Narodno blagostanje — dodatak

186

Актива | 1932 1933 1934 1935

| у хиљадама динара Роба | 758 14172. | 19:621 15.525 Дужници 30.607 25.319 096517 ! 29,60 Хартије од вредности ORO 5 099 129 122 Готовина | 106. 128: | 20 117 Губитак из ран. год. — 444 518 1.302 Губитак из тек. год. 444 499 498 1.048 Пасива Главница 10.000 10.000 10.000 10.000 Резервни фонд 1.000 1.000 1.000 1.000 Фонд валоризације 370 | 370 370 370. Фонд амортизације 1.436 1.436 1.436 1.916 Повериоци 48373. 42.515 40191 42.234 Збир биланса 61:179 2. 55.822... 52.997 :.55:520

Рачун губитка и добитка

Расходи Трошкови 1.682 1.842 1.799 1.906 Камати "6.009. 5:16. 2594 | 6551 Порез» 672 379 397 1.599 Отпис инвестиција — — — 480 Отпис ненапл. потр. || [557 249 Пренос губ. из ран. год. — 444 874 1.362 Приходи Бруто приходи 7.874 6.954 7:249..10:050 Укупан губитак 444 873 1.302 2.350 Збир прих. или расх. 8.818 7.827 8.55 12.389

Збир биланса односно капитал са којим ради пре-

дузеће, који је од 1982 до 19834 био у опадању, прошле године је опет порастао за 2,5 милиона динара, на 55,5 милиона. У пасиви постоје само две промене. Због интензивнијег пословања повериоци су порасли за нешто преко 9 милиона, на 42,23 милиона динара. После вишегодишње паузе, прошле године је опет дотиран и фонд амортизације са 480 хиљада, тако да он сада износи 1 милион 916 хиљада према 1,43 милиона у претходној и у неколико ранијих година. Због застоја у производњи и продаји у годинама тешке привредне депресије није се могла вршити амортизација фабричких непокретности и уређаја. Међутим пошто су се инвестиције услед трајне употребе ипак трошиле, стално се је смањивала и њихова вредност, тако да се отписи нису ни могли ни смели више одлагати. Иначе, све инвестиције су покривене властитим средствима, која износе 13,28 милиона динара, од чега отпада 10 милиона на главницу. Однос између властитих и туђих средстава, који је по прилици као ! према 3, не изгледа најповољнији, али је сношљив, јер повериоци код овог предузећа нису имобилизирани у инвестиције, него се употребљавају искључиво краткорочно — за финансирање производног процеса и продаје робе. Ако прегледамо активу, видимо да инвестиције износе 12,1 милисна, роба и материјал 17 милиона, а дужници 23,8 милиона динара. У односу на претходну годи“ ву дужници су порасли за око један милион дипара а залихе материјала за пола милиона. Роба је последњих година остала готово непромењена, али је у односу на 1952 скоро удвостручена. Симптоматично је и кретање рачуна дужника, који су од 1931 године били у сталном опадању, делом због слабијег пословања, а у првом реду због краћег кредитирања муштерија и строжије наплате. Прошл' године дужници су, као што смо видели, опет порасли за Il милион динара, на 23,8 милнона.

У вези са порастом пронзводње и укупне фактурне вредности продате робе бруто приходи су прошле године такође порасли за 1,8 милиона, на 10,03 милиона. Упркос томе, губитак за прошлу годину је скоро 2. и по пута већа него у 1932, 1983 или 1984. На страни расхода наћи ћемо објашњење за то. Додуше, отпис ненаплативих потраживања износи прошле године само 242 хиљаде и мањи је за 645 хиљада него у 1984. Међутим, у истом раздебљу-су готово учетворостручени порески издаци, који прошле године износе 1,6 милиона према 397 хиљада динара у 1934. Раније порези нису били никада тако велики. У току последњих година највећи су били у 1929 са 747 хиљада динара. Прошле године били су знатно већи и издаци на камату. Они износе 6,85 милиона према 4,59 милиона у 1984. Под претпоставком да се је дуговање предузећа у току читаве прошле године кретало око 42 милиона, издатак за "камате од 6,85 милиона би значио да кредити коштају 16%. Верујемо да је каматна стопа ипак знатно нижа, а овако велики издатак за камате долази вероватно отуд што су повериоци у току године били знатно већи него на крају.

Губитак за прошлу годину износи ! милион 48 хиљада динара. Ако се томе дода пренос из ранијих година, укупни губитак је 2,35 милиона. Управа Сједињених творница стакла предложила је својим повериоцима, да се садашња каматна стопа снизи. Треба очекивати да ће они тај предлог прихватити, тим пре што је то услов за лаљи нормални развитак предузећа и за елиминисање свих губитака.

У управи Сједињених творница стакла су г. Гг. инж. Вилим Абел, ичж. Рихард Абел, Иван Хрибар, инж, Адолф Кербиц, д-р Бранко Пливерић, Фрањо Латковић, Златко Пуклер и Вилим Кинцл.

Сваки напредак у производњи и употреби, сђе знање и сва искуства, што су их од године 1866 стекли специјалисти наше орга“ низације која обухвата цео свет,

примењују се код фабрикације наших

GARGOVLE МАЗИВА

и дају им онај квалитет, који га рантује сигуран и економичан погон.

STANDARD — VACUUM

Oil Companv of Jugoslavia Inc. ЗАГРЕБ БЕОГРАД