Narodno blagostanje — dodatak
druge dobrotvorne svrhe, a ostatak od 400 hili. Vraća se Opštini akonto datog obrtnog kapitala (garantnog fonda).
U ODE i se nalaze gospoda: Vlada Ilić (pretsednik), d-r Dragoliub Đ. Novaković (potpredsednik), Evgenije A. Kiklić, d-r Stevan Popović, d-r: Mita Popović, Nenad Đorđević, Miiivoje U. Blagojević, d-r Jovan Mijušković, Mihailo Lukarević i Božidar Matović. U nadzornom odboru su 2.2.: 4-т Млада Т. Marković (pretsednik), Jezdimir Đokić (potpretsednik), Dragomir Dragojević, d-r Avgust Pavletić i inž. Jovan Petrović. Direktor je g. Miloš Sr. Đorđević.
ХРВАТСКА КАТОЛИЧКА БАНКА JI. /L, 3ATPEB
Са 1937 завршила је Хрватска католичка банка своју тридесету пословну годину. Основана је 15 маја 1907. То је типичан ескозтни завод, пошто се бави скоро искључиво есконтом меница, и то претежно оних које гласе на мање износе. Испитивање кредитне способности потписни-
ска веома је строго. Меница мора имати неколико дабрих
потписа, а у већини случајева постоји и хипотекарно обезбеђење. Иначе, она прима само менице које имају врло кратак рок. Новац пласиран у есконт обрнуо се је у току прошле године око пет и по пута. То значи да су ескон-
"товане менице биле просечно са роком од око 2 месеца и
неколико дана. У банчином билансу за прошлу годину види се да је око 17,29 обртног капитала пласирано и у ,„дужнике по текућем рачуну“. Међутим, преко две трећине тога износа отпадају на потраживање од Аграрне банке за уступљене јој сељачке менице. Мначе Хрватска католичка банка није ни са једним предузећем тако везана да
"би њена судбина била у зависности од прилика или непри-
лика у односном предузећу.
Банчина велика опрезност приликом давања кредита и хлажења у сваки посао позната је и њеним улагачима, који се као и њени дужници углавном регрутују из средњег сталежа. Не жалећи жртве, Банка је увек држала У својим благајнама и врло знатне износе готовине. Због тога су и улагачи, познавајући апсолутну коректност чланова банчине управе и њену скроз здраву пословну политику, били углавном потпуно мирни и у најтежим фазама наше банкарске кризе. Тако су, на пример, у 1931 години, која је била најтежа за наше банкарство, улози Хрватске католичке банке показивали и извесан пораст.
У току прошле године пословање је обављено с успехом као и раније, а завод је радио углавном и с непромењеним средствима, као што нам то показује и доња таблица. Актива 1934 1935 1936 1937 у хиљадама динара
Благајна и жиро 6.691 6.835 5.052 5.383 Менице 23:057 27.662 22.009 21.205 Дужници по тек. рач. 2.498 1.817 6.853 6.217 Ефекти 1.466 1.466 1.466 1.489 Непокретности 370 370 370 1.05! Разна актива 9 '33 = 59
Пасива | Главница 5.000 5.000 5.000 5.000 Резервни фондови 21950 3.500 3.600 2.850 Резерва по зак. 18/2-1934 2.996 2.996 2.096 2.996 Пензиони фонд — — 926 1.030 Улози 18.966 23.165 20.900 21.821 Повериоци | 1500 1.416 1.422 13 Разна пасива = == 375 126 Чисти добитак 954 848 495 743 Збир биланса : 34.081 38.181 35.644. 35.378
37
У пасиви постоје две важније промене: повећање улога за око 900 хиљада, на 21,8 милиона, и смањење резервних фондова са 3,6 милиона у 1936 на 2,35 милиона динара крајем 1937. Банци је у току прошле године достављен разрез извесних заосталих пореза из ранијих година. Управа је сасвим исправно сматрала, да не би биле тачно када би се тим износом теретили расходи за прешлу годину. Због тога је она према овлашћењу које [0] дају банчина правила за исплату поменутог пореза узела суму од 1,8 милиона из резервних фондова. Иначе, банчине резерве износе и после тога 5.835 милиона, што значи да су за 350 хиљада веће од главнице. Губитак на сељачким меницама које су крајем 1936 у целости предате Аграрној банци износио је 1,85 милиона, што је за средњи новчани завод типа Хрватске католичке банке знатна свота. Међутим, и тај губитак је прокњижен већ.у ранијим годинама, јер је банчина необично обазрива управа одмах отписивала сва утужена сумњива потраживања.
У активи има такође мало промена. Менични портфељ је смањен за 800 хиљада, а повећане су: готовина 3: 330 хиљада и непокретности за 660 хиљ. динара.
Збир прихода износи 2,18 милиона. Од тога отпада 1,8 мил. дин. на активну камату. Пасивна камата У 1937 износила је 658 хиљ. трошкови 482 хиљ., порези 163 хиљ., а отписи 134 хиљ. дин. Чисти добитак од 743 хиљаде овако је подељен: за 59 дивиденду 290 хиљ., резервном фђонду 64 хиљ. пензионом фонду 70 хиљ. тантијема 116 хиљ, за добротворне сврхе 5 хиљада, а остатак од 238 хиљада пренет је на нови рачун.
У управи су г. г: Фрањо Хрустић (претседник н управљајући равнатељ), Фрањо Јуринац (потпретседник), Јосип Хрустић, д-р Стјепан Маркулин, Мирко Капић, Антун Стиплошек, Драгутин пл. Маркези и Јулије Сусанић. У надзорном одбору се налазе г. г.: Фабијан Аушпергер, д-р Андрија Гостиша, Јосип Ханза, д-р Владимир Пребег и Фрањо Матковић.
PARNA PIVARA, FABRIKA SLADA I KVASCA MiH. Ј. KOSOVLJANIN A. D., JAGODINA
Podaci o trošarini koju je Jagodinska pivara platila u toku poslednjiih osam godina su neobično poučni, jer se па osnovu njih na sasvim jasan i nesumnjiv način može doneti zakliučak o tome zašto se naša pivarska industrija ioš uvek nalazi u Kkrizi, uprkos osetnom pobolišanju prilika u drugim privrednim granama. Na ime državnih i samoupravnih trošarina Jagodinska pivara ie platila:
Godine Mil. din. Godine Mil. din 1930 4,53 1934 3,66 1931 5,43 1935 3,76 1932 4,51 1936 3:23 1933 3,59 1937 3,90
Pre 1999 godine naša potrošnja piva je iznosila preko 700 hili. hl. godišnie. U toku 1929, kada su dažbine na pivo prvi put povećane, potrošnja je počela da opada. Da bi se nadoknadio maniak fiskalnih prihoda koji ie bio izazvan tim зтапјепјет potrošnjie piva i ukidanjem trošarine na Vino i rakiju, dažbine na pivo su zatim ioš nekoliko puta povećavane. Medutim, rezultat je svakog puta bio upravo suprotam, ler је iza svakog povišenja trošarine potrošnja piva ioš jače opadala. Poslednjih vodina ona ie iznosila samo nekih 200 hili. hi. godišnie prema, 730. ћиј. hl. u 1928. U toku 1937, u којој je u odnosu na prethodnu godinu prodaia Jagodinske pivare povećana za oko 90% i u kojoj kupovna snaga potrošača uglavnom niije više zaostajala za onom iz 1930, država i samouprave dobile su od Jagodinske pivare na ime trošarine