Narodno blagostanje — dodatak

74

потпору. Код сопствених средстава није било промена, а незнатне су и промене код банчиних обавеза по заложницама. Иначе, амортизација заложница врши се уредно.

У активи видимо да је готовина и у 1936 опет порасла. Благајна, банке, девизе и валуте износе 51,7 милиона, односно за 5,42 милиона више него крајем претходне године. Знатно су порасли и зајмови по ломбарду, са 3,16 милиона у 1985 на 8,9 милиона крајем 1986 г. Менице су пале са 58,47 милиона у 1935 на 50 милиона динара у 1936. То је знатним делом у вези са предајом земљорадничких дугова Аграрној банци. 25% губитак на земљор. дугови: ма већ је у целости отписан, делом на терет прихода из 1936, а делом из резерва, које су у ту сврху образоване већ раније. У току 1936 банка је на име свих нових кредита одобрила 91,84 милиона (према 51,67 милиона у 1985), од чега је крајем године било искоришћено још 41,87 милиона. Управа се нада да ће јој поћи за руком дау 1937 још јаче развије и прошири ново пословање. Иначе, приликом улажења у нове послове она поступа с највећом предострожношћу.

Стање ефеката у 1936 према претходној години повећано је само за око 800 хиљада, на 17,6 милиона. Хипотекарни зајмови су смањени са 11,67 милиона у 1985 на 10,13 милиона у 19836. Остале позиције у активи остале су готово непромењене. Пре него што пређемо на анализу губитка и добитка треба напоменути да је у прошлој години забележено побољшање и код готово свих афилираних предузећа Југославенске банке, као на пр. код Индустрије шећера у Осијеку, код Осјечке творнице стродева и љеваонице жељеза, код „Титан д. n.” — Камник, код Ланене индустрије — Осијек, код „ Пекскан од. да == Марибор, код електричног друштва „Зелени Вир. итд. Иначе, Паромлинско д. д. „Унион“ у Осијеку наставља своју ликвидацију.

У погледу стања на новчаном тржишту Управа напомиње у свом извештају да се прошле године прилике нису развијале равномерно. За пласирање на кратки рок било је и сувише расположивих средстава, а потребе за средњорочним и дугорочним кредитима тешко су се могле задовољити. Сасвим је исправна мисао, да би за среBebe прилика било потребно да се уреди питање хипотекарних заложница, да се олакша издавање индустријских облигација, да се омогући формирање различитих каматних стопа за краткорочне, средњорочне и дугороч-

не кредите итд. С обзиром на то да је код нас данас уло-

жни новац најважнији извор капитала за сврхе кредита, треба пазити да се код организације уложног посла остави довољно места и приватној иницијативи; у противном случају прети опасност, да ће се слабије водити рачуна и о кредитним потребама приватне привреде.

Рачун губитка и добитка

Расходи 1933 1934 1935 1936 у хиљадама динара

Камата 31.145 19.723 14.234 11.093 Плате 10.394 7.760 7.368 7.295 Управни трошкови 2.571 2317 2.069 2.406 Порези и пристојбе 1.738 1.645 1.606 1.268 Кирија власт. просторија = · — 668 851 Дарови 37 32 50 42 Дотација пенз. фонду = | — 600 600 Отписи сумњ. потраж. 29.438 20 256 3.343 Добитак 29 712 1.468 2.026

Приходи Пренос добити 1.159 29 712 1.468 Камате 39.798 28.495 22.273 18.782 Провизије и разно 5.055 2.437 3.499 6.744 Приходи некретнина 1.816 1.248 1.174 1.080 Кирија власт. просторија — — 669 851

Резерве 28.023 = = = Збир прихода-расхода 75.852 32.209 98.320 28.926

Збир прихода износи 28,9 милиона, готово једнако као и у 1985 години. Додуше, приходи од камате су за око 3,5 милиона мањи него у 1985, јер је преко целе године одржаван већи мобилитет. Међутим, то је надокнађено порастом разних прихода и прихода од провизија са 3,49 милиона у 1985 на 6,74 милиона'у 1936 години. Ово повећање је у првом реду последица добитака на ефектима и девизама. На страни расхода видимо да је у 1936 У односу на претходну годину остварена и уштеда од 3,14 милиона на пасивној камати, што је последица знатнијег прилива јевтинијих улога и враћања туђих средстава.

Лични издаци су такође нешто снижени, али су управни трошкови за 3837 хиљада већи, што је углавном у вези са судским трошковима око наплате. старих потраживања. Отписи сумњивих потраживања у 1936 години износе 3,34 милиона: према 256 хиљада у 1985. То је последица Уред-

бе о ликвидацији земљорадничких дугова. Као што је већ споменуто, Југославенска банка је у 1936. отписала целокупни 25% губитак на својим земљорадничким потраживањима. Чисти добитак у 1986 износи 558 хиљада динара, односно са преносом из ранијих година 2 милиона 26 хиљада. Од тога је дотирано резервном фонду 500 хиљада, а остатак је пренет на нови рачун.

У управном одбору су г. г.: д-р Фердинанд Грамберг, претседник; Антонин Тиле, потпретседник; Прокоп Чипера, инж. Јан Дворжачек, д-р Цветко Грегорић, д-р Никола Костренчић, Антун пл. Михаловић, д-р Јулије Моган и Јосип Ф. Шмит, чланови. У надзорном одбору налазе се господа: Јозеф Билина, Ф. Мг. Драгутин Перош, инж. Вјекослав Пилпел и Јарослав Ржиха.

BRODARSKO AKCIONARSKO DRUŠTVO »OCEANIA«, BEOGRAD

Imali smo već priliku da saopštimo našim čitaocima da je »Oceania« početkom decembra 1986 godine predala saobraćaju još jedan veliki parobrod kombinovanog putničkotrgovačkog tipa od 3700 tona nosivosti i sa kabinama za 40 putnika. Ova nova jedinica naše trgovačke mornarice, koja nosi ime »Plavnik«, građena ie 1993 u Nemačkoi, i nedavno je potpuno renovirana i naimodernije uređena, tako da će nas, kao što je to slučaj i s drugim parobrodima »Oceanije«, moći dostojno pretstavljati u stranim zemliama. Inače, »Plavnik« će korisno puslužiti i razvitku turističkog prometa, kojoj je grani poslovanja »Oceania« uvek posvećivala najiveću pažnju. Osim »Plavnika« u toku 1936 godine nabavljena su još dva velika parobroda, i to »Dinara« od 5500 tona nosivosti i »Dunav« od 7.780 tona nosivosti. Na tai način »Осеапја« raspolaže danas sa 10 velikih parobroda sa ukupno 59.840 tona nosivosti. Pored toga uzeta su i četiri parobroda u najam, tako da na društvenim redovnim prugama radi ukupno 14 lađa sa 69.250 tona nosivosti. Sa zadovolistvom ističemo da su svi parobrodi »Oceanie« zadržali naivišu klasu Lloyd's Registra.

lako slobodna plovidba u sadašnjim prilikama pruža povolinije uslove zaposlenja, ipak је »Oceania« sa svim sVOjim brodovima radila isključivo na redovnim prugama iz domaćih pristaništa za inostranstvo, što znači da se ona u pot-

punosti stavila u službu naše izvozne trgovine. Time se može ·

i objasniti činjenica da se uspeh društvenog poslovania u toku prošle godine nije onako znatno popravio kao što bi to trebalo da bude s obzirom na pobolišanie na svetskim tržištima brodskog prometa. Preko većeg dela prošle godine »Oceania« je morala da radi sa niskim vozarinskim staVOVIma kao i ranijih godina. Tek pred kraj 1936 osetilo se i ovde izvesno pobolišanje, ali samo u minimalnoj meri, što je i razumljivo s obzirom na činjenicu da sama priroda poslova-