Narodno blagostanje — dodatak

| | |

108

HH, HaKO je — као што је већ споменуто —- обим продаје у 1936 за око 13% већи него у 1985 години. Иначе, порези износе 2,14 милиона. и већи су за око 550 хиљада него у 1985 години. Пореско оптерећење је знатно, јер су прошле године порези били око 12 пута већи од чистсг добитка, а достигли су једну петину бруто прихода, који су износили 10,67 милиона према 10,03 милиона у претходној години.

У управи Сједињених творница стакла су гг.: инж. Вилим Абел, инж. Рихард Абел, Иван Хрибар, инж. Адолф Кербиц, д-р Вранко Пливерић, Фрањо Латковић, Златко Пуклер и Вилим Кинцл.

КЕРАМИЧНА ИНДУСТРИЈА Д. Д., ЗАГРЕБ

Од читаве наше индустријске продукције ми смо го: тово најслабије развили индустрију керамике и сродних грана. Можда је томе узрок и делимично помањкање одговарајућих сировина, али је то у још већој мери последица слабе царинске заштите и јаке конкуренције других држава са развијеном индустријом керамике. Осим неколико радионица, које се баве израдом керамичких плоча и пећи, имамо управо само једно веће предузеће које из: рађује разне артикле из керамике и порцелана. То је керамичка индустрија д. д. са седиштем у Загребу и фабрикама у Петровцу, Немшком Долу и Готовљу код Цеља. Ове три фабрике израђују све врсте керамичке робе ина тај начин све више чине непотребним и увоз стране ке: рамичке и порцеланске робе и њених сурогата. Фабрика у Петровцу, чији је уређај најмодернији, израђује и све потребне хигијенске направе за купатила итд. а почиње се специјализирати и у производњи декоративне керамичке робе.

Керамичка индустрија д. д. има и сопствени рудник угља „Забуковац“, одакле добија врло добар угаљ не само за погон својих фабрика, него и за продају. Иначе, Керамична индустрија д. д. припада јаком концерну Сједињених творница стакла, што је необично важно, нарочито за случај ако се укаже потреба за јачим проширењем производње. С друге стране Керамична индустрија се може користити и веома разгранатом продајном организацијом Сједињених творница стакла.

Рачун изравнања Актива 1933. 1934. 1935. 1936. у хиљадама динара Творничке некретнине 3.097 3.097 3.097 3.097

Творнички уређај 3.300 3.560 4.144 4.463 Угљенокоп у Залиха материјала 151 178 221 181 Залиха робе 961 660 699 700 Дужници 2.598 9.310 3.312 3.304 Ефекти E 4 4 4 Готовина 48 26 38 116 Губитак 210 207 199 194 Пасива Главница 840 840 840 840 Фонд амортизације 528 . 920 1.272 1.500 Повериоци 8.997 9.283 9.602 9.724 Збир биланса 10.365, 11.043 11.714 12.064 Рачун губитка и добитка Расходи Трошкови 140 185 201 246 Камати 865 832 678 577 Порези 55 144 139 210 Амортизација 68 392 352 228 Отпис ненапл, потраж. | —— 4 11 15

Пренос губитка из

прошле године 220 210 207 1991 Приходи Од проризводње 1.147 1.510 1.389 1.28% Губитак 210 207 199 194

Збир прихода-расхода 1.357 1.717 1.588 1.477

Предузеће је основано као акционарско друштво У 1922 години. Главница је првобитно износила 14 милиона динара. Међутим, због губитака она је у 1940 години смањена на 840 хиљада динара, колико износи и данас. Последњих година обртни капитал предузећа стално расте и крајем 1936 достиже 12 милиона динара, од чега отпада 840 хиљада на главницу, 1,5 милиона на фонд амортизације и 9,7 милиона динара на повериоце. Прошле године повериоци су порасли за 122 хиљаде, а фонд амортизације за 228 хиљада динара.

У активи видимо само једну већу промену, и то код. творничког уређаја који је порастао за 324 хиљаде динара, са 4,14 милиона у 1935 на 446 милиона динара У 1936 години. Инвестиције стално расту. То значи да предузеће настоји да усаврши свој начин рада и да тако појевтини производњу. Оно производи, дакле, рационалније. . Управа напомиње у свом последњем извештају да

су се побољшања, која су у току последњих година про~

ведена у његовим творницама, показала као корисна и оправдана. То важи и у погледу изградње нових ровова у угљенокопу.

Залихе робе и материјала нису знатне, што језнак да се производи само оно што се у догледно време може и продати. Дужници износе 3,3 милиона, готово једнако као и крајем две претходне године.

Производња и продаја робе показује и у прошлој години напредак, који се је показао већ и у току две претходне године, а има се приписати побољшању општих привредних прилика и проширењу производње на нове врсте разних керамичних и санитарних израђевена. Бруто-приход од производње у 1936 години износи ! ми– лион 2883 хиљаде и мањи је за 100 хиљада него у претходној години, али је за око 140 хиљада динара већи него у 1988.

На страни расхода видимо да трошкови износе 216хиљада према 201 хиљади у претходној години. То је последица повећања производње и продаје. Издаци за камате стално се смањују. Ако се узме у обзир да је потраживање поверилаца достигло 9,7 милиона, види се да каматна стопа не прелази 5.9%. То је врло умерено. Порези су повећани са 139 хиљада у 1985 на 210 хиљада у

1936 години. Амортизација је мања и износи 228 хиљада.

према 352 хиљаде динара у претходној години. Прошлогодишње пословање је закључено са добитком од о хиљада, али с обзиром на пренос губитка од 199 хиљада и= ранијих година у билансу је исказан губитак од 194 хиљаде, који се преноси на нови рачун.

На крају морамо још једном приметити да је царинска заштита коју ужива керамичка индустрија сасвим недовољна. Нарочито у трговачким преговорима са Чехословачком давали смо знатне концесије у погледу стакла и керамике. То је најважнији разлог слабог напретка ове индустријске гране код нас. Ако се надлежни постарају да добијемо бољу царинску заштиту, и Керамична. индустрија д. д., наше највеће предузеће те врсте, постаће још важнији чинилац у еманциповању наше земље од увоза стране керамике, мајолике и порцелана.

У управи су г. г.: Фрањо Латковић, Златко Пуклер. инж. Адолф Кербиц, д-р инж. Никола Пшеница, Вили Кинцл и Оскар Фогел.

daaa,