Narodno blagostanje — dodatak

пе — Ce

Dodatak „Narodnom

ПАН

lagostamiućš

BROJ 11 BEOGRAD, 13. MART 1937. GODINA IX

Sadržaj:

Beogradska zadruga a. d., Beograd Banka Zlatibor a. d., Beograd BEOGRADSKA ZADRUGA A. D., BEOGRAD Zaimovi (plate, polise,

Ove godine Beogradska zadruga navršiće 55 godina Још) DI _ | 0 M 0 svoga rada. To je markantan događaj, kako za nju, tako i za ДАО РА 145 591 Р 98 771 5 (05 celokupno bankarstvo naše prestonice i predratne Згбаје, јег А И O КЕ 24.155 98.897 1 и 1. jo GOV O 7 | OTO Vrednost fondova 16.965 22.411 26.383 25.898 oličena i istorija srpskog bankarstva. Osnovana 1882, Вео-. ind 8.349 3.060 4.839 6.975 gradska zadruga je uspela ne samo da svlada sve teškoće Мо Ма а ДЕ бе 8.599 17.284 па Које је и svojoj već prilično dugoj istoriji nailazila, već Пера ов 556 U ! 656 1448 takođe da se razvije u gotovo naiveći privatni srpski novčani Na НА 199 1: 397 . 39 zavod. Ona je i prvo srpsko osiguravajuće društvo. O | __ O 510 570

Razume se, da bankRarska kriza, koja je izbila posle pa- II а nike ulagača u septembru 1931 godine, nije mogla mimoići Pasiva ni Beogradsku zadrugu. Ali, u odnosu na ogromnu Većinu Clavnica 40.000 40.000 40.000 40.000 ostalih novčanih zavoda, ona ima znatno povoliniji položaji. dial re fond 7.100 8.021 8.565 9.900 Blagodareći srećnoi okolnosti što je raspolagala znatnim re- Spec. rez. fond osig. 1.400 1.039 1.039 1.032 zervama, Zadruga je mogla bez naročitih teškoća da pročisti Eond otseka života 759 759 752 752 svoju aktivu na naijradikalniji način. S druge strane, ni njen Eond decrećn. slučajeva 150 150 150 150 likviditet nikada nije bio doveden u pitanje. Svim svojim oba- Eondi za otpise НО 500 800 vezama, kako prema ulagačima ,tako i prema ostalim pove- Eond игле razlike ZUB 751 9.905 12.367 riocima, odgovarala je uvek najurednije, a nije prestala da Ro M romiia Života 11.930 19.349 13.630 15.241 daje nove kredite, iako u skromnijim granicama, čak ni u пај- а pioMi požara 19.291 5181 5.361 5.400 težim danima krize. Poslovanje Beogradske zadruge u toku RANU ŽO 085 045 789. 756 poslednje dve godine bilo je već sasvim normalno. Njen po- Penzioni fond činovnika 8.847 7.874 8.571 9.089 0 6 je znatno proširen i u Бапкагзкој ! и osigurava- Ulozi A knjižice 27.427 0 i 0

Posle dvogodišnje pauze, za 19895 je bila isplaćena divi- ИЦ 15 O 30.737 95.913 15.634 denda od 8,34%, a za 1936 isplaćuje se 10%, odnosno 400 di- LO а 00 па 0 nara po akciji. Pored toga su upotrebliene i znatne sume Za | pbrenosna khamata 1164 673 493 446 povećanje Zadruginih fondova. Dakle, i postignuti poslovmi WO Па 41 7 81 rezultati potpuno zadovoljavaju. Međutim, još je značajnije Та tiie ПА | 86 659 801 да је, blagođareći naporima uprave uloženim u toku ove dve 51 0 BOLNO LR 3.335 4.000 poslednje godine, stvorena neobično solidna baza za dalje ši- O 00, #14) sledi p- PO SN, 263 148 renje poslova i za jačanje moći i ugleda Beogradske zadruge. Ostave, gar. kaucije 336.403 390.999 381.856 494.062

Svojim deviznim poslovanjem Zadruga је okupila znatan broj prvoklasnih komitenata koji je i dalie u porastu. O nepoverenju ulagača nema više ni govora. Vrlo je aktivno i učešće Zadruge u kreditiranju izvoza i javnih radova. Na reorganizacili osiguravajućeg posla radilo se punom рагот, i to ie veoma pohvalno, već i zbog toga što je Beogradska zadruga

· naistarije domaće osiguravajuće društvo i što kod nje zbilja

розбоје svi uslovi da se posao u što većoi meri razgrana.

Kretanie poslova Beogradske zadruge pokazuje nam donja tablica:

Račun izravnanja

Aktiva 1933 1934 1935 1936

, u hiljadama dinara · Blagajna 2.450 -. 4.057 5.885 9.491 49.564 · 32.628

Menice 31.392 49.772

Zbir bilansa 514.852 484.487 559.485 685.082 Oprtni kapital 178.440; | 161.508, 177.699 191.020

Ukupna sredstva kojima Zadruga raspolaže kraiem 1936 godine iznose 191 milion dinara. Povećanje prema 1935 iznosi 13,5 miliona, a prema 19934 — 30 miliona. Skoro jedna polovina obrtnoe kapitala otpada na glavnicu, bančine fondove i fondove osiguranja. Glavnica ie 40 miliona, a ukupni fondovi — ne računajući penzioni fond — iznose 44,94 miliona prema 39.9 miliona. u 1935 i 28,2 miliona dinara krajem 1934. Као što se vidi, fondovi su u toku poslednje dve godine povećani za oko 60%, i prošle godine su bili samo za 2,7 miliona manji nego u 1930. To znači da su već gotovo sasvim likvidirane i sve posledice kreditne krize.

Od ukupnog iznosa fondova od 44,94 miliona otpada po prilici polovina na fondove osiguranja, i to 20,64. miliona (pre-