Narodno blagostanje — dodatak
i oko 2000 kg Zlata, koje se i celosti ustupa našoj Narodnoj banci. Odvajanie zlata vršilo se do sada u inostranstvu. Kada se doyvši izgradnja rafinerije u Boru obavljaće se i tai poзао, - bar znatnim “delom, u zemlji.
- 5557 - Račun izravnanja
_Na sjajni posleratni razvitak Društva Borskih rudnika ukazuje i kretanje zbira bilansa. Krajem 1918/19 ovaj je iznosio samo 25,2 miliona franaka; u 1925J26 on znatno prelazi iznos “od 100 miliona, a 10 godina docnije, krajem 1936 god., iskazan je -sa 364 miliona. Od toga otpada preko 300 miliona franaka na sopstvena sredstva.
Tuđa sredstva se knjiže preko tri računa: »obiigacije«, »poveriocić, | »razna pasiVa«. Krajem 1936 obligacije su bilansirane sa 29,1 miliona. Ovaj obligacioni zajam, koji je prvobitno iznosio. 40. miliona franaka, zakliučen ie u martu 1931
godine. Potreba za novim sredstvima bila se javila zbog.
toga, što se upravo u to Vreme počelo s eksploatisanjem ležišta bakarne rude u kraju »Tilva Mike«. U to vreme je doneta odluka o podizanju postrojenja za flotaciju. Pomenute obligacije su emitovane DO kursu od 96% i nose kamatu od фу a treba da se amortizuju do 1951 god. Iznos od 10,9 “mil: fr: је već: amortizovan (od čega otpada 8,05 mil. fr. па “amortizaciju izvršenu u 1934). Društvo. bi mogio odmah атогнтоуан i dalii iznos od 19,3 mil. fr. Toliko, пашпе, 12"osi rezerva za otplatu обПсасја, Која је bila stvorena 'sglavnom iz čistog dobitka za 1933. Inače, Društvo Borskih rudnika uzimalo je i ranije obligacione zajmove, i to 5%-tni “:90-godišnji amortizacioni zajam od 7 miliona franaka u 1912 род i 10:godišnji:6% zajam od 12 miliona u 1920, Pored "toga što su uslovi ovih zajmova bili vrlo povoljni, Društvo :je na njima imalo i posebnu zaradu, koja se javila Kao DOosledica depresijacije francuskog franka.
Račun poverilaca, preko kojega se knjiže kratkoročne
društvene obaveze, iskazan je krajem 1986 godine sa 29,7 mi"diona. fr., što znači da na njih otpada samo 8,15% ukupnog :obrtnog kapitala. Kao što se vidi, po prilici isto toliko iznosi : i društvena obaveza DO neamortizovanim obligacijama. UostaJom, poverioci su u 1986 godini bili veći nego ma kada ranije. “U odnosu na 1935 povećani su za 20 miliona franaka. To je „u. prvom redu posledica znatnog povećanja društvenih du·žnika u Jugoslaviji (sa 2,7 miliona franaka u 1985 па 48,2 miliona krajem 1936). Inače, do 1924/25 pozicija poverilaca “nije u bilansima nikada prelazila iznos od 4 mil.; do kraja - 1927 je bila. porasla na 13,8 miliona, a 'posle toga, sve do · prošle godine, kretala se stalno između 9 i 17,5 mil. fr. Preko „»татпе рачуе« knjiže se prvenstveno razni prelazni računi. Кгајет 1986 »гахпа pasiva« je bila bilansirana за 4,25. пи 11; ua 1984. je iznosila 3,5 mil., a pre toga nikada nije prelazila iznos od 2,8 mil. fr, Vidi se, dakle, da se Društvo nikada nije služilo znatnijim kratkoročnim kreditima. U tri maha ono je uzimalo obligacione zajmove, ali mu se ogromna finansijska „snaga zasniva u prvom redu na sopstvenim sredstvima. --. , Sva sopstvena sredstva društva Borskih rudnika mo„žemo razvrstati u pet grupa. Kraiem 1936 glavnica iznosi зато 15 mil., rezervni fondovi dostižu 37,5 ти, fondovi . amortizacije nešto manje od 120 mil. fr. i razne privremene ·Tezerve 76,8 mil. fr., a prošlogodišnji čisti doDitak inzosio је _51,04 mil. odnosno sa prenosom iz prethodne godine 51,77 mil. fr. "Ма sopstvena sredstva otpada oko 83% ukupnog obrtnog kapitala.
Kao što je već spomenuto, glavnica je prilikom osniva„nia iznosila 5,5 mil. fr. U toku 1908 povišena je na 7 miliona, a 1919 godine na 14 mil. fr. Ovo poslednje povišenje izvršeno | je po kursu od 175%, a dobivena nova sredstva su upotreb. ·ljena za potrebe koje su se javile prilikom obnove eksploata-
себе. розје rata. Kao što je već spomenuto, zaključenje 10-go· dišnjeg 60% obligacionog. zajma iz: 1920 imalo ме isti cilj.
5
· Prema odluci: glavne skupštine od'4 aprila 1997· glavnica je
bila povišena za još 1 milion, na 15 mil. fr., izdavaniem besplatnih akcija ša višestrukim pravom glasa, i to na teret računa ažije, na koji je prilikom povišenja glavnice u 1919
· godini bila knjižena naplaćena razlika između nominale i emi-
sionog kursa izdatih akcija. U decembru 19936 akcionari su doneli odluku da se glavnica poveća na 60 mil. fr., s tim da je uprava može svojom odlukom prema potrebi povisiti i do 120 miliona. Nove akcije se izdaju al pari. Nova sredstva su potrebna prvenstveno za podizanje elektrolitične rafineriie bakra i novih postrojenia za flotaciju u Baru, a zatim za eventualno učešće u eksploataciji drugih ležišta rude. Nova postrojenja za flotaciju treba da budu znatno veća od postojećih, koja su podignuta u 1931 i 1992 godini, a nova rafinerija imaće u Drvo vreme instalacije sa kapacitetom od 12.000 tona godišnje. Međutim, već u roku od tri godine Kkapacitet rafinerije biće povećan na 20.000 tona. Na ovom mestu treba spomenuti da je glavna skupština društva, koja je одгžana ] jula 1921, bila donela odluku, da se našoj državi Do-
. nudi jedno novo kolo od 20.000 akcija po kursu od 15831/,%.
Pošto se tim pravom nismo koristili u predviđenom nmYoku,
odnosni zaključak glavne skupštine je prestao da važi.
Krajem 1919/20 društveni »rezervni fondovi« su iznosili 7,8 mil. fr.; do 30 juna 1926 bili su porasli na 8,5 miliona; u april 1927 su, međutim, smanjeni na 7,5 miliona u Vezi sa već pomenutim izdavanjem akcija sa višestrukim pravom
glasa; krajem 1929 oni iznose 7,6 miliona, što znači da su
bili čak i nešto manji nego 10 godina pre toga. Međutim, već u sledećoj, 1930 godini, oni su više nego utrostručeni, odnosno povećani su za 18 miliona, jer im je dotiran ceo iznos do tada amortizovanih obligacija i bonova za čiju je isplatu upotrebljen jedan deo primljene naknade za ratne štete. Rezervnim fondovima je dotiran i iznos docnije amor-
·tizovanih obligacija, ier su one isplaćene delom iz čistog do-
bitka (u 1934 godini 5 miliona), a delom upotrebom ranije stvorene privremene rezerve. Blagodareći toi politici, rezervni fondovi su u toku poslednjih 7 godina povećani sa 7,6 na 87,5 miliona franaka.
Razne privremene rezerve iznose, kao što je već ranije spomenuto, 76,8 mil. fr. Od toga je namenjeno 16 miliona za isplatu prošlogodišnieg društvenog poreza u Jugoslaviji, zatim 19,3 miliona (izuzetih iz čistog dobitka za 1938) za isplatu obligacija, 12 miliona za eventualne gubitke koji bi se mogli javiti usled fluktuacije cene bakra (od čega dje 6 miliona rezervisano iz dobitka za 1928 godinu i 6 miliona dinara : iz, dobitka а 1990. godinu) i, , najzad, 28,7 miliona za razne eventualnosti (za podizanje postrojenja za flotaciju, za izgradniu jedne nove metalurigijske fabrike koja treba da prerađuje proizvode itd.). U ovu posledniu privremenu rezervu uneto je 9 miliona iz suma naplaćenih na ime naknade za pretrpljiene ratne štete, zatim 3 miliona iz dobitka та 1928 1 9 miliona iz dobitka za 1999, a ostatak od 7,7 miliona prenet je 1931 godine sa računa amortizacionih fondova.
Amorticazija investicaja vršena je do 1924. g. neposredno, smanjivanjem bilansne vrednosti odnosnih investicija u akfivi. (Od 1914 do 1993 amortizacija se uopšte nije mogls vršiti). U 1924 je promenjen način knjiženia. Obrazovani su fondovi amortizacije, na koje su preneti i svi raniji otpisi i investicila. U vezi s tim opet su povećani, za iznos tih otpisa, i odnosni računi investicija u aktivi. Na taj način se, posle toga, u aktivi uvek iskazuje potpuna nabavna vrednost investicija. Fondovi amortizacije iznose krajem 1936 содте 119,88 miliona, a investicije su bilansirane sa 148,6 mil. fr. To znači da knjigovodstvena vrednost ukupnih investicija ne iznosi više od 929 miliona. To je veoma povoljno, jer su nove investicije, koje su izvršene samo u toku poslednje tri godine, vredele znatno više (oko 34 mil. fr.).