Narodno blagostanje — dodatak

ČINOVNIČKA BANKA A. D., BEOGRAD

Činovnička banka osnovana је ravno pre 40 gođina, pred kraj 1898 godine, ali ne kao akcionarsko društvo, nego kao »Činovnička zadruga za uzajamno pomaganje i štednju«. Tek u početku 1992 firma je pretvorena u današnju, a iz zadruge ie nastala akcionarska banka. Kao što nije svako lice moglo postati zadrugar ove ustanove, tako je i akcionarstvo prihHcipijelno ograničeno na činovnike i slobodne profesije; tek kao naslednici ovih akcionara mogu to biti i trgovci, industrijalci itd. Banka је, dakle, zamišliena kao činovnički novčani zavod. Ona i danas smatra svojim oSlavnim zadatkom da pomaže činovnički stalež, pa je razumljivo da je među njenim aktivnini poslovima još uvek najvažniji — davanje kredita državnim službenicima i penzionerima. Kada se to ima u vidu, lako ie oceniti kako veliku sigurnost, tako i likvidnost njenih plasmana. Podeljeni krediti su obezbeđeni administrativnom obustavom od plate i penzije ili drugim podlogama realne vrednosti. Zatim ie i visina svakog poledinog kredita umerena. Uopšte, celokupno poslovanje se obavlia na naisolidnijoi bazi, tako da ni ulagači Činovničke banke nisu nikada imali razloga da budu uznemireni. ~.

Medutim, opšta panika ulagača iz 1991 i 1932 nije mogla mimoići ni Činovničku banku. To ide u prilog tezi, da krivicu za našu bankarsku krizu ne snose novčani zavodi, već drugi faktori. U prvom redu, naročito nenormalno psihološko stanie ulagača, koji su bili preplašeni događajima na stranim novčanim tržištima. Zatim zakonodavne mere o zaštiti zemlioradnika. Od kraja 1930 do 1934 godine ulozi Činovničke banke su bili opali sa nešto ispod 15 na 7 miliona dinara. Radi isplate ulagača ona nile morala povećavati svoi dug kod Narodne banke. Naprotiv, Činovnička banka je u isto vreme smanijivala reeskont i isplaćivala ulagače. To je naibolji dokaz za likviditet njenih plasmana. Ovde treba napomenuti i to, da Činovnička banka svoje akcionare nije nikada ostavila bez dividende. Za 1931 isplatila im je 8%, za 1992 i 1933 po 7%, u tri naredne godine po 5%, a za 1937 isplaćuje 6%. Akcionari mogu biti više nego zadovoljni, već i zbog toga što su oni na nominalne akcije od 500 dinara uplatili u stvari sveza 100 dinara, dok ie ostatak u toku godina dopunjen iz fondova.

Bilansi za četiri poslednie godine ovako izgledaju:

Aktiva 1934 1935 1956 1937 u hiliadama dinara

Gotovina 428 313 308 461 Menice 13.393 . 13.146 14.679 17.658 Zaimovi na zaloge 542 529 490 392 Tekući računi 3.195 3.320 9.514 2.301 Hart.-od vrednosti 3.219 3.957 4,076 4.415 Nepokretnosti 6.079 5.833 5.200 4.055 Kursna razlika 187 _- _

Pasiva Glavnica 10.000 10.000 10.000 10.000 Bančini fondovi 2.687 2.696 2.899 3.255 Penzioni fond 215. 920 995 230 Ulozi 7.159 6.528 6158: | 6.241 Tekući računi 2011 2.960 2.591 9.848 КеезкопЕ 2.770 3.589 3.490 4.024 ров. хајат 437 282 | — —.Razna pasiva 1.067 949 1.971 1.964 Tantijema 96 96 96 115 Dividenda 500 500 500 600 Ostave i obaveze 17.968 16930 14.478 14.599 Zbir bilansa 45.011 483.389 41.676 43.877 Obrtni kapital 97.043 27.109 27.198 99.278

Rashođi | Kamata 20 01,70 ; GOV i 615 · 329: Troškovi 708 810 1.067 883 | Otpisi · 480 464 58 219. Dobitak 601 | 601 = | (5 720:

Prihodi . | Kamata 1.680, | 145 1.675 1.861 ProviZiieć 22) | —— = Od Dnrt od vred, 240 568 236 248 Od imania · 212 220 915 412 Napl. otpis. potraž.. 142 122 83 63 Razni 156 79 32 38. Zbir рић.-газћода · 2.590 2.487 2.941 2.652

Obrtni kapital bančin, koji je pre bankarske krize kra-

jem 1930 godine iznosio 40,75 miliona, bio ie pao na 27 mi-_

liona do kraja 1934 с. U 1935 i 1936 ostao ie SOtovoO staciOnaran, a prošle godine jie povećan za 2 miliona, na 29,3 miliona. Glavnica i fondovi iznose 13,25 miliona; ulozi 6,24 miliona, pasivni tekući računi 2,85 miliona, a reeskont 4,02 miliona dinara. Stanie uloga ie u prošloi godini nešto poraslo, što je povolino s obzirom na to da se priliv ometa time što ie Ramatna stopa po ulozima maksimirana i iziednačena kod državnih i privatnih — velikih, srednjih i maniih — novčanih zavoda. 1 ostale poziciie u pasivi su prošle godine povećane: pasivni tekući računi za 9257 hili., reeskont za 584 hili. i razna pasiva za 698 hili. dinara.

U alttivi vidimo, da su menice porasle sa 14,6 miliona u 1936 па 17,6 miliona krajem 19937. To su činovnički zajmovi. Kao što vidimo, oni su povećani za oko 9 miliona. Bančina uprava napominje џи зуот izveštaju, da je molbama za zajam činovnika svagda izlazila u susret, tako da su ovi pod Dpovolinim pogodbama i na/vremće podmirivali svoje vanredne potrebe. Aktivni tekući računi iznose 92,3 miliona i smanjeni su prema 1986 za 200 hiliada. Portfeli hartila od vrednosti je povećan za 340 hilji., na 4,4 miliona, uglavnom 2502 роуојnog razvitka kurseva. Nepokretnosti su bilansirane sa 4,05. miliona prema 5,2 miliona u prethodnoi godini. Neka imania su. prodata sa čistom zaradom od 9250 hili. din. Pored kuće u. Carice Milice ulici, banka ima i razna dragocena gradilišta (200.000 kv. m kod železničke kolonije, preko 1000 m? na Dedinju, 3.800 m? u Trebiniskoi i oko 6000 m? u Višnjičkoi ulici). Kada bančinoi upravi pođe za rukom da ova gradilišta proda, stvoriće se mogućnost Za znatniie povećanje obrtnog: kapitala i proširenie poslovnog volumena. Time će se i akcionarima obezbediti veća dividenda.

Zbir prihoda iznosi 2,65 miliona odnosno. za 800 hilu.. više nego u 1986. Prihodi od kamate su veći za oko 900 hili., a oni od imanja za 130 hilj. Pasivna kamata je takođe za oko 900 hili. veća nego u 1936, a i otpisi u 1937 bili su za 160 hilj. veći, ali su troškovi za 184 hilj. din. manji. Blagodareći ovim promenama i iskazana čista dobit je porasla sa 601 hili. u 1936 na 790 hili. dinara u 1937 godini. Stvarno, čista dobit u prošloi godini bila je ioš i veća. Naime, iznos od 3638 hili. knjižen je neposredno u korist fondova (kursna razlika hartila od vrednosti). Prema tome, ukupna čista dobit u 1937 iznosila ie 1,08 miliona. __

U upravi su gospoda: Vasa T. Dimitrijević, pretsednik;. Jeremija Živanović, potpretsednik; Pera Petrović, Mihailo Cocić, Petar Mladenović, Dragić Soldatović i Svetislav Đorđević. U nadzornom odboru nalaze se gospoda: Inž. Đorđe Mijović

(pretsednik), Jovan Dravić (potpretsednik), d-r Stevan Saga-

din i Jakov Davičo. Direktor Činovničke banke eg. Petar Mladenović. |

веша