o snabdevanju паша те зетепзког шја иЏатт semenom. Staranije i kontrola nad njenim izvršeniem povereni su »Prizadu«, koji је Već krajem 1935/96 poslovne godine pristupio organizaciji za izvršenje intervencionog posla u tom artiklu. Sam posao počeo se vršiti tek po isteku prošle poslovne godine.

Rad sa suvom ŠliHvom. — lIzvozni višak suvih šljiva u 10935/3G bio je 1015 vagona (prema 2100 vagona u 1934/35). Od toga ie izvezeno u Nemačku 947 vagona (u 1934/35 ооdini 1060), u Čehoslovačku 8332 (550), u Мадагзки 23, и КаHiu 40 (125), a u ostale zemlje 31 vagon. Prizad Je u tom izvozu ličestvovao sa oko 390 vagona (u Nemačku i Italiju), a ostatak su izvezli privatni izvoznici, ali su za svu robu na našem tržištu bile merodavne- Prizadove cene. One su iznosile prosečno dinara 550.— za garnituru paritet Valjevo, dok je paritetna kaliforniiska cena bila za oko 50% manja od naše. Uprava »Prizada« konstatuje u svom izveštaju da 5и 5е ргоšle. godine, posle pauze od više godina, na nemačkom tržištu naše šljive mogle prodavati etivirane u originalnim Ssanducima. Etiviranjem je pobolišan njihov kvalitet. Na taj način su, i pored зјађос года, пазе ебуаже bile znatno više zaposlene nego u toku ranijih godina, u kojima je inače proizvodnia šljiva bila veća. Na iednoj od poslednjih sednica poslovni odbor »Prizada« je rešio da stavi na raspoloženje 1 i po milion dinara seliacima kao svoju pomoć za podizanje modernih sušnica za ŠJljiye.

Rad sa pekmezom. — »Prizad« ije intervenisao i na доmaćem tržištu pekmeza, koristeći se mogućnošću koja nam je bila pružena kontingentom pekmeza za Nemačku od 100 vagona. U zlavnoj sezoni »Prizad« ie uspevao da drži cenu pekmeza na din 425.— za 100 kg. paritet Kragujevac. Медиtim, kako je proizvodnja bila za oko 50 vagona veća od mogućnosti povolinog plasmana, i cene su docnije nešto popustile. Ceo višak le ipak izvezen, i to. u Nemačku 150 уаgona, mesto ugovorenih 100 vagona, a u druge zemlje oko 100 vagona. Za prodati višak od 50 vagona u Nemačku cena pekmeza se morala sniziti na 360 dinara za 100 kg.

Izvoz iabuka i s#rožda u Nemačku. — Pošto nam nije konvenirao izvoz. pakovanih jabuka u velikim sanducima, za koji nam je Nemačka odobrila znatniji kontingent, po predlogu »Prizada« tražili smo od Nemačke da nam odobri da izvezemo 1100 vagona iabuka u rasutom stanju, s tim da nam se u zamenu kontingent pakovanih jabuka snizi na 100 vagona. Taj korak se pokazao koristan: od kontingenta раRkovanih jabuka nije iskorišćeno ništa, dok je roba u rasutom stanju izvezena u celini. Za izvoz jabuka »Prizad je pođelio na ime premija 691 hiljadu dinara. | izvoz grožđa u Nemačku povećan ie sa 75 vagona u 1934/95 na 195 vagona

у

u 1985/86. Џ ostale zemlje izvezeno је prošle godine 396 vagona zrožđa. Na ime premija »Prizad« ie dao 391 hiliadu dinara, što је takođe povoljino uticalo na izvoz grožda. Obim posla Prizadovog odeljenja za voće za vlastiti račun porastao ie u 1935/36 na 545 vagona prema 500 vagona

a 1934/35. Poslovanje ovog odelienia potpuno ie zadovoljilo

privredne interese zemlje. Treba spomenuti da ie »Prizad« prošle godine osnovao i naročiti fond za unapređenie našeg

-мосата та, Коте је za početak obezbeđena suma od 3 mi-

liona. dinara.

Posao sa opiumom. — Otkup opiuma vršen ie kao i ranilih godina, ali ie otkupna cena smanjena od 25.na 20 dinara po „jedinici morfina. Otkupljeno је 72,85 hiljada kg opiuma za ]4,86 miliona dinara (prema 93.6 hiliada kg. za 14.36. miliona dinara u 1934/95). Prodaju opiuma, u smislu” iugoslovensko-turske konvencije, Višio je zajednički prodaini biro u Carigradu. On je prodao 19.345 kg. morfina, od čega otpada na iugoslovenski opium 5.552 kg., a na turski 13.792 Ке. Po konvenciji naša roba treba da učestvuje u ргобајата sa 25%, a stvarno ije učestvovala sa 28,7. Do prekoračenia ie došlo zbog toga, što se na američkoj pijaci traži isključivo naša roba zbog veće sadržine mo:jfina. Prodajne cene opiumu kretale su se oko 115 francuskih iranaka po kg. cif Njujork, na bazi 12% morfina u kg. Prodaia ie tekla povolino. Ipak su »Prizadovi« raspoloživi stokovi u porastu. Oni su iznosili:

30-У1-1934 9.054.6 Ке. 30-VI-1995 48.864.6 >» 30-У1- 1936 61.929.8. >»

_ Ovo stalno povećavanje stokova pretstavlia ozbilian rizik. Zbog toga će se morati pristupiti ograničavanju Droizvodnje, jer je u protivnom slučaju srozavanije cena neizbežno. Na prodaji opiuma u prošloj godini »Prizad« ie роstigao bruto zaradu od 5,2 miliona dinara. Kad se od toga oduzmu režiijski troškovi од 1,6 miliona, ostaje čista zarada od 3 miliona 603 hiliade dinara. Ovai iznos je u celosti rezervisan za eventualne buduće gubitke u poslu s opiumom. S obzirom na opasnost od automatskog gomilania stokova, ovaj postupak »Prizada« može se samo pohvaliti. Inače, treba spomenuti da je »Prizad« pristupio reorganizaciji svojih ustanova za otkup opiuma u ciliu izbegavania zloupotreba i zaštite proizvođača.

Rezultat rada pojedinih odelienja pokazuje nam sledeća tablica (u hiliadama kg. odnosno u hiljadama dinara):

Vrsta robe Zalihe i kupovine Prodaja i zaliha Zarada

kg. din. din. din. Pšenica 47.545 64.478 68.697 4.149 Kukuruz 99.932 30.515. 31.649 1127 Pasulj 210 669 759 84 Brašno 1 јесат 97 198 207 8 Šljive 3.953 22.746 22.874 127 Pekmez 1.504 6.089 6.316 907 Мог пл 13.75 31.926 37.130 1.601“)

Ukupno. 156.621 167.549 7.328

Prošlu poslovnu godinu karakteriše znatno smanjenie obima posla, koje je u vezi sa slabim radom i slabim izvoznim mogućnostima. Dok su kupovine društva u 1934/35 iznosile preko 21.000 vagona razne robe u vrednosti od oko 300 miliona dinara, u toku prošle poslovne godine је nabavljijeno samo oko 8.000 vagona robe u vrednosti od oko 140 miliona dinara. Ovim se ciframa ipak ne može sasvim meriti značaj »Prizada«. Njegov prošlogodišnji uspešni intervencionistički rad je bio ograničen na izvesna kraća Vre-

duće gubitke,

· Po odbitku izdvojene rezerve za eventualne bu-