Narodno blagostanje — dodatak
86
У активи видимо да је банчин менични портфељ прошле године смањен за 915 милион дин., са 410,9 милиона у 1935 г. на 3194 милиона крајем 1936. Дужници по текућим рачунима и разни дужници су редуцирани за 27,96 милиона, на 680,56 милиона динара. Код ломбарда и репора имамо такође смањење од 10,8 милиона, пошто le BH ова позиција пала са 35,9 на 25,6 милиона динара. Смањењем свих трију пласмана добивено је укупно 130 милиона динара. Даљих 25 милиона готовине прикупљено је продајом непокретности, у првом реду продајом парцелисаног земљишта на Трешњевки. Општински зајмови показују смањење од 15 милиона, а хипотекарни зајмови 3,5 мили она. Извесна мања смањења показују и остале позиције у активи. Једино је „разна актива" порасла за 9 мил. динара, на 59,8 милиона, ште је у вези са порастом вредности разних фондова. Укупно смањење целокупнедб активе износи пер салдо 167 милиона.
Анализа пасиве биланса показује нам, међутим, да су старе обавезе стварно редуциране за 181,5 милиона. На: име, порасла су и сепствена средства Штедионице. Улагачима је исплаћене 102,5милиона,а повериоцима 51 милион; осим тога смањена је и банчина обавеза по реесконту за 95 милиона динара, а из промета је повученс и за 3,1милиона динара заложница и комуналних обвезница. Због отписа Земљорадничких дугова у 1936 су резерве Штедионице нешто мање неге крајем претходне године. Овде треба напоменути да је прошле године с потпуним успе хом извршена и емисија приоритетних акција у номиналном исносу од 20 милиона динара, а према закључку редевне главне скупштине за 1934 годину. Упис је био потпуно добровољан. Банчина укупна сопствена средства, главница и резерве, урачунавши и дотацију од 5,14 милисна из добити за 1936 годину, износе 173 милиона динара. Од тога отпада 54,35 милиона динара на посебну резерву у коју је било унето 68 милисна приликом прочишћавања биланса у вези са валоризацијом непокретности; ова резерва служи за покриће евентуалних штета које би могле да се јаве приликом реализације активе.
Нови посас се развија брзим темпом, као што то показује и следећа таблица.
Ново пословање
Актива 1933. 1934. 1935. 1936. у хиљадама динара
Готовине 34.277 38.776 66.565 75.930 Записи Народне банке 12.000 8.500 14.000 Бонови Мин. финансија 2.247 — 1.030 15.616 Хартије од вреднссти ;
државне — — 16.577 27.743 Менице 2.170 6.525 9.121 11.470 Краткорочне позајмице 17.774 41.823 71.510. 130.160 Разни дужници 2.318 4.262 5.808 2.653
Пасива Рзерве 250 500 1.987 3.800 Улошци 64.690 89.763 „164.044 232.678 Повериоци 5.846 9.623 19.330 27.094 Укупно 70.786 „99.86 184.611 263.572
Као што се код старог послевања иде за тим да га што пре нестане, тако Управа завода настоји да својим новим пословањем изгради једну нову велику штедионицу, која треба да буде исто тако снажна као што је била и стара. Из кретања улога јасно се види да су та настојања крунисана потпуним успехом. Са 45,5 милисна у 1982 улози су порасли на 232,6 милиона динара крајем 1986, односно они су у току последње четири године више него упе-
теростручени. Те није само знак ванредног напретка него.
и огромног поверења у овај наш стари и заслужни новча-
ни завод. И кретање нових поверилаца потпуно задовољава. | i | | | 0
Нова средства се употребљавају само за сасвим сигурне и потпуно ликвидне пласмане, тако да се у свако време може задовољити сваки захтев улагача. Готовина износи 75,9 милиона према 66,5 милиона у претходној години. Бенови главне благајне Министарства финансија порасли су на 156 милиона, а државне хартије од вредности на 27,4 милиона. То значи да је око 46% туђих средстава покривено готовим новцем и хартијама које се мегу сваког тренутка претворити у новац. На краткорочне позајмице, менице и разне дужнике отпада 144 милиона према 86 милиона крајем 1985. Као што се види, Праштедиона у новом пословању ставља већ сада на расположење нашој привреди износе кеји се не могу потцењивати.
И рачун губитка и добитка указује на необично повољни развитак пословања, нарочито у току прошле касе и у току две преходне године.
Рачун губитка и добитка
Расходи 1983. 1984. 1935. 1935. У милионима динара
Песловни трошкови 112,9 946 56,7 55,4 Лични и стварни издаци — 23,0 24,2 Порези и прирези 39 4,6 4,6 Bi Отписи 61,5 9,9 6,0 17,9 Чисти добитак — 55,8 11,8 6,7
Приходи Пренос добитка 6,1 — 5,8 Приход од кућа — — — 3,9 Течајни добици — —— 5.8 Разни приходи 172,8 149 96,4 97,5 Збир прихода-расхода 178,4 14,9 102,2 107,3
Укупни приходи у 1936 износе 107,3 милисна и већи су за 5 милиона динара него у 1985 години. Расходи износе 82,7 милиона, тако да је вишак прихода над расходима 246 милиона динара. Од тога је упстребљено 17,9 милиона на већ раније споменути отпис земљорадничких дугова и на отпис других сумњивих потраживања, а чисти добитак износи 6,7 милиона динара према !1,8 милиона у претхедној и 5,8 милиона у 1984 години. На први поглед изгледа да је чисти добитак у 1936 знатно мањи од оног у претходној години. Међутим, треба узети у обзир да се у 1936 међу приходима не налази пренос добити из раније године, а у 1985 он је износио 5,8 милиона. Ако се томе дода да су у 1936 и отписи готове три пута већи него у 1985, види се да је прошлогодишњи успех пословања управо сјајан. Да није биле отписа земљорадничких дугова — према Уредби — прошлогодишњи чисти до. битак био би достигао близу 20 милиона динара, што би било девољно за исплату дивиденде од скоро 20%.
После извршених отписа и дотације од 500 хиљада динара резерви новог пословања, чисти добитак за 1936 годину исказан је са 6 милиона 675 хиљада. Он је оваке подељен: 533 хиљаде за исплату 4% видиденде на пиоритетне акције, које учествују у добитку од ! маја 1936 год. 1 милион динара пензионом фонду, а сстатак од 5 милиона 142 хиљаде дотиран је редовном резервном фонду Штедионице.
Поред централе у Загребу, Прва хрватска штедионица има и 40 филијала, некслико сопствених предузећа, као и знатан број предузећа у којима је ангажована као акционар. Највећи део индустрија у којима је Штедионица ангажована радио је прошле гсдине знатно боље него у 1985 и 1984 год. |
У управном одбору Прве хрватске шштедионице су глг Мирослав гроф Кулмер, претседник; Д-р Стјепан По-