Narodno blagostanje — dodatak

3,13 miliona prema 2,6 miliona u 1986. To pretstavlja 39/6 иКкатасепје bančine glavnice.

Na stalno povećanje volamena poslova ukazuiju i velika povećanja na računu ostava ı garancija.

Naiveći deo obrtnog kapitala (oko 80% odnosno 138,38 miliona) plasiran ie u kratkoročne zajmove, na пеpokretnosti. Prema 1936 ova pozicija ie povećana za 18 milioha, a prema 1935 za preko 97 mil. din. To su uglavnom kredit koje banka daje za zidanje zgrada. Kad dužnik dovrši zgradu i ispuni sve formalnosti, obraća se Državnoi hipoteRarnoi banci za dugoročni kredit kojim isplaćuje svoj dug kod Trgovačkog fonda. Za hipotekarnu banku Trgovačkog fonda posao je potpuno siguran, pošto ona odobrava kredit

samo na prva mesta. Skoro ceo iznos ovih zaimova pada na.

Beograd, a na mesta van Beograda samo 3,56 miliona. U toku

prošle godine banka ie podelila novih zaimova na nepokret- ·

ncsti za 51,25 miliona (prema 46,69 miliona u 1986), a od dužnika je naplatila na ime otplate i interesa 49,84 miliona {prema 583,94 miliona u 1936), od čega otpada na otplate 35,81 miliona, a na interes 14,53 mil. din. Kamata po ovim zajmovima iznosila je 896. |

ZŽaimovi na hartiie od vrednosti iznose svega 2,8 milima. i ostali su prema prethodnoi godini gOtOvVO пергоmenjeni. Žaimovi po tek. računima, koji su se prvi put iaУ u bančinoj aktivi u 1935 sg. sa 6,6 miliona, pokazuju tendenciju smanjenia i kraiem 19837 iznose 3,6 miliona. Na »oslednjoi skupštini članova Trgovačkog fonda ritikovana је odluka uprave kojom je bilo odbiieno davanje zaima Društvu za priređivanje saima. Nas ta odluka ni naimanie ne čudi. Trgovački fond ie osiguravajuća ustanova, pa je razumljiva i rešenost uprave da raspoloživa sredstva plasira samo u poslove sa pupilarnom sigurnošću. Mada bi se radilo drukčije, morali bi otpisi nenaplativih potraživanja biti znatno veći. Inače, uvek do sada otpisi su bili minimalni. Prošle godine je otpisano svega 990 hiljada. Kao dokaz o rigoroznom pilansiraniu može se navesti i činjenica da su u istoj godini naplaćena otpisana potraživanja iznosila 140 hil. din. Ukupna suma plasiranih zaimova na hipoteku, Jombard i tekuće račune krajem 1937 bila je 144,74 mil. din. To znači da otpisi ne iznose više od 0,09%/6.

_ Blagajnički zapisi su pali sa 28,9 miliona u 1936 па 5,6 mil. krajem 1937. Nasuprot tome gotovina u blagajni i po žiro-računima je povećana sa 1,64 miliona u 1936 na 3,58 miliona u prošloi godini. Povećane su i vrednosti fondova sa 4,8 na 8,2 miliona, delom zbog dobitka na kursnoi razlici, a delom zbog kupovine novih hartija. Nepokretnosti su bilansirane sa 9,53 miliona. Još u toku 193G otkupljen je plac bivše kafane »Albanije« za podizanje jedne reprezentativne palate, koja će s obzirom na odlično mesto donositi i vrlo lepu renitu. Sa prenosnom faksom za ovo je imanje plaćeno 8,4 miliona. Početkom tekuće godine fond je kupio za 6 miliona dinara i imanje na uglu Kralja Milana br. 28 i 25 ı Frankopanove ulice. U ciliu što većeg rentabiliteta i na tom mestu podići će se jedna reprezentativna palata. Ove dve nove palate na naiživliim mestima prestonice dostojno će reprezentovati Trgovački fond i njegovu hipotekarnu banku. Inače, sedište fonda ostaće ı dalje u sopstvenom domu u ulici Đure Jakšića br. 8.

Račun gubitka i dobitka

Rashodi 1934 1935 1936 1937 u hiljadama dinara

Kamata - 2.160 1.851 1.699 1.817

Admin. troškovi 121 133 UO. 122

Trošk. po budžetu (plate) 748 748 744 798

Otpisi 764 894 145 500

Ста 4обе || _____ 3100 | 3007 „399 90955

Prihodi Kamata 11628 IO:G68. 10.997 2.407 Prihod od gar. fonda 187 207 947 980 Prihod od imanja 55 114 75 205 Napl. otpis. potraž. = 409 335 140 Razni prihodi 35 47 37 63

Zbir prihoda ili rashoda 11.901 11644 | 11.610 13.096 Izdatci za kamate u 1987 bili su za 118 hilj. din" veći nego u prethodnoj godini. Plate i administrativni troškovi su

' takođe nešto veći i iznose 990 hilj. prema 866 у. u 1936.

Potrošni materijal, nameštaj i instalacije otpisani su u сеlosti. Međutim, prihodi od kamate su porasli sa 10,92 mil. a 1936 na 12,4 mil. u 1937, dakle za 1,48 miliona. Blagodareći torte i čista dobit za podelu je za 950 hili. dinara veći nego

u 1936, a mu odnosu na 1935 porasla је za !,84 miliona. Od iskazane dobiti pripada 3%5 odnosno 996 hili. din. Ministar-

stvu trgovine i industrije, 336 hili. je odvojeno za tantijemti. Dotacije rezervnim fondovima iznose 804 hili., a ostatak od 8 ти. 492 hili. dodelien je kao 89% ukamaćenje članovima ulagačima na njihov kapital od 31 decembra 1936. e. To је mi stvari dividenda. Ali se ona ne isplaćuje, već se dopisuje Slavnici. |

U upravnom odboru su gospoda: Čedomir T. Petrović (pretsednik), Jovan Miloiković (poipretsednik), Živojin M. Janković, Raša M. Ćuković, Živan Todorović, Milan O. Maksimović, Milan B. Tomić, Avram Filipović, Dušan T. VeljKović, poč. Radoslav Antić, Nikola: B. Belović i Živojin Jov. Jovanović. U nadzornom odboru su gospoda: Mihailo S. Kandić (prefsednik), Čeda J. Vuković (potpretsednik), Milan V. Jović, Milan Gmizović, Svetislav K. Trajković i Borislav Stoiankić. Direktor је gz. Mihailo S. Švabić.

PROMETNA BANKA D. D„ BEOGRAD

Prometna ibanka jie jedna od naivećih poslovnih banaka u Jugoslaviji. Osnovana је 1896 godine. Ona je prva srbi ianska banka koja je počela da uvodi mešoviti bankarski sistem; prva se je počela odavati trgovačko-industriiskom i građevinarskom poslu, a bila ie i jedna od prvih akcionarskih preduzimača za javne radove. Pored čisto bankarskog posla ona ima i vrlo velike industrijske angažmane. I to ne samo putem kreditiranja raznih industrijskih preduzeća. Naprotiv. ova se nalaze u njenom sastavu i ona upravlia njima neposredno, kao i svojim ostalim čisto bankarskim odieljenjima, Prometna banka kao industrilalac angažovana је u šumskoj odnosno drvarskoj industriji, u rečnom bDbrodarstvu, u industriii lima i u mašinskoj industriji — fabrici vagona ı ZVOZdenih konstrukcija u Kruševcu. U njenom sastavu nalazi se čak i jedno polisko dobro. Posredno — putem afiliranih predazeća — ona je zainteresovana i u građevinarstvu, rudarstvu, osiguranju itd. :

Čitaocima naših analiza ie poznato da ie Prometna banka sjajno prošla kroz sve neprilike koje su bile izazvane bankarskom krizom i opštom privrednom depresiiom. Blagodareći povoljnoj strukturi pasive i solidnim. aktivnim plasmanima, ona nije morala tražiti moratorijum. Inače, ona je i za 1931 isplatila dividendu od 10%, nepromenjeno kao i u toku dve prethodne godine. Dividenda za 1992 iznosila je još uvek дојо, a gubici u 1933, 1934 i 1935 godini eliminisani su bez ikakvih teškoća delimičnim olpisom osobenog гехегупог fonda. Za 1936 isplaćena je opet dividenda od 49%, a za prošlu godinu 5%. · Aktiva 1934 1935 1936 1937

u hiliadama dinara Gotovina, zapisi i bonovi: ;

Blagajna 1.107 | 949 1.108 .60D „Žiro kod.N. banke

529. 1.100. 34497. 1700.

CEO ec