Narodno blagostanje — dodatak

Податак „Народном Благостању“

БРОЈ 39 БЕОГРАЛ, 24, СЕПТЕМБРА 1938, ГОДИНА Х Садржај: Смит и Меније, творница папира Дд. До Загреб Ланена индустрија д. д. — Осијек „Укод' творница укоченог дрва и фирниса д. д., Сушак Crnogorska banka na Cetinju СМИТ И МЕНИЈЕ, ТВОРНИЦА ПАПИРА Д. Д, ЗАГРЕБ Повериоци 34.516 36.376 36.092 33.019 Добитак са прен. 136 507 1.326 1.820 Фабрика Смит и Меније на Сушаку долази у ред ка- Збир биланса 68.984 74.487 54.481 51.469 ших најстаријих индустријских предузећа. Основана је још - 6 ŠRI 1897 године. Њен уређај је ипак најмодернији, јер је фа- Рачун губитка и добитка брика, нарочито у току последњих 20 година, знатно про- Расходи ттирена и потпуно модернизована. Када је предузеће после Трошкови ' 9.089 3.014 4.197 4.953 рата претворено у акционарско друштво, главница је изно- – Камати 9551 9.020 9.599 9.897 сила пола мил. дин, 1995 је повишена на 10 мил. а 1927 на Порези и прирези 517 346 1181 1,957 15 мил. дин. колико износи и данас. Фабрика у којој је за- – Амортизација 3.054 3273 3.677 3.659 послено преко 400 радника, уређена је за производњу фи- Добит са прен. 136 507 1.326 1.320 нијих и најфинијих врста хартије, а истовремено је и ве- Приходи лики произвођач електричне струје, којом посредством Пренос добити 33. 136 · 507 377 „Електре д. д.' снабдева и Сушак. Од робе 9.214 10.759 12.351 12.938 Предузеће израђује у првом реду цигаретни manmHD, Од некретнина OI 65 59 1 затим разне врсте тако зване свилене хартије, креп-папир, Збир прихода 9.947 10.960 · 19:910 13.315

хартију за израду банкнота, монополску хартију, хартију за филтрирање и посушивање, карбон-папир итд. Како је то наш једини произвођач најфинијих врста хартије, он нас је много еманциповао од увоза из иностранства. Управа фабрике напомиње у свом последњем извештају, да ј01 је и у току прошле године једна од најглавнијих брига била, да повећа производњу и продају. У погледу главног производа, цигаретног папира, на продају у земљи фабрика није могла да утиче, јер тражња зависи једино од потреба Управе државних монопола односно Режије дувана. Међутим, управа је чинила необично интензивне напоре у правцу повећања извоза. Постигнут резултат потпуно 34довољава, поготово ако се узме у обзир да је остварен упркос великим сметњама на које наилази извоз с обзиром на постојећи платни промет и на тешкоће код компензацијског пословања. Иначе, настојања управе око повећања производње и продаје била су ометана и поскупљењем сировина и осталих производних чинилаца. С друге стране је повољно утицала чињеница да је смањена конкурентска способност Шпаније, која је пре грађанског рата била главни лиферант папира ове врсте на многим страним (нарочито прекоморским) тржиштима.

Ево главних билансних позиција фабрике за последње четири године:

Рачун изравнања

Актива 1934. 1935 1936. 1937. У хиљадама динара

Фабрички уређај 41.463. „45.357 25.147 |. 21.576

Роба и материјал 12.084 10.273 9.344 13.956

Дужници 13.538 16.511 | 17694 | 13.749

Ефекти и јамчевине 1.787 2.196 1.930 9.068

· Благајне 11 150 366 120 __ Пасива : ;

Главница | 15.000 15.000 15.000 15.000

Резервни фонд 318 313 318 380

Фонд валоризације 1.750 1.750 1.750, „ 1.750

Фон амортизације 17.268 20.541 — —

Збир биланса, који је био пао са 7448 мил. у 1985 на 54,48 мил. дин. крајем 1936, смањен је прошле године за даља 3 мил. на 51,47 мил. дин. Иначе, до краја 1985 збир биланса показивао је константан пораст и у истој години био је за преко 25 мил. дин. већи него крајем 1927 године. (Ова промена његовог правца кретања није стварна. Она је последица промењеног начина књижења фонда амортизације. До краја 1935 у активи је исказана укупна набазна вредност инвестиција, а као позиција за коректуру њихове стварне вредности, односно вредности после отписа, у пасиви је књижен фонд амортизације. Од претпрошле године овај фонд не јавља се више у пасиви, јер се отписи врше непосредно — смањивањем билансне вредности инвестиција у активи. Да није извршена ова промена начина књижења, збир биланса био би и у 1937 (са 79,34 мил.) за око 5 мил. већи од рекордног стања из 1985 године.

Фабрички уређај исказан је са 21,57 мил. Досадашња амортизација (извршена од 1927, после валоризације пред. ратних инвестиција, до краја 1937 године) износи 27,87 мил. То значи да је крајем прошле године набавна вредност инвестиција износила 49,44 мил., за 4,1 мил. више него крајем 1935 год. На нове инвестиције извршене у току прошле године отпада само 81 хиљ. дин. а на оне из 1936 и 1935 по 4 мил. годишње. Инвестициона делатност код сушачке творнице папира била је увек врло жива. У току последњих година она је за нове инвестиције издала око 20 мил. дин. И амортизација инвестиција била је увек интензивна, изузевши у 1982 години у којој је била потпуно изостала. Данашња Стварна вредност инвестиција је сигурно већа од њихове билансне вредности.

Залихе робе и материјала износе крајем 1987 године 18,95 мил. према 9,34 мил. у 1936. Повећање је уследило делом због поскупљења сировина и другог материјала, а делом је у вези и с повећањем производње. Дужници су крајем прошле године са 13,75 мил. били за око 4 мил. дин. мањи него у претходној години. Изгледа да је то у вези са бржом наплатом потраживања за продату робу. ~