Narodno blagostanje — dodatak

“poslovanje: uvek zaključivano sa povolinim rezultatom. Spoже ка dobit je stalno prenošena na novi račun, a na zboru akcionara od 27 aprila 1935 je rešeno da se ni dobit iz 1984 ne::deli akcionarima, već da se iz nje i prenosne dobiti iz ranijih godina stvori zaseban fond za povećanje glavnice. Ovaj

· fond je iskazan već sa 893 hiliade, a sa prenošom dobiti iz

1936. godine on dostiže 1 milion 125 hiljada. Vidi se da je akcionarima u prvom redu stalo do toga da preduzeće bude finansiiski što jače fundirano. |

Kada ne bi postoiale naročite okolnosti, moglo bi se ipak reći da je odnos između sopstvenih i tudih sredstava postao nešto nepovoljan. Naime, ekspanzija preduzeća je bila dosta nagla. Zbog toga su fuđa sredstva brže rasla nego sopstvena, tako da je krajem 1936 godine na tuđa sredstva otpadalo 18,74 miliona, a sopstvena uračunavši i prošlogodišnju čistu dobit iznosila su 3,86 miliona. Ni investicije nisu potpuno pokrivene sopstvenim sredstvima. Situaciju znatno olakšava činjenica da je po prilici jedna polovina tuđih sredstava dobivena u vidu dugoročnih kredita. Osim toga, ovde se radi o jednom preduzeću koje ima na lageru znatne količine :sasvim kurenitne robe, koja se može lako pretvoriti u novac. Time ie likvidnost preduzeća potpuno obezbeđena, a ni si'Surnost ne može nikako doći u pitanje, jer su amortizacija investicila i ostali otpisi vršeni redovno i najurednije. Pre kratkog vremena osnovano je novo akcionarsko društvo »Posavina« sa glavnicom od 5 mil. din. Ono će preuzeti fabriku na Umci. U posedu »Šumadije« ostaće beogradska fabrika. Ta transakcija će u mnogome doprineti da finansijska strukfura »Šumadiie« bude jednostavnija. Tuđa sredstva, koja su ı stvari pretstavljale investicije fabrike na Umci, nestaće iz bilansa Šumadije, čime će i njena visina biti svedena na nivo koji i formalno potpuno odgovara i naistrožijim zahtevima.

Amortizacija se vrši neposredno, smanjivanjem bilansne vrednosti odnosnih investicija u aktivi. Krajem 1935 ukupne investicije su bile iskazane sa 5,77 miliona. U vezi sa uređenjem fabrike i kožare na Umci one su u toku 19936 bile povećane za 4,15 miliona, na 9,92 miliona dinara, ali im je, posle ·otpisa od 850 hiljada, bilansna vrednost svedena na 9,07 miпопа фШпага, од Сета обрада 4,66 miliona na zgrade i zemljišta, 4,35 miliona na трпи uređaj i GI hiliada dinara na inventar.

Ukupna zaliha gotove robe, sirovina i poluprerađevina iskazana je u 1936 sa 9,8 miliona, što znači da je prema prethodnoi godini povećana za 2,8 miliona, a prema 1983 ona je gotovo udvostručena. Stalno povećavanje zaliha je prirodna posledica proširenja poslova. Neobično je povoljna činjenica, da se dužnici nisu povećavali istim tempom. Oni su ostali uglavnom stacionarni, a sudeći po velikom smanjenju otpisa nenaplativih potraživanja izgleda da se je znatno popravio i kvalitet dužnika.

Račun gubitka i dobitka

Rashodi 1933 1934 1935 1936 u hiljadama dinara "Troškovi 1.122 1.050 1.199 888 Mamata 499 445 588 707 Porezi 469 729 947 1.327 Otpisi 293 31 122 87 Amortizacije · 498 504 590 834 Dotacije 88 85 102 135 Dobit" | 173 148 BI | 2

Prihodi | Na fabrikaciji · 5.197 2.991 3.729 „4,209 Hartije od vrednosti ___ 1 — 11

Zbir prihoda 2.992 „8.729 · - „4.210

151

Bruto ·prihod od fabrikacije bio je prošle godine rekordan, kao što to pokazuje i sledeće upoređenje (u milionima dinara):

1929 1930 1981 1992 1935 1934 | 1935 1936 1,26 2,38 3,52 3,88 9,12 2,99 3,73 4,21

Od 1999 do 1931 brutoprihodi su bili u porastu. Međutim, u toku sledeće tri godine oni su se postepeno smanjivali, što je u Vezi sa opštom privrednom. depresijom i UVOđenjem poreza na luksuz i skupnog poreza na posiovni promet. Blagodareći proširenju poslovanja i podizanju novih postrojenja, u toku 1935 dolazi do povolinog preokreta, koji je u 1996 i pofenciran. Povećanje bruto-prihoda je ipak još u znatnom zaostatku, ako ga uporedimo sa povećanjem kapitala s kojim preduzeće radi.

Na strani rashoda vidimo da su prošle godine opšti troškovi znatno smanjeni, što ukazuje na rigoroznu štednju. Porezi su, međutim, u porastu. Prema 1933 godini oni su gotovo utrostručeni. Prosečna kamatna stopa koju preduzeće plaća poveriocima i bankama iznosi samo oko 7%, pa se može smatrati dosta umerenom. Otpis nameštaja u 1936 iznosi 16 hiljada, a otpis nenaplativih potraživanja 71 hiljada dinara. AKo Se uzme u obzir da dužnici iznose okruplo 3,2 miliona, vidi se da preduzeće postupa neobično oprezno prjlikom odobravanja robnih kredita. Ukupna dobit iznosi 367 hiljada, a posle izvršenih dotacija i rezervisanja 232 hiljade dinara. Dividenda se opet ne deli, Već je cela dobit, kao i ranijih godina, uneta u fond za povećanje glavnice.

U upravnom odboru Fabrike trikotaže i rukavica »Šumadije« a. d., Beograd, su g.g.: Salamon Gadol (pretsednik); Alfred Albala (potpretsednik); Jaša Alkalaj; Ruben Pinkas; Zdravko Albala; David Štesel; Ferdinand Giskan; Moric Demajo, Moša Mevorah, Arnold Gadol, d-r Josip Haim i Samujlo Alkalai. U nadzornom odboru nalaze se gospoda: J. S.

Davičo (pretsednik); isak Mašiah, Josif о Појапона i PU Baišanski,

PREDOVIĆ A. D., BEOGRAD

Na vanrednom zboru akcionara ovog društva, održanom B juna 1935 godine, rešeno je da se društveno sedište prenese iz Zagreba u Beograd. U vezi s time doneta je i druga odluka o podizanju velike nove fabrike za proizvodnju seruma i preradu mesa u Zemunu. Pošto su te dve odluke izvršene, na prošlogodišnjoj glavnoj skupštini akcionara doneta je i treća odluka, prema kojoi se društvena glavnica ima povisiti sa 3 na 10 miliona dinara, s :tim,da se iznos od.4 miliona upiše i uplati odmah, a upis za dalja 3 miliona je odložen za jedan docniji rok.

Poslovi preduzeća razvijali su se od samog početka vrlo povoljno, blagodareći stručnoj sposobnosti i preduzimljivosti njegove uprave. Kao akcionarsko društvo »Predović« a. d. je osnovano početkom 1992 godine sa sedištem u Zagrebu. Ranije se zvalo Predović-Brigljević d. d. Kako je Brigljević docnije istupio, usledila je promena u današnju firmu. Glavnica je prvobitno iznosila samo 250 hiljada dinara, ali je već i929 godine povišena na 1 milion, a 1991 godine na 3 miliona dinara. U bilansu za 1936 glavnica je iskazana sa 7 miliona. »Predović« a. d. ima vodeće mesto među našim izvoznicima stoke i stočnih proizvoda. Preduzeće izvozi živu stoku, jaja i živinu, mast itd. Pored intenzivnog izvoza firma je uvek, a naročito poslednjih godina, poklanjala veliku pažnju i domaćem tržištu. Naročito važnu ulogu je igrala kod snabdevanja Zagreba mesom. U svojim rukama je imala i stočnu blagajnu Zagrebačke klanice. Preduzeće se bavi i proizvodnjom seruma protiv stočnih zaraza. Predovićevi serumi uživaju sjajan glas i plasiraju se ne samo u zemlji, nego зе рго-