Narodno blagostanje — dodatak

/

виденде употребљено je GOO xwb. MH., 3a TaHiHjeMYy 135 хиљ. за дотацију резервном фонду 120 хиљ. а 348 хиљ. пренето је на нови рачун.

NOVOSAĐSKA FABRIKA KABELA 8. 2. NOVI SAD

Potrebni polufabrikati i sirovine za industriju kabela neće se više morati uvoziti; proizvode ih rafinerija bakra u 'Boru i topionica u Šapcu.

Odbika o prošireniu Novosadske fabrike kabela doneta je već u 1936 godini, a izgradnja novih postrojenja, koja je otpočela takode u 1936, nedavno je dovršena. Potrebni polufTabrikati iz bakra i olova ne moraju se više uvoziti. izgradnjom novih postrojenja Novosadska Iabrika kabela je osposoblieпа da sama izrađuje, polazeći od bakrene sirovine, sVe роtrebne muefalne cevi, šipke i gole bakarne i bronzane žice. inače, nova postrojenja u Novom Sadu pretfstavliaiu poslednju reč tehnike, a podignuta su uz saradnju raznih firmi poznatog svetskog koncerna »Eelten « ОшПеаште« 12 Кета, Које su Novosadskoj fabrici kabela stavile na raspoloženie svoje dugogodišnje tehničko iskustvo na tome polju.

1 ostale instalacije Novosadske fabrike kabela su naimodernije. Dovrišene su 19932 godine. Do 1928 ova fabrika fnije uopšte postojala, odnosno oma je postojala samo Као prodajna organizacija pomenutog koncerna »Felten & Guilјеаште«. | 1928 godini dofadašnje novosadsko zastupstvo

·. Ovog koncerna reorganizovano je i pretvoreno u samostalnu

fabriku, uz učešće domaćih kapitalista i inženjera. U ono vreme mnogo se Zovor:ilo o izvođenju velikih elektrifikacionih radova, u Jugoslaviji, a- i tadašnje povoljne opšte prilike opravdavale su optimističko gledanie na razvoj događaja. Međutim, u narednim godinama, kao što je poznato, situacija se brzo izmenila i pogoršala. Razume se, da u godinama OpŠšte privredne stagnacije ni poslovanje Novosadske fabrike kabela nije moglo da bude zadovoljavajuće.

Tek u 1936 zaposlenost Novosadske fabrike kabela bila ie bolja, blagodareći. povećanju građevinske delatnosti, a delom i državnim porudžbinama. U toku prošle godine tražnia za proizvodima Fabrike pokazivala ije i dalje tendenciju Dorasta. Doduše, preduzeće je i u toku 1937 bilo primorano da se bori protiv nemačke konkurencije. Međutim, kod izolova-

nih i golih bakarnih vodova ovaj pritisak ie povremeno ipak

popuštao, jer nemačke firme nisu mogle da vrše redovne isporuke zbog nestašice sirovina. Na taj način je i prošlogodišnje poslovanje Novosadske fabrike kabela završeno 00 sa Znatno povoljnijim rezultatom.

Račun izravnanja

Aktiva 1934 1935 1936 1937 u hiliadama dinara Zgrade sa zemli. 6.936 6.941 7.056 9.950 Mašine, alat, pribor 7.072 7.128 7.969 13.074 Nameštaj 18 14 9 4 Sirovine i roba 83.712 3.012 4.904 4.368 IDužnici 5.194 7.558 7.069 6.251 Матје од vrednosti 34 MO O 54 34 Gotovina 24 1 1 249 Pasiva | | Glavnica 3.000 3.000 3.000 3.000 Opšti rez. fond 44 146 297 390 Fond kurs. razl. dev, — — 2.059 1.997

Amott. fond stanb. kuće 21 37 49. 43 Amort. fond fabr. zgr. 128 1.432 1.637 1.985

Amort. fond mašina 9.016 3.981 5.080 6.899 Zbir sopstv. sredstava 7.822 8.596. 12.089 14.264 Роуег!ос!. 15.524 15.929 18.975 19.815

125

Čista dobit 109 167 258 431 Zbir bilansa 22.955 24.698 26.322 34.510 Račun gubitka i dobifka

Rashodj Troškovi poslovni 1.264 1.187 1218 1.898 Porezi 477 655 1.238 1.848 Kamata 942 400 533 517 Otpisi-amortiz. 1.045 1.017 1.318 22091 NenapI. potraž. __ 95 = = Čista dobit 109 167 258 481

Prihodi Bruto dobit fabr. 9.794 | 3.601 4.433 6.162 Dobit po dobavnim posl. — — 81 87 Kursna razl. dev. ; — — — 36 Napl. otpis. potraž. _ = 25 | Prihod kuće stanb. -— — 17 6 Ртепоз дођи 12 гап. сод. 43 = — 25 Zbir prihoda 3.838 3.611 4.555 6.316

Zbir bilansa Кгајет 1937 iznosi 94,5 mil: i veći je ха 8,2 mil. din. nezo u prethodnoj godini, a u odnosu па 1934 porastao je za skoro !2 mil. din. odnosno za 50%. 1 pasivi ovo povećanie je izazvano porastom poverilaca ! Топдома. Кгаjem 1937 poverioci su bilansirani sa 19,8 mil. prema 13,9 mil. u. prethodnoj, 15.9: mil: wu 1935 1 15,5 ти. ч 1934 год. Ракје, povećanje poverilaca od 1934 do kraja 1937 iznosi 4,3 miliona. U istom razdobliu fondovi preduzeća su porasli sa 4,39 na 11,96 miliona, dakle, za skoro 7 mil. din. Od toga otpada 4,6 mil. din. na povećanje amortizacionih fondova, 380 hilji. na porast opšteg rezervnog fonda i oko 2 mil. din. na fond kursne razlike deviza. Uprkos ovako snažnom porastu fondova, soDpstvena sredstva ne pokrivaju još sve investicije.

U toku poslednje dve godine, a naročito u 1937, bile su ı nove investicije vrlo znatne. Krajem 1937 ukupne investicile su iskazane sa 23,6 mil. prema 15 mil. u prethodnoj i 14,07 mil. din. u 1935. Mašine su već amortizovane sa preko 50%. To je vrio povolino, jer је preduzeće сгплађдеуепо зато najmodernijim i najnovijim mašinama. U aktivi imamo još dve interesantne pozicile: dužnike i zalihu robe i sirovina. Dužnici su u 1936 u odnosu na prethodnu godinu bili opali za 500 hilj., a u 1937 su smanjeni za daljih 800 hilj. ап. па 6,25 mil. Nasuprot tome zaliha sirovina i robe, koja je bila pala sa 3,7 ти. и 1934 па 3 mil. u 1935, opet raste i krajem 1937 iznosi 4,36 mil. din. To ie jednim delom posledica poskupljenja sirovina.

Brutoprihod od fabrikacije iznosi 6,16 miliona, za 39% više nego u prethodnoi, odnosno za oko 70% više пеко и 1995 ili 1934 godini. Na strani rashoda vidimo da je povećanie froškova srazmerno neznatno. Poslovni troškovi u 1937 iznosili su 1,4. mil.. samo za oko 200 hili. din. više od prosečnih troškova u toku poslednjih 5 godina. Izdaci za kamatu su čak i znatno smanjeni, iako poverioci pokazuju tendenciju porasta. U 1937 fabrika je izdala za kamatu 517 hili. prema 599 hili. u 1936 i 942 hili. din. u 1934. Jedino »porezi« pokaZuju snažnu tendenoiju porasta. U 1997 iznosili su 1,34 ти, za 50% više nego u prethodnoj, tri puta više nego u 1935

odnosno oko 4 puta više nego u 1934 godini. Za amortiza-

ciiu izdvojen je iznos од 2,12 ти. ртета 1,3 mil. u 1936 g. Čisti dobitak iznosi 491 hilj. din. Od toga je upotrebljeno za 590 dividendu 150 hilji, za povećanje opšteg rezervnog fonda 50 hili., za dotaciju novoosnovanom fondu za radničkosocijalno unapređenie 100. hilj., za tantijemu 40 hili., a ostatak od 91 nili. din. prenet je na novi račun.