Narodno blagostanje — dodatak

Алати 1 7 1 Инвест. укупно 851 3.730 3.497 3.185 Сиров. и матер. 4.718 4.398 4.596 4.565 Фабрикати 87 58 42 13 Благајна 12 16 10 4 Дужници 1.811 1.326 1.657 1.955 Губитак 591 267 287 41 Пасива Главница 4.000 4.000 4.000 4.000 Повериоци 6.730 5.791 6.089 5.714 Збир биланса 10.730 9.791 10.089 9. /1= Рачун губитка и добитка Расходи Пренос губитка 741 591 267 287 Општи трошкови 259 614 663 688 Порези 25 96 195 156 Отписи 1.086 870 947 992 Приходи Од пословања 1.520 1.904 1.785 2.064 Пренос губитка 740 591 267 25/ Губитак тек. г. — — 20 Добитак тек. Г. (— 149 (5324) — (—246) Збир прихода 2111 2.171 2.072 2.105

У пасиви имамо само две позиције: главницу и повериоце. Главница је првобитно износила 2 мил. динара. На основу закључка главне скупштине од 12 септембра 1988 повишена је на 4 милиона, колико износи и данас. Повериоци показују тенденцију опадања. Са 10,33 мил. у 1930 они су постепено смањени на 5,79 мил. у 1935. У 1986 су били нешто порасли, али су до краја прошле године опет пали на 5,7 мил. С обзиром на поменуте промене све више се поправља и однос између сопствених и туђих средстава. Док су у 1930 или 1931 туђа средства била по прилици 5 пута већа од сопствених, дотле су крајем 1937 сопствена средства само незнатно мања од туђих.;

Инвестиције су билансиране са 3,13 мил. Амортизација је вршена редовно. Само у току последње четири године она је износила око 3,9 мил. То значи да су све статрије инвестиције већ у целости отписане. За нове инвестиције у 1937 је издато 630 хиљ. а у току последње три године око 2,5 мил. дин. Однос између инвестиција и сопствених средстава је повољан. Дужници износе нешто мање од 2 мил. То није много. Очигледно је да се не кредитира на лаку руку. То спасава предузеће од неугодних изненађен ња код реализације потраживања. Залихе готових пронзвода су увек сасвим незнатне. Крајем 1937 исказане су са дигло 13 хиљ. дин. Насупрот томе залихе сировина и материјала су доста знатне. До 1932 износиле су редовно преко 5 мил. а последњих година крећу се око 4,5 мил. дин.

Са 814 хиљ. у 1982 бруто-приходи су постепено били порасли на 1,9 мил. дин. у 1935. У току 1936 продаја кисесоника државним железницама била је врло слаба, тако да су У тој години у поређењу са претходном и бруто-приходи опет подбацили. Међутим, како изгледа, то је била пролазна појава. Брутоприходи у 1937 износили су 2,06 мил Од тога је употребљено 688 хиљ. за исплату општих тро"шкова, 138 хиљ. за порезе и 992 хиљ. за амортизацију ин'вестиција. Прошла пословна година закључена је са чистим добитком од 246 хиљ. дин. Тај износ је употребљен за смажњење губитка из ранијих година. Имали смо већ прилику

175

да нагласимо да је неколико првих пословних година закључено са губицима. До краја 1933 укупни губитак је износио 740 хиљ. 1936 закључена је такође с губитком (20 хиљ. дин.). За 1934, 1935 и 1987 исказани су насупрот томе добици у укупном износу од 719 хиљ. На тај начин је губитак из ранијих година смањен на 41 хиљ. дин. Има много изгледа да успех пословања у 1938 неће бити лошији од оног из прошле године.

У управи налазе се господа: Август Тости (претседник), Антон Крејчи и д-р Паја Протић (потпретседници), д=р Јанко Берце, инж. Роберт Мадер, д-р Ернст Давидис, Курт Сисмајер, д-р Цветко Грегорић и инж. Филип Аугуст Вајдман. У надзорном одбору су г. г.: Карл Руљ, Георг Прелојтнер, Јохан Вотке и Франц Кеснер.

СПЛОШНА СТАВБЕНА ДРУЖБА Д.Д. — МАРИБОР

Сплошна ставбена дружба бави се у првом реду израдом мостовних и других гвоздених конструкција. Њено одељење гвоздених конструкција у Тезну код Марибора има производни капацитет од око 3.000 тона годишње и до краја 1937 израдило је око 20 хиљ. тона мостовних конструкција, конструкција за високе градње, стубова за далеководе, кранова, разних посуда итд. Поред одељења гвоздених конструкција Сплошна ставбена дружба има, такоbe у Тезну код Марибора, и једну фабрику шрафова и ситног гвозденог материјала са производним капацитетом зд 1.000 тона годишње, као и механичку радионицу за израду разног оруђа и алата са капацитетом од 200 тона годишње. Предузеће је имало и одељење за градње испод земље као и властиту пилану. Међутим, то пословање је напуштено још пре наступа опште привредне кризе. Исто тако је напуштен и интересман код Бродарског и багерског а. д. у Београду.

Дружба је основана почетком 1921 године. Првобитна главница од 5 мил. дин. повишена је у току 1924 на 10 милиона. Међутим, пословни резултати били су чешће негативни него позитивни. До 1931 нашој металној индустрији много су конкурисале немачке репарационе лиферације, а када су ове престале, наишла је општа привредна депресија. Разуме се, да су губици били неизбежни. Због тога је главница већ у току 1926 преполовљена, а у 1985 снижена је за даља 3 мил., са 5 на 2 мил. дин. Том приликом је дошло и до њеног поновног повишења на 5 мил. дин. Иначе, од оснивања Дружбе, које је извршено почетком 1921, до краја 1935 она је само три пута била у стању да подели дивиденду, и то: у 1921 години 9%, у 1923 — бо и у 1929 — 7%.

После дугогодишње депресије пословање је тек у 1936 било опет нешто живље. Снажно побољшање општих привредних прилика, које је убрзано и јавним радовима, није могло остати без утицаја ни на индустрију гвожђа. Тако је у току претпрошле године и Сплошна ставбена дружба могла да боље запосли своје одељење гвоздених конструкција, док се је њена фабрика шрафова и даље морала борити са конкуренцијом иностраних а и нових домаћих фабрика. У свом последњем пословном извештају Управа Дружбе констатује, да је запосленост одељења гвоздених конструкција у току 1987 била стално јача него у претходној години, тако да су и односна постројења била боље искоришћена. То се приписује даљем побољшању општих привредних прилика, као и мерама предузетим од стране државе у циљу стварања посла. Пословање фабрике шрафова није ни у 1937 задовољило. Прилике су се донекле стабилизовале, али се је примећивало да у тој грани још увек постоји општа хиперпродукција. Дружба због тога ни у 1987 није могла потпуно да искористи своја постројења у фабрици шрафова.