Narodno blagostanje — dodatak

„ostalom baš ovih dana istakao ministar socijalne politike, sa ·cifarskim podacima i za Jugoslaviju. Velika je usluga narodnoi privredi sa socijalne tačke gledišta zaposlenje onog Velikog broia muškog i ženskog personala, koje nije imalo mo_gućnosti ni sreće da se osposobi u kakvoj privrednoj дејаnosti. Robne kuće prihvataju dakle socijalno najinteresantniji -deo trgovačkog pomoćničkog personala.

A što se tiče obima kapitala, koji je potreban za robne “kuće, o tome ćemo govoriti malo docnije.

= Da pristupimo analizi bilansa. Ta-Ta je do sada objavio

svega dva bilansa. То je isuviše malo, da bi se mogli praviti pozitivni i opsežni zaključci. Uostalom, bilans je jedna Drivatno-privredna kategorija, a ne nacionalno-ekonomska; on se „sastavlja za potrebe akcionara i poverilaca, a ne za ekonomistu. U bilansu se nalaze podaci, koji ilustruju imovinsku „strukturu pređuzeća i niegov uspeh u poslu. A to je čisto privatno-privredna stvar. Dok se u bilansima industrijskih pre·duzeća nalaze i podaci koji mogu biti i nacionalno-ekonomski interesantni, dotle je kod bilansa trgovačkog preduzeća naimanje podataka interesantnih sa te tačke gledišta. Mi ćemo ipak pokušati da iz ova dva bilansa, iz podataka koji su vrlo pregledno izloženi u bilansima, napravimo nekoliko zakliučaka koji su interesantni sa gledišta naše narodme pri“vrede. Račun dobitka i gubitka

Gubitak 1936 1937 u hilj. din.

Lični izdaci 3.562 5.304 Porezi, takse, dažbine 112 2.662 Kamata 51 207 Opšti rež. troškovi 3.239 4.187 Обр 606 620 Prenos gubitka — 845 Čisti dobitak — 97

Dobitak Bruto prihod 7.845 13.922 Gubitak 845 = Zbir gubitka ili dobitka 8.691 13.922

Da počnemo sa računom gubitka i dobitka! Ukupan "bruto prihod za 1937 godinu iznosi 13,9 mil. din. On je ut:Tošen :

na lične izdatke Be: mil. din. na javne dažbine 23,66 >» » na opšte režiske troškove 4,2 »

Ukupno

40% 20% » 81,8% МО та din: 91,89

Najveći deo izdataka pada na socijalno najinteresantnije područje, na personal, koji iznosi nekoliko stotina. Za razliku od nekih drugih preduzeća, u kojima je viši personal plaČen nesrazmerno više, kod Ta-Te nema direktora sa velikom Dlatom. “To je prva korisna strana preduzeća Ta-Ta. Isto su tako interesantni i opšti režijski troškovi, koji iznose 4,2 mil. dinara. Tu se nalaze: kirija, nabavka materijala, opšte reŽije, plaćene usluge opšte režije itd. S obzirom na veličinu obrta, koji nam nije poznat, ali koji se može da pretpostavi režijski troškovi nisu visoki.

Što se tiče poreza, o tome moramo progovoriti nekoliko reči više. U kampanji protiv Ta-Te bio je glavni argument, da je zadužen društvenom porezom od ciglo 2 hili. dđi„nara! Međutim, već je u 1936 godini Ta-Ta platio na ime javnih dažbina 772 hilj. dinara i rezervisao preko toga 590.000

155

dinara, što čini okruglo milion i trista hiljada dinara. Ovo rezervisanje došlo je zbog toga, kako se kaže u izveštaju za 1936 godinu, što se sve do prvog redovnog zbora akcionara nije uopšte imao izveštai o poreskom zaduženju, niti se mogao imati. I kako do drugog zbora akcionara još nije dobiven razreZ za poslovnu 1936 a poresku 1937 godinu, to je Та-Та morao rezervisati još i izvesnu sumu preko plaćene poreze u 1937 godini. Rezervisano je onoliko, koliko verovatno može izneti porez u 1937 godini. Kao što iz pasive vidimo, rezervisana poreza u 1937 godini iznosi jeđan i po milion dinara. Kada se ova suma doda plaćenim dažbinama u 1937 godini od 2,66 mil. dinara, dobija se iznos od 4,16 mil. dinara. Toliko je iz dobiti za 1937 godinu plaćeno i odvojeno Za DOTeZ. То je ogroman iznos, 30% od ukupnih rashoda. Dažbine iznose toliko isto koliko i opšta režija, i skoro koliko svi lični izdaci.

Na osnovu ovoga može se reći da Ta-Ta radi za svoj personal, za porez i za pokriće režijskih troškova, jer ova tri izdatka zajedno iznose okruglo 92% ukupnog prihoda.

Da bacimo pogled i na račun izravnanja.

Račun izravnania

Aktiva Gotovina 868 701 Dužnici 2.498 3.750 Кођа 5.056 5.067 Investicije 1.681 1.556 Inventar 1.726 1.642 Razna aktiva 910 683 Gubitak 845 —

Pasiva Glavnica 6000, | 6000 | Banke 2.018 Poverioci 4.751 5.796 Menice 450 = Rezerve za porezu 520 1.500 Prelazna pasiva 95 о Dobitak = 97 Zbir bilansa 13.584 13.399

Obrtni kapital Ta-Te prema bilansu iznosi 13,3 mil. din., od čega otpada 5 mil. na robu, 3,75 mil. na dužnike, 1,55 mil. na investiciju i 1,64 mil. na inventar itd. Tako je raspoređen kapital na dan 31 decembra 1937 godine.

Ne može biti ni trgovačka radnja bez investicija, Istina, jedan deo tih investicija često snosi sam sopstvenik zgrade, u kojoj je radnja. Ali kad su u pitanju specijalni uređaji i adaptiranja zgrade, investiciju snosi sam zakupac. Investicija od 1,55 mil. din. pretstavlja otprilike nešto manje no što bi to uopšte bilo potrebno za trgovačku radnju ovoga obima. Inventar iznosi 1,6 mil. din. i kako nijedna trgovačka radnja ne može biti bez inventara i kako je ovaj specijalno važan u prodavnicama ove vrste, to se može reći, da ni ova stayka nije velika. .

Ta-Ta ne prodaje na veresiju i na prvi pogled izgleda vrlo neobična pojava stavke »dužnici«. Kao što je to poznato u čaršiji, Ta-Ta je znatnim iznosom kreditirao svoga Кисеvlasnika pri dizanju zgrade u kojoj se nalaze prodavnice. To potraživanje od sopstvenika kuće biće verovatno glavni deo pozicije »dužnici«. Drugi pada na predujmove liferantima i slično.

Roba iznosi ciglo 5 mil. din. Velimo ciglo, jer iako ne znamo iznos obrta, ceneći to spolja, možemo mirno reći, da prema ukupnome obrtu celokupan lager iznosi neobično malo.