Narodno blagostanje — dodatak
86
жње целулозе за потребе наоружања и за индустрију одеће, За индустрију хартије је, према томе, знатан део користи од повећања цена њених производа ишчезао због поскупљења најважније сировине.
У том погледу је положај Здружених папирница Вевче, Горичане ин Медводе д. д. био незнатно повољнији, јер овај велики концерн има своју сопствену фабрику це-
лулозе. Овде је затим у току прошле године дошла до вид-
ног изражаја и с успехом проведена реорганизација производње. Последњих година су набављене и веома знатне нове инвестиције. У току 1937 проширена је фабрика хартије у Вевчама, а у Горичану су извршене потребне предрадње за постављање резервног агрегата за производњу целулозе. Данашњи капацитет „Здружених папирница“ износи преко 2.000 вагона годишње, а стварна производња у току последњих 8 година била је следећа (у вагонима):
"Године Хартија НЦелулоза Дрвовина Укупно 1930 1.885 347 492 2.174 1931 1.075 454 322 1.851 1932 752 449 243 1.444 1933 812 497 240 1.549 1934 912 499 278 1.680 1935 900 582 242 1.724 1936 859 566 201 1.626 1937 903 550 193 1.646
Производња хартије у 1937 била је за око 5% већа од оне у претходној години, док је производња целулозе и дрвовине, које се израђују углавном само за сопствене потребе, готово једнака као и у 1936. Предузеће има 51 чиновника и мајстора и 606 радника. Од 14 децембра 1936 до 3 марта 1937 радништво је водило штрајк који је нанео знатну штету „Здруженим папирницама“, пошто им је тиме било онемогућено да у потпуности искористе повољнију коњунктуру. Иначе, овде радништву за време кризе нису уопште смањиване наднице, и садашње спадају међу највеће које плаћа наша индустрија хартије.
Финансијско стање „Здружених папирница“ је необично повољно, као што нам то потврђује и доња таблица У којој смо упоредили главне билансне позиције за последње четири гдине.
Рачун изравнања
Актива 1934. 19835. 1936. 1937 у хиљадама динара
Фабрике 15.919. 23.517. | 290301 | 20:676
Сиров. и полуфабрикати 9.227 9.849 7.602 7.497
Хартија 2.305 1.958 3.248 3.473
Дужници за робу 26.146 17.807 15.513 21.460 Дев., улози и раз. дужн. 4.597 5.623 5.108 „ 9.364 Хартије од вредности 5.414 3.480 3.990 4.024
Благајне 327 519 608 151 Пасива Главница 95.000 25.000 25.000 25.000 Резерве 12.588 12.665 11.165 13.518 Пензиони фонд 4.858 5.348 5.714 6.065 Неиспл. дивиденде 11 13 12 16 Депо валор. акција 3 3 3 a Повериоци 19.945. 18.106. 14.591 19.294 Добитак 1.530 1.619 1.670 2.748 Збир биланса 63.985. 62.754 580155 66.645 Рачун губитка и добитка Расходи Управни трошкови 2.167 1.872 2.036 2.151 Порези 1.149 1.217 3.095: 3.933 Камата 1.663 1.137 1.186 1.142 Отписи 4.620 5.170 3.037 3.438 Чисти добитак 1.530. 1619 1.670 9.748 Приходи Пренос добити 4 45 122 47 Приходи ефеката 50 56 56 51 Од непокретности 132 148 112 57
Напл. отпис. потр. 7 4 · —
|
Од произв. и прод. 10.936 10:61. |. 10784 | 13258 Збир прихода 11.129 11.015 11.025 13.413
Главница износи 25 милиона, а резерве 13,5 милиона динара, односно 54% од главнице. Прошле године су резерве предузећа повећане за 2,35 милиона динара, од чега отпада 800 хиљ. на повећање резерве за покриће евентуалних сумњивих потраживања и 1,4 милиона на ново образовану пореску резерву. У вези са повећањем промета проштле године су порасли и повериоци за 4,7 милиона, са 14,59 милиона у 1936 на 19,29 мил. крајем 1987. Однос између сопствених и туђих средстава је повољан, јер су сопствена по; прилици два пута већа од туђих. Повољан је и однос између сопствених средстава и инвестиција, јер сопствена средства не покривају само целокупне инвестиције него и знатан део обртног капитала у ужем смислу. Билансна вредност залиха и дужника је за око 16 милиона већа од збира поверилаца и пензионог фонда. То је необично повољно. Треба напоменути да се у пасиви биланса не исказује фонд амортизације, пошто се вредност инвестиција смањује непосредним отписима на одговарајућим рачунима у активи.
„Здружене папирнице“ имају 6 фабрика и две самосталне електричне централе, и то три фабрике за произ-
· водњу дрвовине — у Вевчама и Медводама, једну фабри-
ку целулозе у Горичану и велике хидроелектричне централе у Фужинама код Љубљане на левој и десној обали Саве. Уређај фабрике са свим машинама, зградама и осталим покретностима билансиран је са 20,67 милиона динара према 22 милиона у 1936 години. Пошто прошлогодишња амортизација износи 3,33 милиона, излази да је у 1987 за нове инвестиције утрошено око 2 милиона динара. У току последње 4 године за нове инвестиције је утрошено преко 19,5 милиона динара. То значи да су старије инвестиције већ готово у целости амортизоване, Сва фабричка постројења су потпуно модернизована.
Сировиве и полуфабрикати билансирани су са 7,5 милиона, и упркос убрзању промета и производње, не показују готово никакво повећање у односу на 1936 годину. Међутим, дужници су порасли за 6 милиона, на 21,46 милиона динара. С обзиром на повољнију коњунктуру то је сасвим разумљиво. Потраживање од банака и осталих дужника у односу на претходну годину показује такође повећање од 4,2 милиона.
У рачуну губитка и добитка видимо да су приходи од производње и продаје у 1987 износили 13,26 милиона, за 9,5 милиона више него у претходној години. Насупрот томе управни трошкови који у 1987 износе 21 милиона само су незнатно већи од оних у 1986. Издаци за порез износе 3,8 милиона према 3,1 милиона у претходној и 1,2 милиона у 1985 години. Као што се види, порези показују осетан пораст. У буџетској години 1937/88 папирној индустрији су наметнути нови терети увођењем бановинске трошарине на папир и на колофонијум, затим завођењем пензионог осигурања и других социјалних терета.
Чисти добитак износи 2,75 милиона, за 1,1 милион више него у претходној години. То је видан изражај повољније коњунктуре. Од чистог добитка употребљено је за исплату 6%/о дивиденде (према 4% у 1986 години) 1,5 милиона динара, за тантијему 290 хиљ., на име ремунерације чиновништву, мајсторима и радницима 180 хиљ., за дотацију редовном резервном фонду 196 хиљ. и пензионом фонду 950 хиљ. док се остатак од 398 хиљ. динара преноси на нови рачун.
У управи су гл: Алојзиј Водник (претседник), Up Иван Боле (потпретседник), Иван Јелачин, Август Јенко, Д-р Алојзиј Кобал, Хануш Крофта, д-р Алојзиј Кунст, Виктор Наглас, д-р Ернест Рекар, Рихард Швингер и Лео Соуван. У надзорном одбору су гг.: д-р Вјекослав Лавш, Матко Јанежић, д-р Албин Стеле и Владислав Турк. Чланови дирекције су гл: д-р Цирил Павлин, Егон Сребре и Хенрик Јан.