Narodno blagostanje — dodatak

U aktivi vidimo da su rezervne premije kao i obrtni kapital kojim Društvo upravlja plasirani sigurno. Najrigoгогтје зе vodi računa o podeli rizika i o likviditetu. Najveću poziciju u aktivi čine »nepokretnosti«, u koje je društvo plasiralo 28,3%/o svog ukupnog obrtnog kapitala. Pored dveju palata u Beogradu i dveju u Zagrebu, Ujedinjeno osiguravajuće a. d. ima po jednu reprezentativnu palatu i u Ljubliani i Novom Sadu. Drugi plasman po veličini su hartije od vrednosti, na koje otpada 18,3%0 obrtnog kapitala. To su mahom naše državne i samoupravne obligacije. novčanih zavoda otpada 14,8/0 obrtnog kapitala, na onu u blagaini 4,8%0, па zaimove na polise života 14,3%0, na hipotekarne zajmove 5,2%0, na potraživanje prema osiguravajućim i reosiguravajućim društvima 3,64, па опо ргета 0 0 filijalama 10,8%/o i na nameštaj 0,4%.

Розје ргауџпост dotiranja svih tehničkih rezervi i olpisa od 332 hili. na dubiozama, 315 hili. na nepokretnostima i inventaru i 53 hili. na računu kursne razlike ostao je čisti dobitak od 448 hili. dinara. Od toga je upotreblieno za isplatu 4%o dividende 240 hilji.,, za povećanje rezervnog fonda 93 hili., a ostatak od 109 hilj. din. prenet je na novi račun.

U upravi su g. g.: D-r Božidar Čerović (pretsednik), Jos. Lukman (potpretsednik), Emerih Balaban, d-r Milan Božić, Teodor Gergeli, Ernst Hope, Ivan Hribar, Mih. Lukarević, Gustav Matfeld, Oskar Maurer i d-r Vladimir Spevec. U nadzornom odboru nalaze se gospoda: Rista Ognjanović (pretsednik), Eugen Balog, Marko Bauer, Manoilo Ćelović, Franc Knebl i Vitomir Konstantinović.

ОПШТА ПРИВРЕДНА БАНКА Д. Д. У ПЕТРОВГРАДУ

Општа привредна банка, Петровград, основана је још 1902 год. што значи даона постоји већ преко 35 год. Мако банка има релативно малу главницу (1 милион динара), ипак она долази у ред наших најважнијих новчаних завода у Војводини. Иначе, приликом оснивања главница јој је износила 200 хиљ. круна, а до 1914 била је повишена на 800 хиљ. предратних круна, што би одговарало износу од преко 10 милиона данашњих динара. Крајем 1921 године, дакле већ после рата, главница је повишена на 4 милиона круна, након чега је у 1922 претворена у динаре, и то на 1 милион, колико и данас износи.

Благодарећи одличним банкарским везама у Загребу и Београду и поверењу које је Банка увек уживала код петровградског становништва, њој је пошло за руком да необично јако разграна своје послове. Пре банкарске кризе, крајем 1930, она је управљала улозима од преко 30 милиона, дакле износом који је за 30 пута већи од њене главнице. То је ва Банку било свакако једно велико преимућство, али је оно са друге стране претстављало и велику опасност, нарочито у приликама које смо проживљавали последњих година. Па ипак, банчини улагачи нису претрпели никакву штету, што је последица необичне предострожности с којом је веома способна банчина управа увек обављала све послове. Благодарећи тој предострожности од 1931 до 1933 улагачима је готово без икаквих потешкоћа исплаћено преко 13 милиона. После тога су се и они углавном примирили, уверивши се да је с обзиром на сигурност и мобилност банчиних пласмана и њихов страх био потпуно неоправдан. Биланси за неколико последњих година овако изгледају: Рачун изравнања

Актива 1980. 1933. 1985. 1936. У хиљадама динара

Благајна 988 643 400 482

Потраж. код банака 5.003 203 87 80

Валуте 1 162 17 7 8

Na gotovinu kod

Хартије од вредности 1.064 852 626 550 Менице 21.693 13.317 13.094 13.053 Дужници 3.567 4.527 4.428 4.293. Хипотекарни зајмови 806 800 798 798 Банчина зграда 31 31 31 31

Пасива Главница 1.000 1.000 1.000 1.000: Резервни фондови 971 1.106 11121 1.121 Латентна резерва — — 337 987 Улози 30.251 16.980 16.135 15.942 Цедиране хипотеке 749 749 749 749 Разна пасива 143 459 82 76 Кауције и депозити 937 215 215 215 Чисти добитак 200 76 46 69 Збир биланса 33.552 20.586 19.687 19.510

Рачун губитка и добитка

Приходи Камати 2.788 1228 676 652 Плате и трошкови 409 449 331 340Порези 97 56 59 76 Отписи 83 172 70 Чисти добитак 200 76 46 69

Приходи Пренос добитка 1 ||| 23 46 Камате и провизије 3.488 1.975 995 1.004 Од непокретности 88 = 165 156 Збир прих. и расх. 3.577 1.976 1118 1.207 Дивиденда 16% 6% =

Као што је већ споменуто, до краја 1933 улози су смањени за преко 13 милиона, са 30,25 милиона у 1920 на 16,98 милиона дин. у 1983. У току следеће три године даље су опали само за 1 мил. дин, што нам доказује да се овде доста брзо вратило поверење које је било поколебано паником улагача у септембру 1931 и доцнијим мерама о заштити земљорадника. Укупна сопствена средства крајем 1936 године износила су 2,53 милиона. Иначе, од 1933 до краја 1936 промене су биле сасвим незнатне, како у пасиви, тако и у активи.

По прилици две трећине банчиног обртног капитала пласирано је у менице, које су крајем 1936 билансиране са 13,05 милиона према 13,3 мил. у 1933 г. и 21,69 мил. крајем 1930. Дужници су били порасли за 3,5 мил. дин. у 1980 на 4,5 мил. у 1983. После тога су незнатно опали и крајем 1936 | износе 4,09 мил. Највећи део хипотекарних зајмова, који износе 798 хиљ. даље је цедиран. Само је незнатан проценат меничних кредита и дужника замрзнут, тако да банци не прети уопште никаква опасност. Напротив, постоје сви услови за даљи успешан развитак овог угледног новчаног завода. Као доказ велике банчине ликвидности пре банкарске кризе може да послужи и чињеница, да Je крајем 1930 њена готовина у благајни и код других HOBчаних завода износила преко 6 милиона. Крајем 1936 одмах расположива средства била су 570 хиљ. дин.

У рачуну губитка и добитка дошли су до изражаја прописи о максимирању каматних стопа, као и смањивање пословног волумена. Приходи од камате и провизије у 1936 били су за близу 100 хиљ. већи него у претходној год, али ипак нису достигли ни 30% оних из 1980. Процентуално, издаци на име пасивне камате су последњих година још више редуцирани, али смањивање осталих издатака није могло да се врши упоредо с опадањем прихода упркос најригорознијој штедњи. Због тога је и рентабилитет пословања осетно смањен. Међутим, биланси су ипак закључени без губитака.

У управи су гл. Мајер Аурел, генерални директор, д-р Варади Имре, д-р Ердељанов Пера и д-р Нојман Јулије, а у надзорном одбору ггг.: Грунчић Душан, д- Р Картал Арпад и д-р Хајдушка Стеван.