Narodno blagostanje — dodatak

У

Годинб хиљ.дин. ' Године хиљ. ДИН. 1930. 9.809 19934 КА 16.373 1931 7.819 1935 21.257 1632 1: 10.609 | 7 1986 24.336 1933. 14.469 1937 31.273

Приликом панике улагача у септембру 1931 године Банка И. Кројцер изгубила је око 3 милиона динара туђих средстава. Међутим, већ од краја 1931 она има прилив улога који је интензивнији него за време најповољнијег развоја у нашем банкарству. Лични контакт управљача са комитентима као и поверење које је управа уживала однели су сјајну победу. Крајем 1937 улози износе 31,27 мил, што значи да су у односу на 1930 више него утростручени, а према 1931 години они су скоро четири и по пута већи Треба такође подвући да је овде управо у најтежем времену по наше кредитне установе, у току 1932 године, дошло и до повишења главнице, од 3 на 5 милиона што је последица уласка у банку двају млађих способних банкара, којима су из сопствене праксе биле одлично познате прилике на кредитном и банкарском тржишту Београда, Љубљане и Новог Сада поред, разуме се, загребачког. Тиме је банка Кројцер у најтежој фази наше банкарске кризе добила две нове снаге и нова сопствена средства.

Из следеће таблице најбоље се види успешно и необично обазриво банчино пословање У току прошле и неколико претходних година.

Актива | 1934. 1985. 1936. 1937. _ У хиљадама динара Готовина 10.141 6.863 7.804. 9.925 Валуте, девизе, дукати 37 32 43 1 Ефекти 1.426 1.065 939 1.604 Купони и срећке — 1241. 78 84 Менице 5.628 7.336 ТАН | 6283 Дужници и ломбард 4.592 12.152 16.458 22.069 Прелазне ставке 60 142 Непокретности 2.186 2.186 2.186 2.186 Инвентар 52 65 59 58

Пасива Главница 5:000 5.000 5.000 5.000 Резервни фонд 1.700 1.700 1.700 2.100 Фондови курс. разл. 300 300 348 198 Фонд за покр. дубиоза —— 685 1.404 1.469 Улози на КЊ. и тек. 16.373 2100957. 24836 | 31.974 Реесконт 201 92 387 379. Повериоци EE == 541 125 Разна пасива 71 533 868 745 Чисти добитак 114 318 438 389 Збир биланса 26.051 29.885. 35.023. 4227

Пре свега да се зауставимо на збиру биланса, који је крајем 1937 са 42,27 милнона равно три пута већи од онога у 1931 години. Према 1936 он је у 1937 години за 7,25 милиона већи, што значи да се у току прошле године пословни волумен повисио за преко. 209. Најважнију позициЈу у пасиви претстављају улози, о којима је већ било речи. У току прошле године они су показали пораст од 6,94 милиона односно око 29%. У томе се огледа не само побољшање коњунктуре у нашој привреди, него и поверење банчиних пословних пријатеља и других штедиша. Необично је повољно и кретање сопствених средстава. Главница је од 1932 остала непромењена са 5 милиона, али фондови расту необично брзим темпом нарочито последњих година. Док су још крајем 1934 износили само 2 милиона, дотле су у 1937 билансирани са 3,77 милиона a ca дотацијом из прошлогодишње добити достићи ће висину од 4 милиона 456 хиљ. динара. H то може да послужи као доказ обазриве пословне политике.

Посматрајући пласман капитала можемо такође' ковстатовати неколико необично: повољних чињеница. Пресве--

"га, позиција готовине нам показује колику важност при–

дају управљачи Банке _Кројцер постулату ликвидности. Упркос повољног развитка привредног н новчаног тржи-

шта — веле они у свом последњем извештају — ми смо се.

највећим опрезом излазили у сусрет захтевима за новим н повишењима постојећих вересија, све то у циљу, да за сваки случај очувамо пуну ликвидност нашега завода". Готовина у благајни и дневно расположива средства код новчаних завода износе 9,92 милиона према 7,80 милиона У претходној години. Тиме би се могло одмах исплатити окс 329) свих улога, односно преко 309, укупних обавеза. Акс поменутој готовини прибројимо менички портфељ од 6,2 милиона, ефекте од 1,6 милиона, ломбард од +12 милиона. купоне и срећке Државне класне лутрије, затим валуте, девизе н дукате онда видимо да укупна мобилна актива износи 22,08 милиона (према 16,18 милиона У 1936). То значи да су укупне банчине обавезе покривене са 69% мобилним активама (према 644% у 1936).

Код одобравања кредита Банка Кројцер је ванредно ригорозна. Та ригорозност, која је опште позната, је свакако знатним делом допринела поверењу у рад н стање 32: вода. Иначе, дужници по тек. рачунима н ломбарду износе 22,07 милиона, и већи су за 5,6 мил. него у 1936. Рачун меница је за 1,1 милион мањи и исказан је са 6,23 милиона. Према томе стање свих банчиних дужника износи 28,3 милиона што значи да се према 1936 повисило рег задао за 4,5% милиона динара. То значи даље да су по прилици две трећине нових средстава пласиране у зајмове, а јелна трећина је употребљена за повећање готовине.

Рачун губитка н добитка овако нзгледа: У хиљадама динара

Расходи 1936. 1937. Камата 1.014 1.168 Порези н таксе 151 279 Плате 651 686 Кирија н трошкови 378 394 Отпис потраживања 408 Отпис намештаја 6 6 Фонд сумњ. потраж. 719 170 Фонд курс. разл. 48 149 Чисти добитак 438 989

Приходи Пренос добитка 18 88 Камата 2.491 2.293 Провизије 602 609 Девизе, валуте, ефекти и кл. лутрија 479 649 Непокретности 194 202 Збир прихода 3.814 3.841

Вишак активне камате над пасивном износи 1,12 милиона према 1,4 милиона у 1936. Смањење је компензирано повећањем прихода од девиза, валута, ефеката и класне лутрије. Због повећаног пословног волумена порасли су, с друге стране, и режијски трошкови, а већи су и издаци за порезе и таксе. Међутим у 1937 је знатно већи и исказани чисти добитак, јер више није било потребе за вршењем от< писа ненаплативих потраживања. Са преносом из 1936 чисти добитак износи 989 хиљада. Наиме 6%о дивиденде (у 1936 години 5%о, а у 1935 години 4%/0) исплаћено је 300 хиљада, док је 500 хиљада дотирано резервном фонду, а остатак од. 189 хиљада пренет је на нови рачун.

У управи завода налазе се гг.: Игњат Кројцер, Славко Бетлхајм, Јулије Фишер и Фрањо Хубер. У надзорном

одбору су господа: д-р Херман Хубер, д-р Фердинанд Лу—

стиг, д-р инж. Мирослав Шварц и Мирослав Шпанић.