Narodno blagostanje — dodatak

144

Билансна вредност инвестиција крајем прошле године била је, као што је већ споменуто, 21,57 мил. а укупна сопствена средства, без чистог добитка, износе 17 мил. Када би се главница повисила за 5 мил. на 20 мил. дин, све инвестиције биле би покривене сопственим средствима. Међутим благодарећи амортизацији до тога ће се доћи у року од две године и без повишења главнице. Повериоци су скоро два пута већи од укупних сопствених средставе. Крајем 1937 билансирани су са 33 мил. и мањи су за 3 мил. дин. него у 1936. Иначе, у току последњих десетак година повериоци су се стално кретали између 29 и 36 мил. дин. Издаци за камате у прошлој години износили су 2,8 милиона. Камати за кредите апсорбују око 20% бруто-прихода. У годинама кризе ситуација је, због мањих бруто-прихода и углавном непромењеног терета камате, била у том погледу још неповољнија. i

После 1932, у којој су били најмањи са 3,5 мил. приходи од робе показивали су сталну тенденцију пораста и већ у 1936 су достигли висину од 12,35 мил. Повећање ових прихода настављено је и у прошлој години, али нешто споријим темпом. Пораст продукције и продаје у 19837 у поређењу са претходном годином био је знатнији, али је то само делом дошло до изражаја и на рачуну губитка и добитка, јер је и поскупљење сировина и повећање надница било знатно, док су продајне цене готових производа остале непромењене или су само у мањој мери повишене. Приходи од робе у 1937 су за 587 хиљ. дин. већи од оних из 1936. Разуме се да су с обзиром на повећану продукцију и продају, као и на општу. тенденцију пораста цена, и расходи морали порасти. Међутим, као што се види из горње таблице овде се прошлогодишње повећање расхода креће ипак у скромним границама. Благодарећи томе била је и прошлогодишња чиста добит за 124 хиљ. дин. већа од оне из претходне године.

Чиста добит за 1937 исказана је са 943 хиљ. дин, а заједно са преносом из 1936 она достиже 1,32 мил. Од тога је употребљено за исплату 59 дивиденде (као и у претходној години) 750 хиљ. дин., за тантијему 94 хиљ. (према 133 хиљ. у 1936) и за повећање резервног фонда 47 хиљ. (према 66 хиљ. у 1936), док се остатак од 429 хиљ. дин. преноси на нови рачун. Он 1925 до претпрошле године дивиденда није дељена, а за 1936 и 1937 она износи, као што се види, по 5%о годишње. |

У управи су глг.: Миливој Црнадак, Карло пл. Меније, д-р Бранко Пливерић д-р Александар Горуп, Феликс пл. Меније, Златко Пуклер, Срећко Лукалић и Оскар Хартлиб.

ЛАНЕНА ИНДУСТРИЈА Д. Д. — ОСИЈЕК

Ланена индустрија д. д. је наше најстарије, највеће и најбоље уређено предузеће за прераду лана и кудеље. Основано је још 1901 као инокосна фирма, а 1926 је претворено у акционарско друштво. Предузеће има модерну фабрику за прераду лана и кудеље у Владиславцима крај Осијека, као и предионицу и ткаоницу у Осијеку. Потребне сировине производе се такође у земљи. Ланена индустрија дели ланено и кудељно семе земљорадницима, од којих доцније откупљује стабљике тих индустријских биљака, да би их прерадила најпре у влакна, а затим у пређу и готове ланене и кудељне тканине. Предузеће израђује разма ланена и кудељна платна, импрегнирана платна за цираде и шаторе, готове цираде итд. Квалитет производа Ланене индустрије је одличан, и они уживају код нас најбољи реноме. У њеним фабрикама је запослено неколико стотина радника, а она пружа, осим тога, могућност зараде и великом броју земљорадника из околине, који се баве гајењем лана и кудеље.

Већ приликом прошлогодишње анализе биланса Ланене индустрије JL д. констатовали смо да су се почеле поправљати прилике у нашој индустрији лана и кудеље. То

није могло остати без утицаја ни на пословање овог предузећа, нарочито после његове реорганизације која је извршена у 1984 и 1935 години. Пословање Ланене индустриe JI. д. било је, како у претпрошлој, тако и у прошлој години опет задовољавајуће, што је у вези са побољшањем општих привредних прилика. У 1936 је извршено и проширење ткаонице, а у току прошле године производни капацитет ткаонице је и даље повећан а проширена је и предионица. Предузеће је у 1937 усавршило и уређај своје фабрике у Владиславцима, а постројења у Осијеку је преуредило, тако да је рад сада много рационалнији, а квалитет производа још бољи него што је био до сада. Потпуно задовољава и прошлогдишњи чисти добитак.

Ево главних билансних позиција Ланене индустрије д. д. за последње четири године:

Рачун изравнања:

Актива 1934. 1985. 1936. 1937. Непокретн. и машине 8.183 8.288 8.894 10.301 Инвентар и материјал 680 745 809 807 Сировине и роба 5.818 6.069 6.183 6.061 Благајна 22 23 15 34 Менице 24 19 15 25 Ефекти 298 364 381 381 Дужници 6.281 9.119 1.890 716 Преносне позиције 89 70 63 46

Пасива Главница 10.009 6.500 6.500 6.500 Резервни фондови 301 52 Фонд амортизације 4.991 5.493 5.701 5.991 Акцепти 5.750 5.550 5.300 4.805 Преносне позиције 178 143 219 201 Чисти добитак 166 12 529 823

21.386 17.697 18.250 18.372

Главница је у току 1935 снижена за 3,5 мил., са 10 на 6,5 мил. дин. Из биланса за 1985 био је ишчезао и резервни фонд, који је крајем 1934 износио 301 хиљаду а после по деле добитка из исте године — 450 хиљ. дин. Тиме је био добивен износ од скоро 4 мил, што је у целости употребњено за отпис ранијих потраживања која су била постала дубиозна. Данас предузеће продаје све своје производе углавном само за готово. Крајем 1987 дужници износе свега 716 хиљ. дин. што значи да на њих отпада само 49/а укупне активе. Најглавнију позицију у активи претстављају „непокретности и машине: које су билансиране са 10,3 мил. дин. према 8,99 мил. у претходној и 8,29 мил. у 1935 години. Као што се види, у току последње две године издата су за нове инвестиције равно 9 мил. динара. То је у вези са проширењем предионице и ткаонице и усавршавањем уређаја, које је извршено у циљу рационализације производног процеса. „Сировине и роба" исказане су са 6 мил. дин. и не показују већих промена у поређењу са њиховим стањем у 1936 и у неколико ранијих година.

Од 18,87 мил. дин. укупних средстава с којима Ланена индустрија д. д. ради отпада само 5 мил. на туђа сред“ ства и то 200 хиљ. на пасивне преносне позиције и 4,8 мил. на акцепте. Иначе после 1933, у којој су били рекордни са равно 6 мил. акцепти показују постепену али сталну тен“ денцију опадања. Насупрот томе „фонд амортизације" постепено расте и крајем 1937 износи скоро 6 мил. према 5,7 мил. у претходној и нешто испод 5 мил. дин. у 1984. До 1925 овај фонд је повећаван са око пола милиона динара годишње, док му је у 1936 дотирано само 208 хиљ. дин, а у прошлој години 990 хиљ. Фонд амортизације покрива укупне инвестиције са око 58'/0. Повољан је и однос између инвестиција и сопствених средстава, јер ова не покривају самбо све инвестиције, него и извесан део обртног капитала. Као што се види финансијска ситуација Ланене

Збир биланса

индустрије д. д. је одлична.