Narodno blagostanje — dodatak

u 1937 godini. Glavnica je од 1929 Ostala nepromenjena sa 90 miliona, a vanredni rezervni fond, posle dotacije iz dobitka za 1935, porastao ie na 1,5 miliona franaka. Krajem 1997 javlja se i jedna nova pozicila sopstvenih sredstava, »specijalni

rezervni fond«, kome ,je dotiran iznos od 5,3 mil. fr. Izvesna ·

stara bančina potraživanja, koja su prilikom reorganizacije

Francusko-srpske banke u 1929 smatrana kao sasvim sum-. njiva, naplaćena su i unešena u taj »specijalni rezervni fond«.

Tako su akcionari dobili _ delimičnu naknadu za štetu koju su pretrpili u 1999, kada je u vezi sa rigoroznom procenom aktive i bančina glavnica morala da bude osetno reducirana. Imamo i u aktivi nekoliko interesantnih promena. Korespondenti i repor su pborasli sa 10,1 mil. u 1936 na 87,7 mil. fr. krajem 1937. Gotovina je takođe povećana sa 31,3 na 61,6

mil. fr. Pomenute dve pozicije, koje pretstavliaju -bančma ~”

odmah raspoloživa sredstva, iznose ukupno 148,5 mil. fr., što znači da je Banka u neobičnoj meri likvidna, jer su joj obaмеље pokrivene за око 50% gotovinom i apsolutno sigurnim potraživanjima po viđenju sa najkraćim rokom. U eskont menica (prvenstveno robnih) i u kredite po tekućim računima, koji su takođe vrlo likvidni, plasirano je 156,8 miliona fr. prema 113,9 mil. u 1936 g. Bančina delatnost bila je naročito uspešna kod finansirania uvoza i trgovine raznim domaćim proizvodima lokalne potrošnje. Razume se da je tome mnogo doprinela njezina agencija na Savi, koja je specijalizovana za 'poslove robom.

Francuska akcionarska društva ne objavljuju račun gu'Đitka i dobitka. To ne radi ni Francusko-srpska banka. Zbog toga ne možemo znati koliko iznosi bruto zarada, odnosno koliko iznose pojedine vrste prihoda i rashoda. Čista dobit za 1937 godinu iskazana je sa 2,87 mil. fr. prema 1,87 mil. za 1936 i 1,5 mil. za 1935. Uprava napominje u svom izveštaju da je prošle godine vraćen među prihode iznos od 1 milion franaka, koji je prema odluci glavne skupštine od 27 aprila 1936 (za 1935 poslovnu godinu) bio stavljen na raspoloženje upravi, s tim da se upotrebi za eventualne otpise sumnjivih potraživanja. Odnosna potraživanja su naplaćena, tako da je postalo nepotrebno i višenje predviđenih otpisa. Banka је od 1930 do 1933 ukliučivo delila nepromenieno dividendu od 5%0. Za 1934 i 1935, iz predostrožnosti, dividenda nije deljena, u korist pojačanja fondova. Za 19986 ona je iznosila opet 5%/, a za prošlu godinu 6%. Iz prošlogodišnje čiste dobiti unet je i 1 mil. u vanredni rezervni fond (koji se posle toga povećava na 2,5 mil.) ı 78 hilji. u redovni rezervni fond, a iznos od 519 hilj. franaka prenet je na novi račun.

U toku prošle godine pretrpela је Francusko-srpska banka i težak gubitak smrću zg. Raoul-a Mallet, pretsednika Banque Ottomane, koji je od 1999 bio i njen pretsednik, a član uprave od bančinog osnivanja. U upravi se nalaze sledeća gospoda: Grof Erćdćric Pillet-Will (član uprave Banque de Paris et des Pays-Bas i Banque Ottomane) kao pretsednik; Fćlix Bellet (direktor, Banque Ottomane) kao poltpretsednik; Arnold Naville (pretsednik Socićte Financičre dOrient); Emile Dard, d-r Ferdinand Gramberg, Henry Burnier (iz Banque de Paris et des Pays-Bas), Charles de Ceriat i Jacaues de Neufize (iz Banque Ottomane). Savetođavni odbor u Beogradu sačinjavaju g. g.: Raymond

Deltel, Ferdinand Gramberg, Jacques Mustelier i Rodolphe Pilts.

ЉУБЉАНСКА КРЕДИТНА БАНКА У ЉУБЉАМИ

Иако је Љубљанска кредитна банка новчани завод са изразито словеначким капиталом, ипак њена делатност није ограничена на саму Словенију. Она има филијале м у другим крајевима: У Загребу, Сплиту, Шибенику, Новом Саду итд. По укупној суми биланса, Љубљанска кредитна банка била је (пре банкарске кризе) на петом месту међу нашим приватним новчаним заводима, а по броју филија-

ла, ако не рачунамо Прву хрватску штедионицу, она се и |

данас налази на водећем месту. У току банкарске кризе неколико филијала је ликвидирано, али их она ипак има још десет. Иначе, банкарска криза оставила је овде, као и код већине осталих приватних новчаних завода, врло дубоке трагове. Довољно је напоменути да су пре банкарске кризе улози и повериоци код ње износили око 600 милисона, а крајем 1987 банчине укупне обавезе из старог пословања једва прелазе износ од 180 милиона. Огромне исплате које је банка у међувремену извршила сведоче о њеном одличном ликвидитету у време кад је избила криза поверења.

"Санација Љубљанске кредитне банке извршена је крајем 1934 на следећи начин. Отписане су све интерне резерве; које се не јављају у билансу; затим, јавне резерве у износу од 11,8 милиона, даље, чисти добитак из 1982, 1923 и 1934 у укупном износу од 12,5 милиона и, најзад, главница је снижена са 50 на 20 милиона. Према улагачима и повериоцима, Банка је поступила необично кулантно. Иако је према Уредби имала могућност да 40%о својих старих обавеза претвори у нову приоритетну главницу и специјални резервни фонд, ипак се тим правом није користила. Већи улагачи и повериоци уписали су добровољно нову приоритетну главницу од 10 милиона, а мали и средњи улагачи остали су у целости поштеђени.

Ево главних билансних позиција Љубљанске „кредитне банке за последње четири године:

Рачун изравнања

Актива 1934 1935 1936 1937

Ново пословање у хиљадама динара

Благајна и жиро 20.317 26.378 30.384 29.289 Балуте 798 310 503 271 Менице 10.750 21.840 25.073 29.146 Предујмови (ломб.) 1.594 1.527 1.206 17.181 Дужници 11.881 18.277 21.955 27.981 Старо пословање Готовина 1.193 1.995 4.843 9.764. Хартије од вредн. 14.245 13.842 14.722 16.061 Менице 38.805 33.575 97.996 24.267 Предујмови (ломб.) 2.695 635 295 120 Дужници банке 879 1.218 563 463 -покрив. залогом 90.297 77.063 66.694 56.097 покр. бланко акц. 62.281 53.563 41.828 34.422 Конзорц. посл. и учешћа 48.089 47.916 49.859 49.974 Непокретности 34.412 30.933 30.783 30.291 Инвентар 908 949 833 723 (Остала актива — 7.585 6.171 6.914 Масива Ново пословање Улози на књижице 14.724 16.656 99.861 37.563 Повериоци 30.116 46.676 56.260 а Акцепти = == За | 00 посл. укупно: 7440, 63532 1912 | 103.868 Старо пословање Главница ђ 90.000 20.000 20.000 20.000 Приоритетна главница — Са На НЕ. ___ 4 ; 9.494 —— 98.060 86.036 77.746 67.925 Повериоци 134.904 114.699 102.649 92.319 Реесконт 39.228 98.250 24.173 20.986 Сопствени 'акцепти 32 32 30 Бо Разна пасива — 6.736 5.539 5.781 Добит 87 3.417 92.539 2.599 Старо посл. укупно: 301.732 269.975 244.517 299.098 346.572 332.607 393.638 395.966

36up биланса А Са задовољством констатујемо да је прошле године