Narodno blagostanje — dodatak

U 1933/34 i 1934/35 fabrika je pomišljala i na potpunu :obustavu rada. Međutim, blagodareći smanjenju zasejanih po-

„vršina, tada jod de bilo pošlo za rukom da nešto smanji OF-

romne stare zalihe. U 1935/36 kampanja je trajala 65 dana (prema 87 dana u 1929/30). U 1936/37 fabrika je preradila za jednu {trećinu manje repe nego u prethodnoj kampanji, a prošlogodišnja proizvodnja šećera nije dostigla ni 40% one iz 19935/86 godine. Prošle godine bila je i sadržina šećera u prerađenoj repi vrlo niska. iznosila је 10,945%, za 2,528% manje nego u prethodnoj kampanji. To je najmanji procenat otkad fabrika postoji. Razume se da su se zbog toga i troškovi proizvodnje povećali. To je imalo nepovoljan uticaj i na konačni rezultat prošlogodišnjeg poslovanja. Međutim, za prošlu godinu iskazana je ipak nešto veća čista dobit nego u 1936/37. Jednim delom to je u vezi sa smanjenjem zalihe šećera, a dru'gim delom je rezultat ostvarenih ušteda, naročito na stalnoj personalnoj režiji, kao i smanjenog kamatnog opterećenja usled delimične otplate bankovnog duga. Najzad, prošle godine pokazivale su izvesno manje povišenje i cene melase i suvih rezanaca. Inače, cena šećera ostala ie nepromenjena.

Prošlogodišnja površina zasejana šećernom repom na području fabrike u Ćupriji bila je 2.038 hektara (prema 2.361 hektara u 1936/37 godini i 4.169 hektara и. 1985/36), а ргоsečni prinos po hektaru iznosio je 202 kvintala prema 229 kvintala u prethodnoi i 179,3 kvintala u 1935/36 godini. Pretada repe trajala je 32 dana, od 4 oktobra 1937 do 5 novembra iste godine. Prošlogodišnja prosečna dnevna prerada repe iznosila je 12.909 kvintala (prema 13.543 kvintala u prethodnoj i 12.290 kvintala u 1935/36).

Bilansi Srpsko-česke fabrike šećera i rafinerije a. d., Ćuprija, za poslednje četiri godine ovako izgledaju. Napominjemo da se poslovna godina ovde završava 30 juna svake godine.

Račun izravnanja

Aktiva 1934/35 1935/36 1936/37 1937/38 u hiljadama dinara

Mašine, zgrade ifd. 53.669 53.974 54.195 54.350 Inventar 1.868 1.782 1.852 1.821 Roba 5.430 24.541 21.431 6.206 Materijal 5.236 4.784 3.281 3.958 Hartile od vrednosti 259 17 2.000 2.000 Gotovina 30 88 110 123 Dužnici 13.360 15.320 15.570 17.705 Prelazne stavke 3.306 3.935 2.334 4.626 Gubitak 14.141 — — —

Pasiva Glavnica 45.000 30.000 30.000 30.000 Rezervni fond — 859 859 933 Valorizacioni fond 8.768 8.768 8.768 8.768 Fond amortizacije 7.951 9.547 11.862 14.183 Eond za otp. zemli. due. — 125: — Pa Poverioci 36.74 | 53819 | 47801 „35005 Čista dobit — | ) 204 1.481 1.901 ZŽbir bilansa 97.294 104.441 100.782 90.790

Zbir bilansa iznosi 90,79 miliona dinara i manji je za oko 10 mil. nego krajem prethodne godine. Ako najpre роgledamo aktivu vidimo da je to smanjenje izazvano isključivo smanjenjem zalihe gotove robe. Ona je bilansirana sa 6,2 пи. prema 21,4 mil. din. krajem 1936/37. Dakle, opala je za preko 18 mil. Ostale pozicije u aktivi su ostale nepromenjene ili su čak i povećane. Tako su dužnici porasli za 251 по nav 17.7 mil. din. Prelazne stavke pokazuju povećanje od 9,3 mil. (na 4,6 mil.), a zalihe materijala su povećane za oko 700 hilj. {na 3,96 mil.).

Oko 60% ukupnih sredstava uloženo je u investicije.

•

167

Mašine i zgrade su bilansirane sa 54,35 mil., a inventar sa 1,82 mil. Poslednjih godina kod ove dve pozicije nije bilo znatnijih promena. To je i razumljivo, jer ie fabrika potpuno izgrađena. Fond amortizacije iznosi 14,2 mil. U toku poslednje četiri godine amortizacija je iznosila po 2,8 mil. godišnje, a u 1932/33 i 1933/34 ona nije ni vršena. Fabrika je, inače, još u zaostatku s amortizacijom. Poslednja kriza ostavila je ovde . dublje tragove. Mi smo već imali priliku da konstatuiemo da je u 1932/33 i 1933/34 za pokriće gubitaka bio izvađen iznos , od 5 mil. iz fondova, a u 1935/36 smanjena je i glavnica za 15 miliona.

Ukupna sopstvena sredstva, zajedno sa fondom amortizacije, iznose 583,88 miliona. Za investicije nije upotrebljeno više od 2,3 mil. tuđih sredstava. Ukupna tuđa sredstva bilansirana su sa 35 mil. i manja su za 12,8 mil. nezo krajem prethodne godine. Redukcija zaliha neprodatog šećera omogućila je fabrici da otplati jedan deo svog bankovnog duga.

Račun gubitka i dobitka

1934-35. 1935-36 1936-37 1987-38

Rashodi Proizvodnja 12.582 40.224 30.100 22.393 Kamata 3.350 3.720 4.004 1.545 Porezi 513 699 905 1.370 Amortizacija 2.307 2.295 2.315 2.396 Kurs. gubitak 369 95 208 Otpisi 2.975 581 9 Fond za otp. zemli. dug. — 1,251 — Prenos gubitka 1.636 — — = Čista dobit — 204 1.481 1.901

Prihodi Prenos dobiti — — 204 181 Šećer i ostalo 8.532 49.019 38.810 29.418 Prerada zadr. repe 1.032 = — Od efekata 27 = = 1 Мар!. офр. рон. = = 3 6 Gubitak 14.141 — — Zbir prihoda-rashoda 23.732 49.019 39.017 29.605

Zbir prihoda je za 10 mil. manji nego u prethodnoj odnosno za 20 mil. din. manji nego u 1935/36 godini. To je prirodna posledica smanjenja proizvodnje. Dok su prihodi od proizvodnje pre krize iznosili oko 70 mil. din. godišnje, dotle su oni u jednoj od najbolih godina posle izbijania krize, u 19835/36, bili iskazani sa 49 mil., a u prošloj godini iznosili su samo 29,4 mil. Na strani rashoda vidimo da je prošle godine proizvodnja koštala 22,4 mil. (prema 30,1 mil. u prethodnoj i 40,22 mil. din. u 1935/36 god.). Izdaci za kamate su više nego prepolovljeni. U 1937/38 iznosili su samo 1,54 mil. prema ravno 4 mil. u prethodnoi godini. Porezi pokazuju tendenciju porasta.

Čista dobit iznosi 1,72 mil., a sa prenosom iz 1936/37 godine 1,9 mil. din. Od toga je upotrebljeno 1,5 mil. za isplatu B50/o dividende (prema 4%o u 1936/37), 189 hilj. din. za tantijemu i 86 hili. dinara za Аофасји rezervnom fondu, dok je ostatak od 125 mil. prenet na novi račun. Od 1929/30 do 1934/35 poslovanje je stalno završavano s gubitkom, koji je pokriven već spomenutom upotrebom rezervnog fonda od 5 mil. i smanjenjem glavnice za 15 mil. din. Inače, još u 1928/29 dobit je iznosila 3,84 mil. prema 5,938 mil. u 1927/28 i 6,75 mil. u 1926/27.

U upravnom odboru su gospoda: Mihailo L. Đurić (pretsednik), Adolf Minh, Leo Peterka, d-r Antonin Šauer, Bogosav Kučera, d-r Emanuel Lesić, Franja Navratil, Oto Mandelik, inž. Josif Bleha, d-r Jovan Brabec i inž. Eranja Žajic. U nadzornom odboru nalaze se gospoda: Vaclav Vitek, Bogosav Tomek i Bogosav Boukal.