Narodno blagostanje — dodatak

одатан „Паро

дном Благостању“

БРОЈ 7

Садржај:

БЕОГРАР, 12, ФЕБРУАР 1938.

ГОДИНА Х

Poštanska štedionica Kraljevine Jugoslavije — Beograd

Činovnička banka a. d., Beograd

POŠTANSKA ŠTEDIONICA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE BEOGRAD 1. Uloga Poštanske štedionice

Sa 1937 Poštanska štedionica ie završila petnaestu gOdinu svog neobično uspešnog rada. U toku ovih 15 godina ona je uspela ne samo da se sjaino afirmira, nego je DOstignutim rezultatima daleko prevazišla sve nade koje su u nju prilikom osnivania polagane. Poštanska štedionica je danas naipopularnija novčana i kreditna ustanova u zemlji. Njeni poslovi rasli su iz godine u godinu, i to neobično brzim '·tempom, tako da se danas preko nie vrši pre svega najveći deo interlokalnog platežnog prometa u zemlji. Ukupan pftomet poštanske štedionice u prošloi godini premašio je iznos od 300 milijardi dinara. To znači da ie u 1937 prosečni dnevni promet svakog radnog dana iznosio više od jedne miliiarde dinara.

Blagodareći svojoi obazrivoi poslovnoj politici, Роštanska štedionica je uspela da održi svoje poslovanje u potpuno normalnom toku i usred teških privrednih i finansiiskih prilika koje su nastale u doba krize. Ona je postala i naša druga najveća depozitna ustanova. Treba podvući da Poštanska štedionica čini ogromne usluge i državi, koja je u njoj našla odličnog blagainika i finansijera. Ona je kod nas, osim toga, i najveći imalac državnih hartija od vrednosti. Naizad, ona ima da odigra vrlo važnu ulogu i kod definitivnog rešenja naše kreditne krize. Poštanska štedionica je već pristupila otvaranju potrebnih kredita zadrugama i njihovim savezima.

2. Cekovni promet

Ovo je primarni posao Poštanske štedionice. U donioi tablici združili smo glavne cifarske podatke, koji nam роkazuiu vanredan polet i napredak ove poslovne grane.

| ЕВЕ ОВЕ 4Ее 00 Хе 506. ŠO8 SLO 2556 НЕ ВЕЖЕ ЕВА „BBS BES

55 So SSSR | ега 558

5 пе а-о бо Е:5 ОЧЕ ЕЈЈЕЗЕ

1923 9.985 249,44 26,40 __ 63,15 1924 11.306 296,24 31,62 — 113,47 1925 12.459 348,19 35,98 = 134,93 1926 13.627 368,23 40,57 44,13 145,07 1927 15.178 699,50 46,34 45,65 165,38 1928 16.516 666,43 58,72 46,61 195,99 1929 17.793 913,50 59,78 48,46 218,90 1930 19.193 978,79 65,55 49,05 239,70 1931 20.400 799,63 63,21 47,64 241,56 1932 21.888 944,45 56,59 45,70 217,92 1933 23.394 1.158,25 60,99 48,86 227,34 1934 24.471 1.139,88 62,40 48,36 234,24 1935 | 25.439 1,179,00 65,76 50,84 239,62 1080 26288. | |46600 8 5347. 25574 1937 25.845 1.840,09 8554, 5506 30008

Zbir ukupnog prometa Poštanske štedionice po svim računima, koji je u 1985 sa 239,6 milijardi opet bio dostigao nivo iz 1930 godine, u 1936 se povećao za 16 milijardi, a u 1937 za daljih 45 milijardi dinara. Ova povećanja su, nema sumnje, jednim delom izazvana pobolišanjem opštih рпугедnih i finansijskih prilika u našoj zemlji, ali su znatnim delom uslovljena i dobrom organizacijom Poštanske štedionice, kao i njenim ispravnim funkcionisanjem i stalnim naporima za što širi kontakt sa publikom i narodnom privredom. Promet po čekovnim računima kretao se uglavnom uporedo sa Kretanjem ukupnog prometa. Do 1990 bio je porastao na 65,5 milijardi, u 1939 ie pao na 56,6 miliiardi, u 1935 sa GD,/ mili jardi dostiže raniju rekordnu visinu, posle čega i dalje naglo raste — u 19936 za 6 milijardi, a u 19937 za-14 milijardi tako da u prošloj godini dostiže visinu od 85,5 milijardi dinara. Od toga je izvršeno virmanom, ti. bez upotrebe efektivnog novca, 55,00% prema 53,47% u 1936 godini i 45,70% u 1932 godini.

I stanje uloga po čekovnim računima pokazuje krajem 1937 rekordnu cifru od 1,84 milijarde dinara. Porast u 1937 iznosi 374 miliona. Ovi ulozi bili su u 1937 godini za preko 130% veći od stanja krajem 19831 godine, a u odnosu na 1927 oni su utrostručeni. Broj čekovnih računa, koji je do 1936 pokazivao stalan porast, prošle godine je smanjen per saldo Za 438 na 25.845. Ovo smanjenje nastalo ie uglavnom usled toga, što su filijale Poštanske štedionice u toku prošle godine zatvorile veći broj čekovnih računa, koji nisu imali propisan osnovni ulog ili na kojima nije bilo nikakvog prometa za poslednjih 10 godina. Inače, od ukupnog broia čekovnih računa pripadalo je 8.574 računa trgovačkim firmama, 2.990 udruženjima, organizacijama i klubovima, 2.590 idustrijskim · preduzećima, 2.369 državnim, samoupravnim i drugim nadleštvima, 1.155 novinama i časopisima, 1.094 novčanim zavodima, 906 zadrugama, 770 advokatima itd. Teritorijalno čekovni računi su ovako repartirani:

1934 1935 1936 1937

Centrala Beograd 6.290 6.643 7.097 7.637 Filijala Zagreb 7.380 7.594 754. 7.445 Filijala Ljubliana 6.410 6.736 6.788 6.642 Filijala Sarajevo 3.091 3.143 3.214 2.410 Filijala Skoplje 1.300 1.323 1.390 1.467 Fililala Podgorica = | | 139 Filijala Sušak — = = 105 Svega 24.471 25.439 26.283 95.845

Najjači porast čekovnih računa bio ie kod Centrale u Beogradu, kao i u toku dve prethodne godine. Dalje ie interesantno da je Beograd u 1937 po broju čekovnih računa po prvi put nadmašio filijalu Zagreb. Od 1984 čekovna računa iz inostranstva, otpada najveći deo (968) na Austriju, 446 na Nemačku, 371 na Čehoslovačku, 70 na Mađarsku i 129 na sve ostale zemlje. Virmanski promet i obavlianje isplata za ino-