Narodno blagostanje — dodatak
-verioci su reducirani sa maksimalnog stanja od 44,4 miliona a 1932 na 13,6 mil. din. u 1996. | __ |
Interesantne su i promene u aktivi. Pre bankarske krize u menice je bilo plasirano skoro 40% ukupnih sredstava. Do kraja 1937 tai procenat ie spao na 16,3%0, jer na eskont sada ne otpada više od 35 miliona dinara. Upravo obrnuto kre"tanje pokazivali su dužnici po tekućim i privremenim raču'nima, koji su u odnosu na 1930 godinu u 1937 više nego udvostručeni. To je sada najveći Zadrugin plasman. Inače, prošlogodišnji! promet po tekućim računima iznosio je nešto ispod
3 milijarde dinara i prema 1936 ie gotovo utrostručen. Kao
što se vidi, promet je vrlo žiY i brz. Zadruga daje i zaimove na polise osiguranja života, na činovničke plate i zaloge hartiia od vrednosti. Ova pozicila jie prema pretprošloi godini smanjena za 1 milion dinara, na 13 miliona, uglavnom zbog smanjenja činovničkih zaimova (sa 9,87 mil. u 1986 na 8,33. mil. u 1937), koji se više i ne odobravaju, več se DOslovanje ograničava samo na likvidaciju postojećeg portfelja. Bilansna vrednost Zadruginih imanja iznosi 30,8 miliona, ali ona vrede sigurno više, tako da Zadruga ima tu jednu latentnu rezervu. Imanja se vode preko računa nepokretnosti (17,3 miliona) i kao vrednosti rezervnih i prenosnih premija (13,5 miliona), a u 1937 dala su prihod od 245 miliona, gotovo jednako kao i u 1986.
Beogradska zadruga je uvek obraćala veliku pažnju i efektima. Nien portfelj hartija od vrednosti sastoji se poglavito iz akcija Narodne banke (43983 kom.), iz 7%5 Investicionog zaima, naših spolinih zaimoVva, Ratne štete i akciia nekoliko solidnih preduzeća, a knjižen je preko sledećih računa (u milionima dinara):
1934 1935 1936 1937
hartije od vrednosti 16,83 24,15 28,89 31,83 vrednost rez. fonda 8,01 8,56 8,99 9,81 vrednost rezervne prem. 5,95 6,16 4,17 4,48
Ukupno 30,19 38,87 42,05 46,12
U toku 1937 kupljieno je novih hartila samo za 14 hili. din., a prodato je i amortizovano Za 9 hili. Dobitak na kursnoj razlici iznosi 4,05 miliona i unet je neposredno u одгоvarajući fond. Hartiie su, pored toga, u 1937 dale i prihod od 204 miliona (prema 1,89 mil. u 19936), koji je proknjižen preko računa gubitka i dobitka.
Račun gubitka i dobitka
Rashodi 1934 1935 · 1936 1937 o 5 u hiljadama dinara
Kamata 4.315 4.218 3.978 4.361 Plate 1.649 1.439 1.619 1.932 "Porezi, prir., takse 754 510 575: 1.116 Opšti troškovi 2.369 2.399 2.903 2.533 Organ. i akViz. trošk. | —.— —.— 476 878 Proviz. osiguranja —.— 380 281 | 8326 Premija reosiguranja _ —== 3.046 3.534 ' (4.606) Štete - | 1472 1.667 1.826 2.764 Rezervne 1 ргеп. ртет. 20.644 18.991 20.641 21.837 Otpisi 15.266 1.015 736 670 Dobit — = 4.892 5.600 6.621
Prihodi. Kamata - 7.226 7.851 7.685. | 8.681 Proviz..bank. odeli. 9232 488. 57.:1:102 1.603 Premije osig. 6.813 7.843 8.643 5.937 Dažbine osig. 590 671 766 892 Кељету. ! ртеп. ргет.. 05.950 17.52 • 18.991 90.641 Prjih. nepokret. imanja 1.775 1.958 2.493 2.457 Prih. hart. od vred. 1|/003 1.764 1.893 2.049
Naplaćena sum. potraž. 123 132 187 209
21
Prenos dobiti . пе = 263. 148 Prih. na kursu efekata 3.800 —.— —.-— —.Razni prihodi 7.968 828 96. 492 Zbir prih: ili rash. 46.470 38.559 42.191. 43.042
Gotovo svi prihodi su veći nego u prethodnoj godini: kamata za 1 milion, provizije za pola miliona, razni prihodi za 336 hiljada, oni od efekata za 150 hilj. itd. Jedino prinodi od premija osiguranja pokazuju smanjenje od oko 92,7 miliona. Međutim, ono je samo prividno i posledica je promenjenog: načina knjiženja. Naime, za 1937 iskazane su samo neto-premije, a u 1936 i u ranijim godinama na strani prihoda su bile knjižene bruto-premije, dok su premije reosigurania unošene kao rashod. U stvari, u odnosu na prethodnu godinu bruto-premije su veće za 1,9 miliona. Od toga otpada 830 hili. na povećanje neto-premijle i 1,07 miliona na povećanje udela reosigurača. Uporedo sa porastom prihoda, u 1937 su povećani i svi rashodi, ali je njihov porast bio nešto sporijl, tako da ie i iskazani čisti dobitak za 1 milion dinara veći nego u 1936. Račun gubitka i dobitka pokazuje da čisti dobitak iznosi 6,62 miliona. Ali, to nije još ceo dobitak. Već je spomenuto da je zarada na kursu hartija od vrednosti od 4,05 miliona uneta neposredno u odgovarajući fond. Tome treba dodati i sopstveni prihod stalnog rezervnog fonda od 470 hiliada. To znači da ukupna čista dobit Beogradske zadruge u 19837 godini iznosi 11,14 miliona, odnosno 28% od glavnice. Od ove sume uneto je 5,605 miliona u Zadrugine fondove, 100 hiljada u penzioni fond, 4 miliona je upotrebljeno Za isplatu 10%65 dividende, 971 hiliada za tantijemu, a ostatak od 419 hiliada prenet jie na novi račun. Ukupna čista dobit Beogradske zadruge za poslednje iri godine iznosi. oko 94,95 miliona. Kod glavnice od 40 miliona to je neobično za: dovoljavajući rezultat. . |
U upravnom odboru su g.g.: D-r Milorad R. Đorđević (pretsednik), D-r Ferdinand Gramberg, Dobra S. Petković, Milorad D. Popović, Milija N. Pavlović, Marko Milutinović, Aleksandar J. Jovanović-Resavac, Vitomir St. Konstantinović, Inž. Jovan Petrović i Andra Tošić. U nadzornom odboru nalaze se gospoda: Zafir Stanković (pretsednik), D-r Jovan Баdonjić, Nikola M. Jovanović, Đ-r Dušan Uzelac i Čedomir Jančić. Direktori su g.g.: Milutin J. Stanojlović i Dušan Radivojević. |
БАНКА И. КРОЈЦЕР Д. Д., ЗАГРЕБ
Међу загребачким новчаним заводима Банка И. Кројцер већ неколико година предњачи у погледу објављизања завршних рачуна и раног одржавања главне скупштине. Због познатог јаког развитка загребачког банкарства не можемо је, додуше, убројити међу водеће кредитне установе Загреба, али је она сигурно једна од најагилинјих, а то је увек врло важно преимућство. Иначе, иако је Банка И. Кројцер према свом правном облику акционарско друштво, ипак је можемо уврстити у ред приватних бан кара, односно приватних банкарских кућа јер су њене водеће личности истовремено и њени једини акционари. и начин банчиног пословања указује на њен карактер прниватне банкарске куће. Форма акционарског друштва узета је 1920 године из специјалних разлога, наиме због тадашњих девизних прописа.
И биланси Банке И. Кројцер д. д., Загреб, за последњих осам година битно се разликују од биланса огромне већине наших новчаних завода. Благодарећи великим ба! карско-политичким способностима њених шефова, као H нарочитом поверењу које јавност има у Банку Кројцер = њено пословање, банкарска криза овде није оставила готово никаквих трагова. То се најбоље види по кретању
улога. Ови су износили: