Narodno blagostanje — dodatak
| | | |
104.
1936 одржана на истој висини у којој је била у 1985 години, једино благодарећи јачем кредитирању. Залихе у 1936 показују извесно смањење према 1935 години, а хартије од вредности су нешто повећане, делом због добитка на курсној разлици.
Рачун губитка и добитка је необично интересантан. Приходи од продаје у 1936 години (по одбитку трошарине) износе 19,9 милиона, за пола. милиона више него у претходној години. Иначе, треба напоменути да се преко овог рачуна не књиже само приходи од продаје пива. већ такође и они од квасца, шпиритуса и други приходи. Подаци о плаћеној трошарини показују, да су и држава и самоуправна тела имала велику штету од смањења потрошње пива, упркос сталном повећању трошаринских сто-
_ па. Издаци за трошарину су износили:
Године мил. дин. Године мил. дин. 1930/81 17,0 1933/34 8,0 1931/82 7,7. 1935 8,0 1932/33 7,5 1936 10,0
Цифре исказане на страни расхода претстављају леп доказ штедње. У 1929/30 плате и трошкови износили су преко 22 милиона, а у 1936 износе само 9,48 милиона динара. Међутим, ни поред оптималне обазривости режијски трошкови производње нису могли бити редуцирани у одтоварајућем обиму. Због тога, последњих година, ни ко: начни резултат пословања није могао да буде задовољавајући. Смањење прихода је било толико да се једва могла вршити и најпотребнија амортизација. Прошле године су и сировине поскупиле. Међутим, благодарећи најригорознијој штедњи и увођењу даље реорганизације и рационализације пословања, 1936 година је закључена са чистим добитком од 747 хиљада. Са преносом из 1935 чиста добитак износи 798 хиљада. Од тога је подељено акционарима на име 3% дивиденде 720 хиљада, док је 40 хиљада динара додељено резервном фонду, а остатак од 38 хиљада пренет је на нови рачун.
ДИОНИЧКО ДРУШТВО ЗА ПРОМЕТ КОВИНАМА НУГМАЈЕР И ГРУБЕР У ЗАГРЕБУ
Познато је да у погледу бакра наша земља долази у ред најбогатијих. Па ипак, ми смо до недавна увозили знатне количине чистог бакра и израђевина из бакра и месинга. То долази отуда што смо наш бакар извозили у облику бакарве руде и разних концентрата, односно као сирови бакар, који се после у иностранству прерађивао, претапао и онда једним делом опет увозио у нашу земљу. Код оваквог стања ствари природно је да је код нас и индустрија која прерађује бакар била релативно слабо развијена. Наше машинске фабрике и ливнице баве се том прерадом, али у ограниченом обиму. Пошто се у Борском руднику већ приступило подизању одговарајућих постројења за дсбијање чистог бакра, има много изгледа да ће се сјајно развити и наша индустрија за израду најразличитијих предмета из бакра и месинга.
У тој индустријској грани код нас је најважније предузеће Цугмајер и Грубер д. д., Загреб. Предузеће је основано 1920 године од стране познате бечке фирме Георг Цугмајер и син, и то као чисто трговачко предузеће које је имало задатак да у Југославији пласира производе поменутг бечке фирме, у првом реду разне израђевине из бакра и месинга. Доцније, 1924 године купљена је од Браће Штернбергер у Словенској Бистрици фабрика бакарних производа, која се после тога стално проширује и модернизује, тако да је до данас готово највећа домаћа фабрика за разне производе из бакра и месинга, као на пример за лим, плоче, тепсије, цеви, шипке, коване
· бакарне шоље, електролит — бакарну жицу, ужета и шип-
ке за електроиндустрију, бакарни локомотивни материјал
_и најразличитије израђевине из месинга. Продајно скла-
диште налази се у Загребу. Биланси Д. д. за промет ковинама Цугмајер и Грубер у Загребу за последње четири године овако изгледају:
Рачун изравнања
Актива #098 - 1984. [985 1936" у хиљадама динара || Непокретности 694 662 825 · 768 Машине 1.464 1.472 1.879 12859" Инвентар 44 43 39 35 Аутомобили 41 33 26 187. Роба, матер. и угаљ 1.764 1.866 2.952 4.107 Ефекти 206 265 276 288 Благајна 121 131 336 217 Салдо дужн. и повер. 144 190 515 744 Пасива Главница 3.600 3.600 5.000 5.000" Резервни фонд ; 400 500 700 900 Пореска резерва 70 70 70 70 Фонд курс. разл. еф. — — -— 15 Резерва за робу и мат. — — — 1.023 Добитак 409 492 578 693 Збир биланса 4.479 4.662 6.348 7.706-
Из биланса се не види износ туђих средстава са којима предузеће ради, јер су компензирана са дужницима. Међутим, до краја 1932 овај салдо је био на пасивној страни биланса, што је значило да су повериоци били већи од дужника. Данас је салдо на активној страни, што значи да су дужници већи од поверилаца, а то је скроз: здраво. Иначе, ни дужници ни повериоци неће бити нарочито велики, судећи по томе што су у 1936 издаци на: камате износили само 11 хиљада динара.
Збир биланса је раван властитим средствима предузећа. Он износи 7,7 милиона и повећан је према претходној години за 1,36 милиона, а према 1934 за 3,04 милиона динара. Приликом оснивања предузећа, 1920 године, главница је износила 1 милион круна, односно 250 хиљада динара. Главница је после тога неколико пута по– вишена, последњи пут у јулу 1985, тако да она данас износи 5 милиона динара. Резервни фонд је достигао 900 хиљада динара, а пореска резерва износи 70 хиљада. У билансу за 1936 јавила се по први пут и „резерва за робу и материјал“. То је у ствари латентна резерва предузећа, која се заснива на процени робе. Док су раније роба и материјал књижени по цени коштања, они се сада морају књижити по тржишној цени. Из разлике која се ту појавила због поскупљења метала образована је латентна резерва. Иначе у пасиви нема у 1936 у односу на претходну годину других значајних промена. Једино је резервни фонд повећан за 200 хиљада динара. Нарочити фонд амортизације не постоји, јер се отписи врше непосредним смањивањем односних рачуна преко којих су књижене ин– вестиције.
У активи видимо да укупне инвестиције износе 2,35: милиона у 1985. Дакле, повећане су за 80 хиљада динара. Како је у 1936 отписано. на име амортизације 308 хиљада, излази да је у прошлој години уложено у нове инвестиције око 400 хиљада динара. Набављене су неке. машине и нови аутомобили, особни и теретни, док је. стари аутомобил продат. Остаје нам још да прегледамо промене код робе, јер су остале промене у активи сразмерно незнатне. „Роба, материјал и угаљ" износе 4,1 милиона према 2,95 милиона у 1935. Ово повећање изазвано је у првом реду већ споменутим образовањем латентне резерве. Иначе, количина робе која је у 1985 показивала знатан пораст прошле године је само у мањој мери даље појачана.
Приходи от производње и продаје у 1936 години достигли су 9,3 милиона динара, а трошкови погона су износили 6,3 милиона, док је за управне трошкове и плате издато 1,57 милиона, а за порезе 430 хиљада динара. Чиста добит је по прилици за једну петину већа од онеу претходној години, а износи 670 хиљада односно са преносом из раније године 693 хиљаде, или око 14% од главнице. То је свакако ванредно повољан резултаг.
O O U и