Narodno blagostanje — dodatak

ROVI OV

Рачун губитка и добитка“

Расходи | Tinare 2.959 2.259 2.287 2.979 Трошкови 1.643 1.987 1.894 1.880 Отпис непокрет. | 4 4 4 4 Порези 756 696 1.118 1.166 Отпис дубиоза 1.855 947 204 ХОтпис пр. пор. зак. 34.691 — =. Добнитак 2.804 2.276 2.194 2.362

Приходи Пренос добитка 558 594 588 567 Камате и провиз. 4.487 4.354 4.858 4.861 Ефекти и девизе 4.218 3.219 2.251 2.263 Непокретности 57 — — Пренос латентних рез. 34.691 — — Збир прихода 44.011 8.167 7.697 7.691

Збир биланса у 1936 је био 2966 милиона према 280,4 милиона у претходној и 252,5 милиона динара у 1934 тодини. Прошле године имамо у пасиви само две знатније промене: код улога и код поверилаца. Улози су порасли за 2,25 милиона, на 53,75 милиона динара, а повериоци у 1986 износе 208,9 милиона према 195,9 милиона крајем претходне године. То значи да су и они за 13 милиона динара већи. Треба споменути да се у пасиви у 1936 години по први пут јавља и посебна резерва од 600 хиљада за евентуалне отписе сумњивих потраживања. Као што је већ споменуто, главница износи само 12,5 милиона динара, али су фондови знатни и прелазе износ од 19 милиона, не рачунајући пензиони фонд од 5,3 милиона, који не улази у биланс, пошто се њиме одвојено управља. Са дотацијама из добити за 1936 и преносом неподељене добити укупна сопствена средства достићи ће износ од 32,22 милиона динара.

Благајна износи 38,86 милиона према 36 милиона У претходној и 20,5 милиона динара крајем 1983. То значи да су улошци на штедњу покривени са преко 72% готовином. Ако изузмемо непокретности, које су билансиране само са 132 хиљаде динара, у активи имамо још само четири позиције, и то: дужнике, менице, хартије од вредности и конзорцијалне послове. Конзорцијални послови износе 9,2 милиона и већ неколико година не показују никакве битне промене. Хартије од вредности билансиране су са 10,8 милиона према 12 милиона у претходној и 16,18 милиона динара у 1934 години. Смањење је последица извесних продаја и реализације неких ангажмана. На конзорцијалне послове и хартије од вредности отпада око 6,5% обртног капитала.

У есконт меница и дужнике по текућим рачунима пласирано је око 80% од целокупног обртног капитала. Дужници су прошле године пали за 3 милиона, на 178,28 милиона, а менице показују знатан пораст и износе 59,3 милиона према 41,7 милиона динара у претходној години. Велики део меничног портфеља је способан за реесконт. Иначе, кретање меница и дужника показује да је Кредитни завод прошле године рађе форсирао нове меничне кредите, него кредите по текућим рачунима. Како дужници по меницама тако и они по текућим рачунима су у првом реду велика и солидно фундирана трговачка и инду-стријска предузећа. Уосталом, и највећи део туђих средстава којима управља Кредитни завод долази од јаких индустријских предузећа и мањих новчаних завода.

Кредитни завод објављује и најважније податке об «свом промету. Укупни промет у 1936 години износи 6 ми-

лијарди 189: милиона према 5,66 милијарди у 1985 и 5,49 милијарди динара у 1934 години. Од тога отпада, у милионима динара: |

1934 1935 1936 Благајна — примања 499,2 504,5 555,7 Благајна — исплате 490,7 508,5 591,8 Менице — есконт 147,3 139,9 163,4 Менице — наплате 149,2 142,2 145,8 Дужници — задужења 570,2 623,6 721,8 Дужници — одобрења 591,9 589,7 724,9 Улози — враћено 33,9 29,0 39,4 Улози — нови улози 42,9 39,2 41,6 Повериоци — задужења 592,0 613,7 694,8 Повериоци — одобрења 595,6 631,2 707,8

Из рачуна губитка и добитка видимо да су приходи У 1936 готово једнаки као и они у претходној години. Према 1983 и 1934 приходи од камате и провизије су порасли, а од ефеката и девиза су смањени. Страна расхода је такође врло стабилна. Треба нагласити да су остали непромењени и трошкови упркос знатном порасту пословања и промета. Отпис дубиоза у 1936 није био потребан. Због тога је и чисти добитак за 167 хиљада веђи него у претходној години. Он износи 2,36 милиона, а подељен је на следећи начин: за 10% дивиденду 1,25 милиона, тантијема управи 117 хиљада, награда надзорном одбору 35 хиљада, дотација фонду за сумњ. потраживања 250 хиљада, пензионом фонду намештеника 100 хиљада, за општекорисне сврхе 50 хиљада, а остатак од 560 хиљада пренет је на нови рачун.

У управном одбору су г. г.: Андреј Шарабон, претседник; Јосип Лукман и д-р Владимир Равнихар, потпретседници; д-р Карл барон Борн, д-р Мирко Божић, д-р Јосип Камушић, д-р Павел Пестотник, Адолф Рибникар, д-р Јуриј Скоберне, Август Тости, Август Вестен и д-р Фран Виндишер, чланови. У надзорном одбору су г. r.: Mar. фарм. Рикард Шушник, Јанко Блајвајс — Трстенишки, Јосип Черне, Рајко Турк, Франц Урбанц и Албин Зајец. Директор Кредитног завода је г. Август Тости.

ЧАКОВЕЧКА-МЕЂИМУРСКА ШТЕДИОНИЦА Д. Д, ЧАКОВЕЦ

Ретки су наши новчани заводи који би се могли упоредити са Чаковечком-Међимурском штедионицом. Иако је то мањи новчани завод са главницом од само 1,5 милион динара, ипак она важи данас као једна од најбољих провинцијских банака Савске бановине. Ни у најтежим фазама наше банкарске кризе Штедионица није билг обуставила давање нових кредита. „Нисмо тражили ниКкакову заштиту — вели Управа Штедионице у једном пословном извештају — и било нам је могуће да удовољавамо свим захтевима, који су на нас стављени било од стране наших улагача, било од стране интересената потребних кредитирања". Кад бисмо у сваком већем про винцијском граду имали по један новчани завод типа п калибра Чаковечке-Међимурске штедионице, код нас се готово не би ни чуле жалбе да провинција оскудева у кредитима. Иначе, кредитирање међумурске привреде, које се углавном врши преко Чаковечке-Међимурске штедионице, ни за време последње кризе није било изложено наглим и јаким отказима. У вези с тим ни привредне прилике у том крају нису биле изложене таквим пертурбацијама као у крајевима у којима је поред општих неприлика дошло и до знатног редуцирања банкарског кредита.

Благодарећи поверењу које је ова сада већ преко 65 година стара Штедионица умела да сачува, код ње је