Narodno blagostanje — dodatak
~
AH Де
датан „Народном Благостању““
БРОЈ 25
БЕОГРАЛ, 18. ЈУНИ 1938.
Садржај:
Francusko-srpska banka, Paris—Beograd - JbyGmzHcka кредитна банка у Љубљани
Здружене папирнице Вевче, Горичане ин Медводе д. д., Љубљана
FRANCUSKO-SRPSKA BANKA, PARIS-BEOGRAD
Francusko-srpska banka i njeni akcionari mogu biti potpuno zadovoljni. sa 1937 godinom. Gotovo sve pozicije bančinog bilansa ukazuju na snažan poslovni progres. Razume se, da je to moralo doći do izražaja i kod zbira bilansa, koji ie krajem 1937 dostigao visinu od 331,5 miliona francuskih franaka, dok je krajem prethodne godine iznosio samo 176,2 miliona, a u 1935 godini 147,5 miliona franaka. To znači da je u toku prošle godine povećan za preko 88%, a prema 1935 je više nego udvostručen. Poznato je da je pretežni deo poslova Francusko-srpske banke koncentrisan na Jugoslaviju. On se, prema tome, obavlja u dinarima. Međutim, Francuskosrpska banka ima svoje pravno sedište u Parizu i, kao francusko društvo, bilansira u francuskim francima po zvaničnom kursu. S obzirom na to kao i na devalvaciju francuskog franka, izvesan porast zbira bilansa mogao se ije i očekivati. Ali le ipak stvarni porast znatno veći nego što to odgovara smanjenju vrednosti franka.
Pre prve devalvacije francuskog franka, koja je izvršena u septembru 1936 godine, 100 francuskih franaka vredelo je u Beogradu oko 288,50 dinara, krajem 1936 godine, pak, 202,90 dinara, a krajem prošle godine samo 146,80 dinara. Ako francuske franke iz bančinog bilansa preračunamo u dinare po kursevima Beogradske berze, videćemo da zbir bilansa krajem 1937 iznosi oko 487 miliona dinara prema 358 miljona dinara u 1936. Dakle, u toku prošle godine povećan je i u dinarima za oko 36%. To nije više nikakva reperkusija devalvacije franka, već je za toliko u toku prošle godine stvarno proširen i obim bančinih poslova.
Bančino beogradsko sedište bilo ie i prošle godine centar njene aktivnosti. Uprava napominje u svom poslednjem izveštaju da su se Dbančini poslovi u Beogradu razvijali na zadovoljavajući način. Trgovini su stavljeni na raspoloženje robni, a industriji uglavnom samo sezonski krediti, pri čemu se uvek najstrožije vodilo računa kako o likvidnosti tako i o sigurnosti plasmana. Potpuno zadovoljavajući bio Je i rad bančinih agencija odnosno fililala u Beogradu na Savi, U Skoplju, Bitolju, Nišu i Kosovskoj Mitrovici. Pod povolinim uslovima mogla su se u toku prošle godine plasirati i sredstva bančinih agencija u Parizu i Londonu.
Glavne bilansne pozicije Francusko-srpske banke za роslednje četiri godine ovako izgledaju:
Račun izravnanja Aktiva
1934 1935 1936 1937 u hili. franc. franaka
· Blagaina i banke 34.009 39.403 31.362 61.624 Korespondenti i repor 6.913 1.381 10.169 87.780 Menice 27.998 20.039 24.342 40.303 Tekući računi 70.483 65.725 89.586 116.485 Hartije od vrednosti 1.249 3.477 2.758 2.910 „Nepokretnosti i inventar 9.161 8.709 8.427. 8.091
ГОДИНА Х Сагап е 7.497 7.754 9.147 14.778 Razna aktiva 988 1.067 485 520 Pasiva | Glavnica 20.000 20.000 20.000 20.000 Zak. rezervni fond 277 311 341 411 Vanredni rez. fond 750 1.000 1.000 1.500 Specijalni rez. fond — — — 5.815 Секо! 5.923 4.215 2.182 9.559 Muponi domiciliran: 1.512 1.633 1.411 20757 Tek. računi i ulozi 119.484. 109.408 137.995 279.329 Garantije 7.497 7.754 9.147 14.778 Razna pasiva 1.647 1.719 2.279 1.984 Dobit 1.188 1.509 1.871 2.871 Dobit 1.188 1.509. 1.871 2.871 Zbir bilansa 158.999 147.548 176.996 · 331.491 Podela dobiti Dividenda — — 1.000 1.200 Рогасца zak. rez. fondu 34 30 70 78 Dotacija vanr. rez. fondu 250 — 500 1.000 Posebna rezerva — 1.000 — Tantijema = — — 74 Prenos dobiti na novi rač. 904 479. 301 519 Ukupna čista dobit 1.188 1.509 1.871 2.871
Ako bacimo samo letimičan pogled na pasivu, uverićemo se da su ulozi na knjižice i po tekućim računima najvažniji izvor tuđih sredstava. Na njih otpada 84,25%0 celokupnog obrtnog kapitala (na sva ostala tuđa sredstva — samo 62/39/, а na sopstvena sredstva zajedno sa čistom dobiti oko 9,19%).
U toku prošle godine desile su se u pasivi samo dve, ali neobično značajne promene. Na prvom mestu treba spomenuti ogromno povećanje uloga na knjižice i po tekućim računima, koji su dostigli visinu od 279,93 miliona franaka prema 1938 milona u 1936. Povećanje prema prethodnoj godini iznosi oko 10390, odnosno, ako ga preračunamo u dinare, uzimajući u obzir i smanjenje vrednosti franka, oko 130 miliona dinara ili 46,5%/-. To je posledica ogromnog i potpuno opravdanog poverenja koje Francusko-srpska banka uživa. Banka nema samo domaće, jugoslovenske uloge, već se ona tim poslom bavi i u svome sedištu u Parizu, kao i u filijali u Londonu. Zbog toga ne možemo kazati koliko od ovog
· porasta uloga otpada na one prikupljene u našoj zemlji. Ban-
čin uspeh u pogledu prikupljanja uloga na knjižice i po tekućim računima u našoj zemlji je tim značajniji, što je kod nas i u toku 1987 god. bila iaka tendencija da se uštede ulažu prvenstveno u privilegovane novčane zavode (u Državnu hipotekarnu banku i Poštansku štedionicu). Zatim su štediše znatan deo raspoloživih kratkoročnih sredstava upotrebljavale i za upis blagainičkih zapisa Ministarstva finansija. Drugu promenu u pasivi pretstavlia povećanje sopstvenih sredstava sa 21,34 mil. franaka u 1936 na 97,99 mil.