Narodno blagostanje — dodatak
38
Pasiva
Glavnica | 10.000 __ 10.000 » 10.000 10.000 Fondovi 1.962 21098 | 2282 2.301 Fond kursne razl. — — 154 219 Ulozi na štednju 961 098 948. » 836 Tekući računi. Ga? 1.274 ПАЈА 10 Prenosna kamata | —— — % [6 Ražna pasiva _ 473 290 7 7 Dobit | 0. | 357 44 507 579 Ostave, kaucije itd. 4.971 10.956 11.970 "9.761 Zbir bilansa | 18.604 25.490 97.317 94.865 Obrtni kapital 14333 15.134 15.347 15.104
i. „Račun gubitka i dobitka
Rashodi Kamata. => 1.00, 93 90 104 Troškovi 944 350 "339 · 374 (0 0: 361 329 540 230 Čista: Порт | | 406 562 570 579
Prihodi Kamata i. proviz. · 988 819 847 " 658 Od hart. od vredn. 245 508 634 602 Od nepokretnosti — — 15 91 Prenos dobiti С" 7 4 2) Zbir. prihoda-rashoda 1.238 1834 | 1540 1.288"
Bilans Diskontne trgovačke banke je jednostavan i jasan. Već je spomenuto da se ona oslanja uglavnom samo na sopstvena sredstva, koja iznose 13,1 miliona, od čega otpada na glavnicu 10 miliona dinara, na rezervne fondove 9,9 miliona, na fond kursne razlike 219 hiljada i na čisti dobitak 579 hiliada. Ulozi na štednju bilansirani su krajem 1936 sa 1,83 miliona. prema 948 hiliada u 1935. Kao što se vidi, oni su prošle godine gotovo udvostručeni. U prvoi polovini 1936 poslovi su bili krenuli, tako da je Banka prihvatila ponudu njenih starih ulagača da primi niihovu gotovinu. Kada su se docnije kursevi državnih hartiia od vrednosti bili stabilizovali, jedan deo tuđih sredstava je postao nepotreban. Zbog toga je Banka sama i-spontano: isplatila svoje poverioce po tekućim računima, koji su krajem prethodne godine bili iskazani sa 1,4 miliona dinara.
Polovina bančinih raspoloživih sredstava plasirana je u državne hartije od vrednosti, a druga polovina u eskont poslovnih menica i tekuće račune. Menice su iskazane sa 5,75 miliona, što znači da su za 1,44 miliona veće nego u 1935. Ovde se ne radi o čistom eskontu, nego i o zaimovima na podlozi cesija, kao što se vidi iz sledećih podataka: 1,82 miliona pokriveno je intabulacijom na prvom mestu; 835 hiljada cesijama po potraživanjima od države, a 3,14 miliona su razne trgovačke menice. U ovoj poziciji su sada iskazani svi avansi na podlozi cesija, što krajem 1935 godine nije bio slučaj. Osim toga, izvesni krediti po tekućem računu su zaključeni i posle toga dati na menicu. U vezi s tim dužnici po te-
kućem računu su pali sa 2,14 miliona u 1935.na 1,26 miliona ·
krajem 1936. Kad se ovo uzme u obzir, Vidi se da se ukupni iznos „kredita u odnosu na prethodnu godinu uglavnom nije uopšte promenio. . -
"Hartije od vrednosti su u odnosu na 1935 usled delimične prodaje za 1,6 miliona manjč, a vrednost fondova ie povećana za oko. 900 hiljada. ! gotovina je za oko 500 hilja-
da dinara veća nego u 1935 i iznosi 1,16. miliona. Tolika gotovina nije banci nikako potrebna. Uostalom ovaj jači salde-
gotovine može da bude i slučajan, a dolazi od likvidacije har--
tija od vrednosti koja je obavljena za kraj decembra za račun bančinih komitenata. Kod ostalih pozicija u СЕ пета: nikakvih značajnijih promena.
Strukturi aktive potpuno odgovara ona prihođa. = kupni prihodi u 1936 iznose 1,28 miliona, (prema 1,54 miliona.
u 1935). Od toga otpada na prihod od kupona hartija оф vrednosti 602 hiljade, a 653 hiliade na aktivnu kamatu, proviZiju i repor. Iza ove dve vrste prihoda daleko zaostaje prihod: od nepokretnosti, koji iznosi 31 hiljadu dinara. Prema prethodnoj godini prihod od kupona je za 32 hiliade manji, a
onaj od kamate za 194 hiljade. S druge strane su i pasivna.
kamata i troškovi takođe nešto veći (zbog većer poreza), ali su otpisi mogli da budu smanjeni za 310 hiliada, na 230 hiljade dinara. Blagodareći tome čisti dobitak je za 9 hiljada. veći nego u 1935. On iznosi 579 hiliada dinara, od čega je upotrebljeno 500 hiliada za isplatu 5% dividende, 69 hiliada za povećanie fondova, a ostatak od 10 hiliada prenet je na. novi račun. Na kraju treba napomenuti, da su oba odbora jednoglasno zaključila da se za 1936 ne isplaćuie ni tantijemax. ni nagrada za sednice i dežurstva, da bi se na taj način akcionarima isplatila ista dividenda kao i u prethodnoj godini.
U upravi Diskontne trgovačke banke su g.g.: Alfred Šatner, Bernard Robiček, Jakov Varon, Evgen Hercka i Đavid J. Jeušua. U nadzornom odboru su g.g.: R. Ljubinković, E. Laub, K. Horovic i A. Nahmiias. Direktor je g. David J.. Jeušua.
Сваки напредак у производњи и
употреби, сбе знање и сва иску-
ства, што су их од године 1566
стекли специјалисти наше орга~
низације која обухвата цео свет,
примењују се код фабрикације наших
GARGOVYVLE MASHBA
и дају им онај квалитет, који гарантује сигуран и економичан погон.
STANDARD — МАСЦИМ |
Oil Company of Jugoslavia Inc.
ЗАГРЕБ БЕОГРАД
ва