Narodno blagostanje — dodatak
24
Pasiva |I _ Glavnica " 5.000 5.000 5.000. 5.000 Rezervni fondovi 1.202 1.316 7667 | | 1.997 Penzioni fond 10 | 15 | 20 25 Ulozi po knjiž. i Тек, г. 4.366 4.796. 5.932 5.652 Reeskont 2.131 1:505 3.406. | 3.992 Pošt. šted. — tek. rač. 897 1.018 566 804 Razna pasiva ___________- 157 245 Tantijema Sl 81 81 85 Dividenda 350 350 350 350 Dobit (485) (485) (485) (560) Obrtni kapital 14.327 14.310 17.199 17.380
Račun gubitka i dobitka
Rashodi Troškovi 601 553 561 599 Kamata 553 475 474 489 Otpisi 385 492 392 166 Dobit 485 485 485 560
Prihođi Kamata i Dprov. 1.347 1.043 1.145 1.093 Razni prihodi 79 74 51 142 Od efekata 142 81 100 154 Od kirija 455 411 357 358 Od kursne razl. efekata | —— 397 144 ____ Naplać. otpis. potraž. —— — 113 68 Zbir prihoda — rashoda 2.024 2.006 1.913 1.815
Bančin obrtni kapital ie za oko 200 hiljada veći nego u prethodnoj godini. On iznosi 17,38 miliona, čime je dostigao stanje iz 1930 godine, koia je za ogromnu većinu naših banaka bila rekordna. Inače, Кгајет 1936 bančini fondovi su za oko 800 hiliada dinara veći nego kraiem 1980. Ako se dalje ima u vidu, da je Banka Zlatibor za 1930 godinu isplatila dividendu od 6%, za 1931 od 5%, a za sve sledeće godine po 7%, vidi se da je ona poslednjih godina sjajno prošla. Akcionari mogu da budu potpuno zadovoljni.
Prošle godine imamo u pasivi, u odnosu na prethodnu, nekoliko promena. Pre svega, fondovi su povećani za 240 hiljada, od čega otpada 120 hiliada na dotacije iz iskazane čiste dobiti, a 120 hiljada dinara na sopstveni prihod rezervnog fonda i na dobitak na kursnoi razlici hartiila od vrednosti. Ulozi na knjižice i po tekućim računima, koji su u 1935 u odnosu na 1934 bili porasli za 1,14 miliona, prošle godine su opet za 9280 hiliada dinara manji i iznose 5,65 miliona. Ovo neznatno smanjenje ne može se nikako uzeti kao znak nepoverenja prema Banci Zlatibor. Smatramo da je to posledica poboljšanja privredne situaciie u zemlji. Neki ulagači su povukli svoj novac, da bi ga uložili u nepokretnosti, u hartije od vrednosti ili u druge poslove od kojih očekuju bolje ukamaćenje od onog koje im Banka može da odobri s obzirom na maksimiranje kamatne stope po ulozima.
Krediti kod Narodne banke i Poštanske štedionice iskorišćavani su prošle godine uglavnom u istom obimu Као i u 1935. Reeskontni kredit kod Narodne banke iznosi krajem 1986 godine 3,29 miliona, za 114 hiliada manje nego u 1935, a od kredita po tekućem računu kod Poštanske štedionice iskorišćeno je 804 hiljade, za 238 hiliada više nego krajem 1935.
Ukupna tuđa sredstva iznose 10 miliona, a sopstvena 6,9 miliona dinara, što pretstavlia neobično zdrav odnos. U aktivi vidimo kako su ova sredstva plasirana. Pretežni deo aktivnih poslova Banke Zlatibor baziran jie na eskontu meni-
ca, koje iznose 8,44 miliona prema 8,02 miliona krajem 1995=> | 1 7,28 miliona krajem 1934 godine. Zaimovi po tekućim računima iznosili su krajem 1934 ravno 1 milion dinara, u 1985 su porasli na 2,5 miliona, a prošle godine se opet smanjuju. na 1,4 miliona. Ove promene kod tekućih računa potiču uglavnom otuda, što je Banka u 1935 preuzela finansiranje preduzeća inž. g. Martina Orbana iz Zemuna, koje je тад о рту. deonicu modernog puta od Zemuna do Stare Pazove. Preduzeće Je OVaj posao sa uspehom završilo i već je predalo put
· Ministarstvu Građevina. Poslednja rata je naplaćena od Mini-
starstva početkom januara o. g. i Banci ie isplaćeno njeno celokupno potraživanje. Prošle godine javila se u aktivi i jedna nova pozicija: zajmovi na robu koji su iskazani sa 1,18miliona. Inače, zajmovi po zalogama na hartije od vrednosti i dragocenosti porasli su sa 208 hiljada u 19935 na 342 hiljade krajem 1936. ·
Uprava napominje u svom izveštaju da je i u toku prošle godine davala komitentima potrebne kredite uz razumljivi opreznost, odmeravajući strogo sigurnost i kreditnu sposobnost onih koji su tražili zaimove, kao i likvidnost traženog zaima. U izveštaju se konstatuje da su i bančini dužnici, s&. vrlo malim izuzetkom, vrlo dobro odgovarali svojim obavezama, tako da je do tužbe i naplate sudskim putem došlo svega u nekoliko slučajeva. Inače, od ukupnog iznosa zajmova (11,38 miliona) otpada po prilici samo jedna petina na lične kredite, dok je sve ostalo pokriveno hipotekama, hartilams od vrednosti i zalogama.
Efektni portfeli iznosi 1,93 miliona i veći je za 140 hiljada nego u prethodnoj godini, što je uglavnom posledica dobitka na kursnoj razlici. Nepokretnosti su ostale potpuno nepromenjene sa 3,52 miliona, a sastoje se iz bančine palate i Beogradu, na uglu Knjeginie Ljubice i Čika Ljubine (8,97 miliona), i iednog imanja u Šapcu (150 hiliada dinara). Prihod" od nepokretnosti bio je, kao i u prethodnoj godini, 958 hiliada, a to ie preko 10% od njihove bilansne vrednosti.
Čista dobit je za 75 hiliada veća nego u 1935. То је posledica čitavog niza promena, kako na strani prihoda, takGi na strani rashoda. Pre svega, prihod od kamata 1 ргом!тја је ха 50 ада тапј; пего и 1935, ali su razni prihodi za 90 hiliada, a prihod od efekata za 54 hiljade veći. Prihod" od kursne razlike ne javlja se za 1936 u dobifku, jer ie пеposredno knjižen u korist fonda kursne razlike. Na ime otpisanih potraživanja naplaćeno је takođe za 45 hiliada manienego u 1935. S druge strane su i prošlogodišnji otpisi mogli da budu za 296 hiljada manji nego u prethodnoi codini, a pasivna kamata i troškovi su neznatno мес.
Ukupni dobitak iznosi 680 hiliada, od čega ie 190 hiljada uneto neposredno u fondove, a 560 hiljada ie stavlieno na raspoloženje glavnoi skupštini. Od toga je dotirano daliih i20 hiljada bančinim fondovima, 5 тада репдопош fondu, 85 11 liada određeno je za tantijemu, a 350 hiliada za isplatu 79% dividende, s tim da banka isplati porez na dividendu, koji su do sada plaćali sami akcionari.
Moramo još spomenuti da je Banka nedavno SDrću svog dugogodišnjeg pretsednika uprave 2. Blagojia Antonijevića izgubila jednog iskrenog saradnika i velikog prijatelja. .
U upravi su g. g.: Andreja Tošić, potpretsednik; Velimir Milović, Svetislav. N. Mitić, Nikola Đ. Dragojlović, Kosta V. Mijatović, Dimitrije Birtašević i Grozdan P. Kostić, članovi. U nadzornom odboru su g. g. Filip Marković, Rista Ristović,.. Miloje S. Marjanović, Konstantin Stefanović i Miloš Р. МПоradović. Direktor banke je g. Krsman D. Vitorović.