Narodno blagostanje — dodatak

98

da sve teškoće, koje su bile još uvećane poraslim obavezama prema državi i nastojaniima oko zbrinjavania njenih službenika. Isto tako moramo naglasiti da je fabrika stalno održavana na potrebnoi tehničkoi visini. Ona se stalno proširuje i modernizuje, tako da se njene instalaciie mogu meTiti i sa onima najmodernijih fabrika šećera. Inače, jedino za 1933 akcionarima nije podeljena nikakva dividenda.

U pogledu rada u prošloj godini uprava napominje u svom izveštaju da je blagodareći povolinom ргојеспот vremenu sejanje repe započelo već 5 marta, a završeno je 5 aprila. Međutim, 1937 bila je od poslednjih 12 godina sa 820 mm kiše najkišnija. Usled toga stvaranje šećera u repi nije moglo da napreduje, tako da ioj je kvalitet ostao veoma rđav,

a podbacio je i prinos. U 1937 prerađeno je u ovoj fabrici

od 3 oktobra do 5 novembra svega 595.637 kvintala repe prema 1,060.6203 kvintala u prethodnoj godini. Prerađena mala količina repe, a naročito krajnje niska sadržina šećera u repi, uticale su nepovolino na poslovni rezultat. Nasuprot tome povolino utiče činjenica da će se do nove kampanie gotovo u celosti prodati rezerve šećera koje su se bile nagomilale iz proizvodnje ranijih godina. Udeo fabrike »Bačka« u snabdevauju zemlje šećerom povećao se je u toku prošle godine, pri povećanju ukupne zemaliske potrošnje. Na to povećanje uticalo ie nekoliko činienica. U prvom redu nešto jači priliv novca kod potrošnih slojeva, a zatim je bilo i dosta slučajeva izuzetne potrošnje šećera. Između ostalog, veće količine šećera utrošene su za slađenje vinske šire, jer je prošle godine i kvalitet grožđa bio prilično slab. Potrošene su i veće količine šećera u denaturisanom stanju za дЧоћгапнуапје рсеја. Blagodareći ovim izuzetnim okolnostima, kod nas više nema ћрегргодиксјје šećera. Međutim, kao što smo naglasili prilikom analize bilansa Osiječke šećerane, to пе znači da је kod nas time definitivno rešeno i pitanje šećera koje se роvlači već toliko godina.

Evo glavnih bilansnih pozicija Fabrike šećera »Bačka« za poslednje četiri godine:

Aktiva 1934 1935 1936 1937 u hiliadama dinara .

Nepokretnosti 4.450 4.680 4.500 4.500 Zgrade i investicije 29.142 29.142 29.593 30.608 Mašine i uređaj 30.756 30.756 36.581 38.330 Industrijska pruga 2.349 2.849 2.349 2.349 Zalihe 39.945 34.775 ' 48.801 25.825 Dužnici i ulozi 31.596 36.614 34.244 54.243 Hartije od vrednosti 3.483 4.692 4.276 4.276

Blagajna 152 192 213 272

Zasebno opor. rezer. 36.454 | 28:005 30.715 28.028: Poverioci 6.641 10.519 18.145 6,720: Neispl. dividenda | ___ . _ 56 1.864 Čisti dobitak 3485 | 3.825 3.915. 8.024. Zbir bilansa 145.092 146.349 160.558 ~ 160.403 Rashodi | | Porezi i pristojbe 676 | 215 2.970 2.485. Otpis — amortizacija 31112 4.098 4.663. Sumniiva potraživanja 51 151 — 2.165 Kursna razlika — — — 717 Dobitak sa prenosom 3.485 || 3.825: 2015 | 8074. Prihodi Prenos dobiti — 387 481 572: Od efekata 108 89 118 81 Od nepokretnosti 15 7/ 13 255 Od proizvodnje 7.209 7.807 10.640 17.326; Zbir prih. — rashoda 7.325 8.290 11.259 18.004

Zbir bilansa koji je identičan sa obrinim kapitalom fabrike iznosi 160 miliona i ostao ie u odnosu na prethodnu. godinu gotovo nepromenjen. Tuđa sredstva iznose samo 6,72. miliona prema 18,14 miliona krajem 1936. To znači da зорstvena sredstva, uračunavši u to i čisti dobitak i fond amortizacije, iznose preko 150 miliona dinara. Fabrika је, дакје, Њnansijski odlično fundirana. Ona ne mora da zarađuje kamatu Za poverioce. To je glavna činjenica koja joi ie omogućila da iskazuje dobitke i u teškim godinama krize.

Kao i kod drugih šećerana, tako su i ovde zalihe smanjene, sa 48,8 miliona krajem 1936 na 29,8 miliona krajem prošle godine. Dužnici i ulozi kod banaka su povećani sa 34 miliona u prethodnoj na 54 miliona u prošloi godini. Zerade i investicije pokazuju povećanje od 1 miliona dinara, a mašine i uredaj od 1,75 miliona. Kao što se vidi, fabrika ie u toku prošle godine izvršila neke investicije. Naročito treba spomenuti da je izrađena jedna nova sušara, koja će omogućiti povećanje proizvodnje rezanaca i pobolišanje njihovog kvaliteta. -

Bruto-dobit iznosi 17,32 miliona prema 10,64. miliona u. pretdhodnoi godini. Amortizacija је za 900 hiljada veća nego u 1936 i iznosi 4,66 miliona. Posle dotacije od 92,16 miliona fondu za sumnjiva potraživania i 717 hiliada fondu Kkursne razlike ostao je čisti dobitak od 7,45 miliona, odnosno sa prenosom 17 1936 godine — 8 miliona 24 hiliade dinara. Od toga. je upotreblieno za dividendu 6,95 miliona, za povećanje rezervnog fonda 500 hiljada, za tantiiemu 745 hiljada, a ostatak

Razna aktiva ~ 3.990 3.990 | MO — Ood.599 hiljada prenet je na novi račun. Dividenda iznosi 12,59/0 | – prema 5% u 1936. To nije mnogo, jer su ukupna sopstvena Pasiva sredstva po prilici tri puta veća od glavnice, tako da njihovo Glavnica 50.000 50.000 50.000 50.000 _ шКкатасепје jedva prelazi 409/0., Rezervni fond 8.500 3750 9.950 9.750 U upravi su gospoda: D-r Gedeon Dundđerski (pretsedFond valorizacije 9.789. 8.789 8.789 9789 Nik), Filip Vajs (potprestednik), A. Acel, d-r Marko Čutić, Edmund Hološ, d-r Stevan Klajn, Josif Najman, Radiša NikoПоле Баро Ву. 1552 10 1.369 1.369 lić, Makso Openhaim, Lazar Prodanović, Evgen Švarc i Đorđe 104 АОАЦАЛАЈЕ 29.863 — 38.951 98.318 42.981 рата Штап. Џ nadzornom odboru nalaze se gospoda: Mirko Fond za sumnj. potraž. — 151 — 2.165 Jakobčić, Mileta Leskovac, Капо Асе, Geza Štuks-Ribar,. Fond kursne razlike |N SiU 21 717 Evgen Kemendi, Oskar Hameršlag, d-r Franio Kiš, Josip Piliš. а ва

читајте наше „Анализе Биланса“