Narodno blagostanje — dodatak

198

je već u 1939/33 količina rude predate na preradu separacijama za više nego dva puta veća od one u 1930/31 godini. U 1934/35 količina prerađene rude je bila rekordna sa 597 hiljada tona. U 1935/86 imamo smanjenje od 68,6 hiljada tona. To ie posledica radničkog štrajka u maju 1936 godine. Da nije bilo toga prekida rada, prošlogodišnja prerada rude u separaciiama bila bi premašila 600 hiljada tona. U 1935/86 godini prosečno 1 tona rude sadržavala je 8,99% olova, 7,74% cinka i 3,00 unce srebra. Iz gornje tablice se vidi da se taj procenat gotovo svake godine menja, što zavisi od Куаше-

ta rude. | ''U tok: prošle poslovne godine od 588.591 tone rude, koja je iskopana i žičanom železnicom dovedena u separacije, dobivene su 63 hiljade tona olovnog koncentrata i 862 hiljade tona cinkovog koncentrata. Proizvodnja cinkovog koncentrata je u odnosu na prethodnu godinu smanjena za oko 12 hiliada tona. Smanjenje je znatno veće nego Što to odgovara opadanju količine rude prerađene u separacijama. To je zbog toga što je prošle godine ruda vađena iz nižih etaža, a ruda u ovima ima manju: procentualnu sadržinu cinka. Gubitak je nadoknadđen nešto većom sadržinom olova i srebra. Inače, proizvodnju koncentrata dobivenih iz prerađene rude u pojedinim godinama pokazuje nam sledeća tablica:

Olovni koncentrat Cinkov koncentrat Pirit

% %

Godina tona olova tona cinka tona

1930 2.229 70,0 1.003. 5 276 1930/31 41.858 75,6 32.770 50,8 1931/32 48.566 76,3 62.192 50,2 6.300 1932/33 58.852 77,5 83.297 50,4 7.800 1933/34 63.027 79,9 92.166 50,4 9.390 1934/35 64.874 79,9 94.146 50,1 39.340 1935/36 68.131 79,5 82.234 20,0 57.037

Najveći deo koncentrata olova i cinka do sada je iZVOžen preko Soluna u strane topionice (francuske, španske, nemačke, belgijske jtd.). Medutim, kako se saznaje, Trepča sprema podizanje jedne velike topionice, koja bi trebala da u našoj zemlji prerađuie pomenute koncentrate u čiste metale. Time bi se upotpuhio naš novi program organizacije domaće rudarske i topioničke industrije (proširenje Zenice, podizanje fabrike za elektrolitični bakar u Boru, podizanje fabrike aluminijuma, proširenje KMranjske industriiske družbe u Jesenicama itd.). U toku poslednje tri godine domaćim topionicama prodate su samo minimalne količine koncentrata, kao što to pokazuju sledeće cifre:

Godina lokalnim topionicama: preko Soluna: isporučeno Olovnog cinkovnog olovnog cinkov. tona konc. konc. konc. konc. 1933/34 — 6.126 63.027 86.040 1934/35 183 2 04 ~ 64.691 92.105 1935/36 87 6.105 63.044 76.129

Što se tiče pirita, proizvodnja u 1935/36 iznela је 57 hiliada tona prema 39,3 hiljade u 1934/935 i samo 9,3 hiliade tona u 1933/34 godini. Kao što se vidi, poslednjih godina preduzeće ie posvetilo veću pažnju i ovom važnom artiklu, koji se u Trepči dobiva kao sporedan proizvod prilikom flotacile olovno-cinkove rude. Podignute su naročite separacije za kohicentrisanje ovog proizvoda, koji sadrži oko 50% sumpora i 44% gvožđa. Koncentrat pirita je prodavan hemijskim fabrikama u našoj državi (na pr. »Zorka« u Subotici), u Austriji, Mađarskoi, Čehoslovačkoi i Holandiji.

Uprava Trepča Mines Limited objavljuje i vrlo interesantne podatke o troškovima proizvodnje. Tako su, na primer, troškovi za preradu 1 tone rude, uključivši i troškove za prevoz koncentrata železnicom i parobrodima, ali bez amortizacije i poreza, iznosili:

0.710 1931/32 1932/83 1934/85 1985/36 šilinga | pensa

Istraživanja 1|-— 14 1 Radovi i proizvodnja | 1 | Opšti rudarski troškovi 1/6 1/5 1/4 1/8 Troškovi žičane železnice |S 26 —/6 —6 Trošk. dobijanja koncentr. 477 3/7 9J4 3/5 Administrativni troškovi 2/6 2 2ј— 2Ј4 Ukupno 13/8 1206... 125 | 13/6 Transprotni troškovi 578. 9/1 3/6 3J4 Ukupno 17/4 1509. _ 151 | 160

Ukupni troškovi dobijanja i prerade rude porasli su prošle godine za 1 šiling i 1 pens po toni, sa 125 na 13/6 šilinga. To je u prvom redu posledica povećanja nadnica. Procentualno, u 1935/36 najveći trošak je otpadao na vađenie rude (radovi i proizvodnja), i to 25,/% prema 24,1% u prethodnoj godini. Troškovi dobijanja koncentrata, koji se takođe sastoje uglavnom samo iz nadnica, iznose 20,3%. Porasli su i opšti rudarski troškovi, na koje je prošle godine otpadalo 10,1% prema 8,9% u 1934/35. Upravni troškovi iznose svega 13,8% od ukupnih troškova proizvodnie.

Trepča proizvodi sama i svu potrebnu električnu energiju u sopstvenoj centrali od 99,27 miliona kilovat-časova Svaki kilovat-čas struje koštao je prošle godine 0,446 pensa prema 0,489 репза и 1984/95. -

Uprkos znatnom porastu troškova dobiilania i prerade rude zbog povećanja nadnica, Trepča ie prošlu poslovnu ZOdinu zaključila s neobično povoljnim rezultatom. То је роsledica znatnog porasta cena olova i cinka, koji su za Trepču ioš uvek naivažnij proizvodi. Te su se cene poslednjih 20dina ovako kretale:

Qiovo 1931 1933 1934 1935 1936 Naiviša 1579 32 1315 /i6 115: зе 1954 1871 јаз Мајп а 105/> 109 /з2 10:/8 10356 145 је Cink

Najviša 1481/gp 18: ј5 1573, ite 168ј5»

Nainiža УРА [52 135/s Ме Паје 2896

Kao što se vidi, porast cena je znatan. Treba napome-

nuti da su to cene za 1 engl. tonu (1016 kg) metala, dok se

podaci proizvodnie Trepče odnose na koncentrate ova dva

metala, koji sadrže, kao što je već spomenuto, 79,5% olova odnosno 50% cinka.

Račun izravnanja 30-0% d0-00% 30% | 30-1%

Aktiva 1933 1934 1935 1936 u hiliadama engleskih funti

Koncesija i prava istraživ. 512 519 512 512 Istraž. radovi i otvar. rudnika 99 99 99 99 Potkopi i okna ~ 88 88 88 88 Pruge, železnice i putevi 39 39 39 42. Zemljišta 9 12 12 Zgrade 83 83 74 79 Mašine i uređaj 208 210 209 184 Materijal, prevozna sredstva 4 13 2 2 Zalihe razne robe 53 71 67 67 Koncentrati 52 47 71 52 Efekti (jugoslovenski) 4 4 4 4 Razni dužnici 16 10 31 32 Gotov. i potraž. kod banaka 947 209 336 587

Pasiva Glavnica 1.115 1.116 1:116 1117 Rezervni fond 40 40 70 100 Poreska rezerva 103 90 89 161 Razni poverioci ! гехегуе 31 32 97 44 Dobit 121 103 249 288

Zbir bilansa : 1.411 1.389 1.544 1.710

OSa Sin aa alma i a ni a ai