Narodno blagostanje — dodatak

174

тога, што предузеће не исказује фонд амортизације у пасиви, него отписе врши непосредно смањивањем набавне вредности инвестиција у активи. У току последњих десетак година промене код сопствених средстава биле су сасвим незнатне. У вези с валоризацијом инвестиција главница је у 1927 повишена са 5 на 20 мил. дин. После тога није мењана. Фондови су крајем 1987 исказани са 8,2 мил. и само су за око 70 хиљ. дин. већи него крајем 1930 године. Рекордно стање од 37,7 мил. показивали су повериоци такође у 1930. Они су после тога до 1984, у вези са све слабијим пословањем, стално опадали, тако да су кра{eM те године износили само 147 мил. У току последње три године повериоци опет расту и крајем 1987 достижу висину од 30,4 мил.

Сопствена средства покривају не само све инвестиције, него и целу залиху материјала и сировина, као и око 50%/ вредности готове робе. Насупрот томе се је пре опште привредне кризе, у 1929 години, после покрића инвестиција, од сопствених средстава могао употребити само 1 мил. дин. за допуну обртног капитала. Раније је готово цео обртни капитал био финансиран туђим средствима. Данас је његов знатан део покривен главницом и фондовима. Укупне инвестиције билансиране су са 12,6 мил. Њихова набавна вредност износи преко 40 мил. дин. У 1987 је за нове инвестиције издато око 1,6 мил, а у току последње четири године око 8 мил. дин. Залихе сировина и материјала исказане су са 8,84 мил. У односу на 1934 ова позиција је више него удвостручена, делом и због тога што се у 1935 прешло и на производњу ферохрома и феросилициума, тако да је и потреба за сировинама знатно већа. Иначе, пораст залихе сировина са 6,9 мил. у 1936 на 8,8 мил. дин. у 1987 доказује нам да се предузеће припремило за даље повећање производње у текућој години. Последњих година показивали су и дужници тенденцију пораста и износе 21,66 мил. према 10,42 у 1934. То је делом последица повећања продаје, а делом је у вези са већ поменутим тешкоћама око наплате потраживања из клиринга. Пораст залихе готове робе (са 7,2 мил. у 1981 на 16,1 мил. у 1936) је заустављен. Ова залиха је прошле године чак и смањена за 92,6 мил. Трајна учешћа билансирана су са 1,98 мил. Творница за душик д. д., Руше, учествује у Кречани Цеље, као и у Творницама Ацетилена и оксигена „Ага-Руше".

Рачун губитка и добитка

Расходи 1934. 1985. 1936. 1937. Општи трошкови 2.460 2.601 3.180 3.433 Порези 1.609 1.887 1.020 1.506 Дубиозе — 339 97 102 Амортизација 2.289 1.486 1.950 2.623 Пренос добити 1.292 886 19 56 Губитак тек. год. (—406) (— 9867) — Ser Добитак тек. год. = — 37 473

Приходи Пренос добити 1.292 886 19 56 Од пословања 5.952 4.946 6.214 8.138 Збир прихода 7.245 5.832 6.238 8.194

Бруто приходи пословања, који су били пали са 13,2 мил. у 1929 на 4,94 мил. у 1935, износили су прошле године 8.14 мил. за око 2 мил. више него у претходној години. Благодарећи најригорознијој штедњи општи трошкови У 1934 били су у односу на 1929 или 1930 више него преполовљени, Последњих година упоредо са појачаним пословањем и они опет расту. Али је тај пораст знатно спорији од пораста брутоприхода, тако да је предузеће било у стању да повећа и амортизацију инвестиција. У 1937 ова је износила

2,72 мил. према 1,95 мил. у претходној и 1,48 мил. дин. У 1935 години.

Прошлогодишња чиста добит износи 474 хиљ., а са преносом из 1936 године 511 хиљ. дин. Она је опет пренета на нови рачун.

У управи Творнице за душик д. д. Руше су глг.: д-р Фран Виндишер ( претседник), Ервин Филип и Август Тости (потпретседник), Лудвик Хопфгартнер, инж. Карл Плацер, Светислав Јовановић, д-р Станко Житко, Антон Крејчи, Феликс Странски и Иван Авсенек. У надзорном одбору била су гг.: Рикард Југ, Виктор Макел, Јошко Бибер и 5 Ханз Месмер. Државни комесар је г. д-р Јосип Ху

ад.

БАГТА-РУШЕ" УДРУЖЕНЕ ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ТВОРНИЦЕ АЦЕТИЛЕНА И ОКСИГЕНА Д. Д. РУШЕ

Душтво „Ага-Руше" основано је средином 1929 од стране Творнице за душик д. д., Руше, и Свенске Гасакумулатор А. Г., Штокхолм. Банка с којом ради Ага-Руше је кредитни завод за трговину и индустрију у Љубљани. Оснивање овог предузећа, које у првом реду израђује оксиген и „ацетилен дису-плин“, као и за ове гасове потребне апаратуре и материјал, извршено је непосредно пре избијања опште привредне кризе. Због тога су у првим годинама и послови били неповољни. Поред тога, овој фирми нису биле поверене лиферације „ацетилен дису-плина" за потребе државних железница, ма да је друштвена фабрика у Босанском Броду углавном једино за то у своје време и основана. Поменуте лиферације за државне железнице нису се могле добити, иако је фирма „Ага-Руше“ државним железницама нудила цене, које би покривале само производне трошкове.

Фирма има једну фабрику за израду оксигена и „дису-плина“ и у Раксвици код Београда, а са Творницом за душик д. д., Руше, има уговор за добаву оксигена и „ди су-плина“, које продукте Творница за душик израђује у властитој фабрици у Рушама. |

Као што је већ споменуто, фирма је имала и једну фабрику за „дису-плин: у Босанском Броду. Како се нису могле добити лиферације за државне железнице, а како је и остали конзум био слаб, рад у Босанском Броду морао се је сасвим обуставити. Један део постројења фабрике у Босанском Броду пренет је, због тога, у Раковицу, а један део је стављен на расположење Творници за душик д.д. Руше, која сада у сопственој фабрици израђује „дисуплин: за „Ага-Руше“.

Продаја свих продуката „Ага-Руше" је у порасту. Узрок за то треба тражити углавном у чињеници, да ово предузеће води необично живу систематску и стручну пропаганду. Фирма има за то своје инжењере, који заинтересованима држе предавања о најрационалнијем начину аутогеног заваривања метала. Фирма врши ову пропаганду и на свим изложбама, као и на сајмовима у Београду, ЈЉубљани итд. Код пораста продаје играла је важну улогу и политика цена, коју предузеће води. Управа сасвим правилно поступа, када настоји да изазове повећање тражње ny-, тем ниских цена.

Ево главних билансних позиција друштва „Ага-Руше" за последње четири године:

Рачун изравнања

Актива 1934 1935 1936 1937 у хиљадама динара

Земљиште 524 524 595 595

Фабрички уређај 1.894 1.826 1.485 1.181

Инвентар 57 65 50: 80