Narodno blagostanje — dodatak
Додатан „Народном |
лагоста i ye
БРОЈ 48
Садржај:
Trepča Mines Limited, London
__БЕОГРАД, 28 HOBEMBAP 19%. ~
ГОДИНА 1 УШ
· Дионичко друштво за _промет ковинама Цугмајер и Грубер у Загребу |
ТКЕРСА MINES LIMITED; LONDON
18 LOveuiDra OL 0. održana je u Londonu деуеја glavna godišnja skupština akcionara. Trepča Mines Limited za prošlu poslovnu godinu, koja obuhvata razdoblie od 1 oktobra 1935 do 30 septembra 1936 godine. Pretsednik upravnog odbora g. A. Chester Beatty, koji je inače jedan od naipoznatijih svetskih rudarsko-finansijiskih stručnjaka, podneo je tom prilikom akcionarima uz opširan izveštaji o stanju samog društva i interesantan prikaz političkih i ekonomskih prilika u Jugoslaviji, o kojima se izrazio s velikim poznavanjem i iskrenim simpatijama.
U našim ranijim analizama bilansa Trepča Mines Limited mi smo detaljno izložili kako je došlo do osnivania ovog društva, koje se pored Borskog rudnika i Trbovljanskog ugljenokopnog društva razvilo sigurno u najveće rudarsko preduzeće u našoj zemlji. Zbog toga se ovom prilikom možemo ograničiti na kratku rekapitulaciju. Društvo je dobilo u martu 1928 godine rudarsku koncesiju za pedesetogodišnju eksploataciju rudnog blaga u Južnoj Srbiji, i to sa isključivim pravom istraživanja u Trepči, Rogozni i Slatinskoi So-
kolici. Dve godine posle osnivanja društva — u kome vremenu su podignute potrebne investicije, saobraćajna sredstva, moderne zgrade za stanovanje radnika itd. — pristupilo se
proizvodnji. Sa radovima se počelo kod brda Trepča i opštine Šalske u blizini Kosovske Mitrovice. Zvanično otvaranje rudnika izvršeno je 10 oktobra 1930 godine. U 1933 godini dolazi do ogromnog proširenja društvenog rudarskog prava zbog preuzimanja društva Belasica Mines Limited. Time je Ovo pravo prošireno za 358 kvadratnih milja na ukupno 833 kvadratne milje, odnosno na 2157,4 kvadratnih kilometara, koliko iznosi i danas. Ovo rudarsko područje obuhvata rudarsku koncesiju Trepče od 96 km? i pet isključivih prava istraživanja, i to Trepča (503 km*), Rogozna (609,6 km?), Belasica br. 1 i Belasica br. 2 (927,1 km?) i Slatinska Sokolica (88,7 km?). Osim toga, društvo poseduje oko 1,35 km? zemljišta
pokrivenog zgradama itd. Postojeće zalihe rude cene se na.
3,3 miliona tona sa prosečnom sadržinom od 9,4% olova i 6,4% cinka.
Glavni rudnik iz koga je do sada vađena ruda je »Stari Trg«, nedaleko od Zvečana, gde. stotine starih okana očigledno pokazuje da je tu društvo i ranije bilo na visokom silupnju razvitka. Doduše, stari rudari nisu smeli da idu duboko u zemlju, jer nisu imali na raspoloženju današnjih tehničkih sredstava, raznih dizalica i pumpi itd., nego su rudu vadili iz slojeva koji za njih nisu Па га аН nikakvu opasnost.
Na starom rudištu društvo Trepča Mines Limited je Тпуезн-
ralo ogromne kapitale, i namesto starih okana napravljeni Su novi izvodni tuneli i otkopi, podignute su: električne di-
zalice i kompresor- -mašine, sprovedena је kanalizacija · DB M, vlažna okna unete su Dumpe; „napravljene su i prave.se sva-
kodnevno skupocene čelične i dijamantske burgije, koje su izbušile kamen i zemlju u dubini od nekoliko stotina metara:
Ruda se dobija iz 8 etaža, koje se nalaze na nivou od 545 m. GIO0 m. 730 т, 760 т, 795 т, 830 m i 865 m. Prošle godine završeno je ofvaranje etaže na nivou od 545 metara nadmorske visine. Otvorena površina u ovoj etaži iznosi 7737 kvadratnih metara. Ta površina je veća nego u та Којој drugoj etaži ovog rudnika. Treba napomenuti da su izvršene sve pripreme i za otvaranje nove, devete etaže, na nivou od 485 metara, odakle će se u martu 1937 takođe početi da vadi ruda. Ova poslednja etaža nalazi se na nivou koji je za oko 970 metara niži od nivoa na kojem se nalazi reka Trepča, a etaža na 865 metara je za oko 110 metara viša od nivoa korita reke Trepče. Pored eksploatacije rudnika »Stari Trg«, vrše se istraživanja i probna bušenja i na rudištima Meljenica, Vidušić, Marić i Gumnište, a otvoren je i ulaz u jedan · stari rudnik na Rogozni. Razume se da se na tako opsežne Tadove ne bi moglo ni pomisliti, kada ne bi stajali na raspoloženju i ogromni kapitali.
Iskopana ruda vadi зе Кгог glavne otvore rudnika »Stari Trg« na naimoderniji način, pomoću snažnih vazdušnih kompresora. Zatim se tovati u уавопе до žičane Železnice, koja je dalje prenosi u tako zvane separacije koje su podignute u Zvečanu. Žičana železnica je duga 6.600 metara a ima visinsku razliku od 235 m. U separacijama, za koje su takođe potrebne znatne investicije, ruda se melje i kvasi itd. Posle čitavog niza hemijskih i fizikalnih procesa i flotacije dobijaju se kao konačni proizvodi: koncentrat olova, koncentrat cinka i pirit, a u manjim količinama i srebro.
Kao što je već spomenuto, Trepča je pristupila proizvodnji u 1930 godini. Do kraja septembra te godine dobiveno ie 17371 tona rude sa prosečnom sadržinom od 96% olova, 8,34% cinka i oko 3 unce srebra po toni. Povećanje proizvodnje u narednim godinama pokazuju nam · sledeće cifre (u tonama):
Ova ruda: sadržavala je
'Godina Ruda predata separacijama prosečno tona olova cinka | MAN, : % 1930 17.871 9,6 8,1 · 1930/31 256.549 12,6 | 7,6 1931/32 397.963 9,67 | 8,83 1932/33 535.869 8,91 8,66 1933/34 589.081 8,85 _ 8,56 1934/35 ''597.188 9,06 _ 8,62 '1985/36 588.594 8,93. 7,74.
Kao što. se vidi, proizvodnja je rasla iz - godine u gOdinu. “Veliki porast u 1930/31 godini potiče: otuda, što je to u stvari tek prva godina normalnog :poslovanja preduzeća, koje se međutim sledećih godina i dalje proširuje, tako da