Narodno blagostanje — dodatak

166

25

може упоредити много наших индустријских предузећа. Додуше, њена главница износи само 16 мил. дин., али фондови — урачунавши и амортизациони — достижу висину од 108,2 мил. То значи да укупна сопствена средства износе 1242 мил. док су туђа билансирана са 61,75 мил. дин. Сопствена средства, без фонда амортизације и чистог добитка, достижу 64,46 мил. Према томе, од укупних средстава којима фабрика ради (186,8 мил. дин.) отпада по прилици једна трећина на туђа средства, друга трећина на амортизациони фонд, а трећа трећина на остала сопствена средства. Ова последња не показују од 1934/85 никаквих промена, али су у току 1988/34 и 1934/35 ради смањења губитка била редуцирана за 3,1 мил.

Последњих година у пасиви је било промена само код два рачуна: код фонда амортизације и код поверилаца. Повериоци су показивали готово сталну тенденцију опадања. Крајем 1987/88 износили су 61,75 мил. према 71,8 мил. крајем претходне и 160,1 мил. дин. крајем 1929/30 године. Фонд амортизације постепено расте. У свом последњем извештају управа примећује, да предузеће ни упро· шлој години није било у стању да изврши амортизацију У нормалној висини, него се је задовољило делимичним отписима. С обзиром на то фабрика и даље настоји да разним мерама рационалне штедње и техничким усавршавањем производње смањи што више режија и да на тај начин постепено опет дође до бољих резултата.

У активи видимо да укупне инвестиције износе преко 120 мил. Од тога отпада на вредност земљишта и зграда 46,6 мил. на индустријске пруге 5,85 мил. див. на машински уређај 66,97 мил. и на вредност покретности 1,45 мил. Од 1931/32 већих нових инвестиција није било. Најзначајније промене у активи су оне код залиха и дужника. Од 1931/32 до 1938/34 дужници су се кретали између 20 и 25 мил. дин. Крајем 1934/85 били су исказани са 35 мил. После тога они се опет смањују и крајем 1937/88 износе нешто испод 20 мил. дин. 1934/85 година била је за нашу шећерну индустрију готово најнеповољнија. У тој години била је и конкуренција међу фабрикама најжешћа, па су оне биле приморане не само да оборе цене до најниже границе, већ такође да својим комитентима одобравају и дуже рокове плаћања, ако су хтеле да смање своје огромне залихе. То је разлог због којег су дужници „Црвенке" у 1934/85 показали ненормалну висину. До краја 1934/35 залихе су се код „Црвенке' смањиле. У 1935/36 су, због веће кампање, порасле, али се после тога опет смањују. Крајем 1936/37 исказане су са 28,4 мил. Крајем 1936/37 у билансу се јавила и једна нова позиција, благајнички записи, који су били исказани са 2 мил. У току 1937/38 ова позиција је повећана на 16 мил. Један део средстава, која су у вези са

смањењем залиха постала слободна, уложен је у благајничке записе.

Рачун губитка и добитка

Расходи 1934-85 1985-86 1936-87 1937-88 у хиљадама динара

Општи трошкови 964 995 1.068 4.009 Плате 1.853 1.906 1.875 Осигурање 452 474 482 === Порези 744 639 479 Камата | 9.134 8.257 8.158 7.092 Амортизација —— 4.709 4.700 5.739 Отпис ненапл. потр. 39 5.651 1.498 292 Пренос губитка —— 1.629 1.410 = Чиста добит = —— 463 753

Приходи Бруто-приходи 10.983 22.837 20.081 17.881. Напл. отп. потраж. === === 48 40

Пренос добити = === —— 463

Пренос из фондова 2.228 — _____ E EI

Остаје губитак 1.629 1.410 — Остаје губитак 1.629 1.410 — Збир прих.-расх. 14.816 24.262 20.129 17.885

На кретање бруто прихода већ смо се осврнули. Због тога се овде можемо ограничити на приказ прошлогодишњих расхода. Као што је већ споменуто, прошлогодишњи бруто-приходи износе 17,38 мил. и мањи су за 2,7 дин. од оних из претходне године. Преглед стране расхода нам показује да су општи трошкови у 1937/38 готово једнаки с онима из претходне године. Амортизација је за 1 мил. дин. већа, али су зато издаци за камату за око 1 мил. мањи. С друге стране је за 1,2 мил. мањи и отпис ненаплативих потраживања. Чиста добит износи само 290 хиљ. према 1,87 мил. дин. У 1987/88. Да је у 1937/88 ненаплативих потраживања било исто толико као у претходној години, и прошлогодишње пословање би се, због смањења бруто-прихода, морало закључити с губитком.

У управном одбору била су господа: Адолф Минх. Ђорђе Јовановић, Лео Петерка, Рихард Шкарка, Јосип Бекерус, Ото Манделик, д-р Емануел Лесић, Франтишек Навратил, Павле Енгел, Јозеф и Михајло Ђурић. У надзорном одбору су г.т.: Вацлав Витек, инж. Милош Илић, инж. Добривоје Поповић, Јосип Визек и Милош Екерт.

SRPSKO-ČESKA FABRIKA ŠEĆERA 1 RAFINERIJA A. D., ĆUPRIJA

Ovog leta bila se je pojavila vest da ćemo pre počeika nove šećerne kampanje biti primorani da uvozimo šećer iz inostranstva. Na osnovu analize statističkih podataka mi smo odmah utvrdili da je ta bojazan neopravdana. Razvitak prilika je pokazao da smo bili u pravu. Doduše, više nemamo hiperprodukcije šećera koja je kod nas od 1999 do nedavna bila stalno na dnevnom redu. Međutim, zalihe neprodatog šećera koje su prelazile iz godine u godinu i vezivale ogromne kapitale nisu neka rezerva koja se ne bi smela načeti. One su u stvari negativna pojava u narodnoj privredi i njihovo iščezavanje ne pretstavlja nikakvo zlo. Naprotiv.

Suština našeg šećernog pitanja nije u iščezavanju neprodatih zaliha, već u tome da naša zemlja u pogledu potrošnje šećera, uprkos izvesnom pobolišanju, još uvek stoji na vrlo niskom stupnju. Zbog neobično visoke trošarine šećer je skup. Ako se njenim sniženjem ne omogući smanjenje njegove cene i povećanje potrošnje, naše fabrike šećera ni u buduće neće moći iskorišćavati više od 50% svog proizvodnog kapaciteta. Od toga ne trpe samo fabrike šećera, nego i Dpoljioprivrednici koji gaje šećernu repu. Smanjenje trošarinske stope ne bi oštetilo ni fiskalni interes, ier bi se povećala potrošnja. Proizvodni kapacitet naših osam fabrika šećera (deveta — u Usori — je zatvorena) iznosi oko 15 hili. vagona godišnje. Međutim, naša šećerna industrija nije ioš nikada mogla da taj kapacitet iskoristi u potpunosti. Kampanje su bile, naročito u toku poslednjih 7—8 godina, srazmerno Vrlo kratke. Bilans prošlogodišnje šećerne kampanje takođe nije bio povoljan. Zbog velikih neprodatih zaliha fabrike su bile primorane da u 1937 znatno snize površine zasejane repom. Vrlo slab je bio i prošlogodišnji prinos repe. Podaci o proizvodnji Fabrike u Ćupriji za poslednjih 5 godina ovako izgledaju (u kvintalima):

Trajanje Prerađena Izrađeno God. kampanje repa šećera melase rezanaca 1933/34 ~ 18 dana 298.000 33.623 8.950 6.282 1984/85 9 дапа 117.000 13.700 4.700 3.500 1935/86. 65 дапа 785.340 117.049 58.808 29.110 1936/37 41 dan 551.900 72.216 29.350 19.791 1987/88 39 dana 414.500 46.314 15.663 13.042