Narodno blagostanje — dodatak

Додатак „Народном Благостању“

БРОЈ 27

Садржај:

БЕОГРАЛ, 2. ЈУЛИ 1938.

ТОДИНА Х_

Прво хрватско-славонско дионичко друштво за индустрију шећера, Осијек Velikobečkerečka fabrika šećera a. d., Petrovgrad

Eabrika šećera a. d. »Bačka«, Novi Vrbas

ПРВО ХРВАТСКО-СЛАВОНСКО ДИОНИЧКО ДРУШТВО ЗА ИНДУСТРИЈУ ШЕЋЕРА, ОСИЈЕК

Хиперпродукција шећера, о којој смо после 1929 чешће писали, код нас више не постоји. Залихе домаћих фабрика на дан ] јуна о. г. износиле су свега 2.400 вагона, од којих је отпадало 50%/,; на кристал. Цени се да ће дошаћа потрошња шећера у јуну, јулу и августу, износити 1.900 до 2.000 вагона. То значи да ћемо у нову кампању ући са сразмерно незнатном резервом од 400 до 500 вагона. Када бисмо кризу наше шећерне индустрије посматрали и овог пута само у виду хиперпродукције, морали бисмо констатовати да је та криза срећно ликвидирана. Међутим, наш проблем шећера, који се повлачи већ десетак година, тиме није ипак још решен. Ми имамо 9 фабрика шећера, од којих су њих 8 у погону. Укупни капацитет ових фабрика, које спадају у ред наших технички најбоље опремљених предузећа, износи скоро 20.000 вагона годишње, а стварна производња шећера у 1936, која се убраја међу боље године, достигла је само 8.660 вагона. Прошлогодишња производња била је још мања, пошто је износила цигло 3.800 вагона.

Као што се види, хиперпродукција је отстрањена путем огромног ограничавања производње. Иначе, прошле године ни природа није била издашна. Док је пре девет година површина засејана репом достизала 60.000 хектара, прошлогодишња засејана површина износила је свега око 14.500 хектара. Док се не омогући повећање потрошње шећера, мораће се и у будуће рачунати с производњом од око 8.000 вагона шећера годишње и засејаном површином од највише 25.000 хектара. То значи даље да наше фабрике шећера ни у будуће неће моћи искоришћавати више од 5090 свог капацитета. С оваквим стањем незадовољни су и пољопривредници, који гаје шећерну репу, и индустријалци, који производе шећер. Незадовољни су исто тако и конзументи, који га троше, и трговци, који га продају. Суштина нашег шећерног питања је у томе, да наша земља У погледу потрошње шећера и даље стоји на врло ниском ступњу. Код нас се шећер још увек сматра као луксуз, јер му је цена тако висока да је он неприступачан широким слојевима народа. Узрок за то треба тражити у првом реду У необично високој трошарини на шећер.

Највећа потрошња шећера у нашој земљи била је 1929 године са 8,7 кг. по становнику годишње. Када је због привредне депресије потрошња почела да опада, држава је хтела повећаном трошаринском стопом да одржи приход трошарине на ранијој висини, Законом од 1931 државна трошарина је повишена најпре са 5 динара по кг. на 6,25 динара за кристални и 6,55 динара за остале врсте шећера. Непуну годину дана после тога она је опет повишена, и то на 7,50 . динара за кристални и на 8,05 динара по кг. за остале врсте. Пра тога, шећер је оптерећен

1

кућа

и са 8,790 пореза на пословни промет као и општинским трошаринама. Уместо да се снижењем јавних дажбина покушало зауставити опадање потрошње, које је било изазвано смањењем куповне снаге потрошача услед депресије, код нас је њиховим сталним повећавањем опадање потрошње још и убрзано, тако да ни држава није никако могла да во ожи приход од трошарине на ранијој висини. Сувише вис. ' трошарина осетно погађа и земљораднике, произвођаче 1 ећерне репе. Најзад, огромну штету трпе и наше фабрике шећера, које су већ 6 година приморане да раде само са једним делом свог капацитета. О некој нарочитој заради овде нема ниговора. Док суготово све остале наше индустријске гране, нарочито у 1986 и 1987 години, показивале задовољавајуће пословне резултате, дотле индустрија шећера није учинила ни један корак напред.

Огромне тешкоће с којима се наша шећерна индустрија морала борити долазе сасвим јасно до изражаја и У билансима Осијечке фабрике шећера, која је и прошлу пословну годину морала закључити са губитком од преко 4 милиона динара. Прошла година, због претеране влаге, није била повољна за шећерну репу. „Понајвише се је касно посејало, вели управа у свом извештају а за краткотрајне вегетације владало је кишовито време и харала сегсогрога ђе сот1а, те је и приход био лоши по количини и по каквоћи. Од 4.090 вагона плапене шећерне репе, која је прерађена од 5 октобра до 1 новембра 1937, при чему се де од 12 до 16 октобра морао и кочити погон ради несташице репе, произведено је само 403,68 вагона шећера". Као што се види, садржина шећера у репи није достигла ни 10% према 11,77%/0 у претходној години. фабрика : “је имала већином репу, која је садржавала чак и знатно мању количину шећера него што се према Уредби о откупним ценама сматра минимумом. Прерађена количина репе била је такође знатно мања него у току неколико претходних година, као што нам то показује и следеће упоређење (у квинталима):

Година Прерађена репа Израђени шећер 1934/35 719.750 |) 73.479 1935/36 642.355 81.818 1936/37 109.364 1937/38 409. 000 40.368

Томе треба додати да се Осијечка шећерана налази у већем индустријском центру. Због тога су код ње и наднице сразмерно врло високе. Све ове чињенице имале су врло неповољан утицај на производне трошкове, тако да је 1937/38 година закључена са губитком од 403 милиона динара. Иначе, за прошлу годину: (није се могла вршити ни амортизација инвестиција. Да је то -учињено, укупни губитак би премашио износ од 7 милиона динара.

Изгледи за будућност нису такође повољни. Пољопривредници не показују више много воље да сеју репу,