Narodno blagostanje — dodatak

kviditet Francusko-srpske banke vrlo visok. Prema 1985 ova likvidna sredstva šu porasla samo za 750 hilji. franaka, ali ie njihova struktura znatno izmenila. Naime, pozicija »blagajna i banke«, preko koje se knjiže uglavnom bančina »besplodna« likvidna sredstva, smanjena je za 8,14 miliona, sa 39,4 mil. fr. u 1935 na 31,96 mil. u 1936. Tome nasuprot povećana je pozicija »korespondenti i repor« za 8,79 miliona, sa 1,88 mil. fr. u 1935 na 10,17 miliona krajem prošle godine. Zatim je u 1936 godini jedan deo >»besplodne« gotovine upotrebljen za upis blagajničkih zapisa Ministarstva finansija. Sve ove ргоmene imale su povoljan uticaji na rentabilitet poslovanja, a bančin likviditet jie ostao, kao što smo videli, i dalie vrlo visok. Hartilie od vrednosti iznose 2,7 mil. fr. prema 3,4 mil. u 1935 godini. Pozicija »učešća« ne javlia se više u bilansu, a »nepokretnosti« iznose 8,4 miliona prema 8,7 miliona u prethodnoi godini.

Naiveću poziciju u aktivi pretistavljaju dužnici po tekućčim računima, koji iznose 89,58 mil. fr. prema 65,7 miliona u 19935. Menični portfeli je takođe povećan, sa 20,0 mil. u 1935 na 24,34 mil. krajem 1936. Ukupno povećanje menica i tekućih računa u prošloi godini u odnosu na prethodnu iznosi oko 28 miliona. Toliki je bio po prilici i prošlogodišnji priliv uloga. To znači da je bančtnoj upravi pošlo za rukom, da plasira celi višak uloga u menice i tekuće račune. Ona napominje u svom poslovnom izveštaju da je najviše novih kredita dala preko svog centralnog sedišta u Beogradu. Inače, pDrošle godine je poraslo i poslovanje bančinih filijala u Južnoj Srbiji, kao i rad agencile — javnog skladišta — na Savi u Beogradu. Zadovoljavajući je bio i rad sedišta u Parizu i Londonu. Banka je imala lepe trgovačke uspehe finansirajući па5 мог žitarica i uvoz uljanog semenia.

Francuska akcionarska društva пе објауЦији гасип сиbitka i dobitka. To ne radi ni Francusko-srpska banka. Ono što ona objavljuje u vidu računa gubitka i dobitka pretstavlja specifikaciju podele dobiti. Čista zarada u 1936, posle izvršenih otpisa i podmirenja svih rashoda, iznosi 1 топ 392 hiliade fr. (prema svega 605 hiljada fr. u 1935). Tome treba dodati još i prenos dobiti iz ranije godine od 478 hiljada, tako da je prilikom poslednje glavne skupštine akcionarima stajao na raspoloženju iznos od 1 milion 870 hilj. franaka. Banka je od 1980 do 1933 uključivo nepromenjeno delila dividendu od 5%. U 1934 i 1935 nije podeljena nikakva dividenda, a za 1936 deli se opet 5%. Krajem 1935 godine stvorena je jedna specijalna rezerva od 1 miliona franaka, koja se međutim ne javlia u pasivi bilansa, jer ie stavljena potpuno na raspoloženje upravnom odboru, s tim da je upotrebi za eventualne otpise. Na poslednjoj glavnoj skupštini ovoi rezervi je dodeljen dalji iznos od 500 hiliada franaka, tako da ona sada dostiže 1,5 miliona.

Francusko-srpska banka je neobično snažna i njen kreditni odnosno finansijski kapacitet možemo nazvati neograničenim, pošto ona ima tri vrlo jaka patronizirajuća zavoda, naime Banque Ottomane, Banque de Paris et des Pays-Bas i Socićtć Financičre d'Orient, sve u Parizu. Pored sedišta u Parizu i Beogradu, Francusko-srpska banka ima i svoje filijale u Londonu, Skoplju, Bitolju, Nišu i. Kosovskoi Mitrovici.

U upravi se nalaze sledeća gospoda: pretsednik: Raoul Mallet, pretsednik upravnog odbora Banque Ottomane u Parizu; članovi: d-r Ferdinand Gramberg, Fćlix Bellet, Emile Dard, Adrien Jacques, Arnold Naville, Jacques de Neuflize i grof Frederic Pillet-Will.: U nadzornom odboru su g.g.: Eugčne Doyen, Pierre Barrioulet i A. Daussy.

Savetodavni odbor u Beogradu sačinjavaju g.g.: Ray-

mond Deltel, pretsednik; d-r Ferdinand Gramberg, Jacques Mustelier i Rodolphe Pilts.

КРЕДИТНИ ЗАВОД ЗА ТРГОВИНО ИН ИНДУСТРИЈО, | · ЉУБЉАНА

Ма да главница Кредитног завода износи само 12,5 милиона динара, ипак он игра у нашој привреди врло важну улогу и може се убројити међу наше најликвидније новчане установе. Стална, током година скоро непромењена чиста добит дозвољавала је Кредитном заводу да плаћа стабилне и релативно врло високе дивиденде. Од 1922 до данас дивиденда је износила увек по 10% годишње. Само једанпут, у 1982 години, учињен је изузетак, али је дивиденда и тада износила 9%. После ове напомене не би требало ни спомињати да је Кредитни завод сјајно прошао и у годинама банкарске кризе, која је била можда најтежа управо у Словеначкој, где је и кредитна организација најсавршеније изграђена.

Разуме се да се паника улагача морала осетити и на улошцима Кредитног завода, јер шира публика није била у стању да тачно одваја један завод од другога, макар за то постојали и најтипичнији елементи за разликовање. Смањење обртног капитала у 1981 и 1932 години било је огромно. Са 480 милиона у 1930 он је био пао на 292 милиона крајем 1932. То значи да је у оно време актива завода морала бити у необичној мери ликвидна. У 1983 и 1934 збир биланса је и даље опадао. Међутим, стварни обртни капитал банчин био је после 1932 године у порасту. Треба наиме узети у обзир, да је у 1938 години извршен отпис латентних резерви од око 35 милиона, који је износ ранијих година вођен преко рачуна дужника олносно поверилаца, а у 1934 биланс је нешто прочишћев. Поједине позиције уложака и поверилаца, које су се водиле про и контра, издвојене су, односно, извршена је компензација. На тај начин су и у 19883 и 19834 улошци и повериоци били исказани са мањим износима, али су са друге стране исказани са мањим износима и дужници. У току последње две године збир биланса је опет у порасту. О раду завода у 1936 години управа вели у свом извештају акционарима: „Пословање завода у прошлој години се знатно повећало, због повољније опште коњунктуре. Исто тако су порасле и билансне цифре, а као природна последица тога и збир биланса".

Главне билансне позиције Кредитног завода за трговину и индустрију у Љубљани за последње четири године изгледају овако:

Рачун изравнања

Актива 1983 1934 1935 1936 у хиљадама динара

Благајна 26.567 35.082 36.038 38.867 Харт. од вредности 18.726 16.182 12.046 10.845 Менице 46.467 44.561 41.715 59.310 Дужници 169.135 147.457 181.356 178.280 Конзорцијални послови 144 | 140 136 139

Пасива Главница 12.500 12.500 12.500 12.500 Резервни фондови 17.700 18.100 18.250 18.400 Резерва сумњ. потр. — = — 660 Акцепти 35 = 35 33 Улози 50.264 41.317 51.508 53.753 Повериоци 181.914 „178.336 195.903 208.923 Неиспл. дивиденда == e [ 2 Чисти добитак 2.804 9.276 9.195 2.362 Збир биланса 265.990 252.566 280.892 – 296.633