Narodno blagostanje — dodatak

AN 12

Dodatak „Marodmomni

6 | | S A

lagostamju“

BROJ 3

BEOGRAD, 11. FEBRUARA 15309,

GODINA XI

Садггај; Poštanska štedionica

POŠTANSKA ŠTEDIONICA

1. Pojačano poverenje — posle dvostruke navale ulagača.

Ako su godišnji izveštaji ijedne depozitne i blagajničke ustanove formata naše Poštanske štedionice istoriski dokumenti — a oni su to svakako — onda ie izvešlaji Poštanske štedionice za 1938 god. od potencirane istoriske važnosti, Čitaoci pogađaju već zašto. Poštanska štedionica je depozitna ustanova u obliku uložaka podložnih kamati već trinaest godina. Za punih trinaest godina tai se sektor njezinog depozitnog posla razvijao po jednoj idealnoj uspravnoi liniji sa beznačajnim varijacijama iz godine u godinu i iz sezone u sezonu. Obično je u zimskim mesecima jedno malo opadanje koje nije nikad iznosilo više od 20 miliona dinara. U 1938 god. Poštarniska štedionica je u dva navrata bila izložena navali ulagača na način izvanredan i izuzetan, a u drugom slučaju i veoma violentan. U trenutku kad su ulošci za štednju kod Poštanske štedionice bili u jednom progresivnom poletu i na nezapamćenoj visini (1.300 i 1.350 miliona dinara) došao je poznati apel na hrvatske ulagače, da povuku svoje uloške od Poštanske štedionice. To je bilo u aprilu mesecu. Mi smo likvidirali tai događaj jednom glosom u broju od 21. maja 1938 god. pod naslovom »Nepredviđena posledica delimičnog štrajka ulagača u Savskoj banovini« u kojoj smo podvukli, da je apel na ulagače došao u najpovolinijem momentu Do Štedionicu tako da je mogao ispasti kao reklama njezinog likviditeta. To naše tvrđenje pokazuje i godišnji izveštaj Poštanske štedionice. Na strani 19-oj nalazi se pregled njezine kasene gotovine svakih petnaest dana u toku 1938 god. 12 njega se vidi da je baš između 15. februara i 15. aprila njezina gotovina bila stalno preko jedne milijarde dinara, tako da se može reći, malo banalnim izrazom, đa Poštanska štedionica u to doba nije znala šta da radi sa kapitalom. Kao što se vidi, ona je bila naoružana za potrese mnogo jačeg obima no što je ovaj uopšte mogao biti — iz razloga koje smo mi naveli u pomenutoj glosi, a od kojih je najvažniji taj da, ma koliko da je pravno tačno da kapitalist koji traži rentu od svoga kapitala može da disponira kapitalom po svom nahođenju, praktično on je sapet u pogledu izbora plasmana u neverovatno fesnim granicama. Nema veće neprilike za imaoca kapitala nego momenat, kad ga podigne iz banke zbog nepoverenja. Onda se tek otvara pred ulagačem putinja beskrajne neizvesnosti koja je mnogo strašnija nego nepoverenje prema banci. Sem tezauriranja (odnosno držanja gotoOVOZ novVca u kući) svaki drugi plasman ili oduzima tom kapitalu novčani karakter, ili mu oduzima rentabilnost, ili mu povećava rizik. Može se postaviti kao pravilo da ulagač ne nosi novac u banku zato što tako hoće, već zato što tako mora.

Mnogo je opasnije bilo uzbuđenje među ulagačima krajem septembra prošle godine usled straha od rata. Nema ораsnijeg uzroka ulagačke panike! Događaji je i suviše svež da bismo morali da ga opisujemo. Kao što znamo iz mesečnih

stanja Poštanske štedionice i taj događaj pripada zaboravljenoi prošlosti.

S obzirom na ozbilinost septembarske navale ulagača

moglo se pretpostaviti, da će ova dovesti Poštansku štedionicu u položaj da iz sopstvenih sretstava ne mogadne da zadovolji sve zahteve. Protivno je bio slučaj. |

“Vrlo rečito o tome govore donji podatci uzeti iz gZOdišnjeg izveštaja:

Stanje uloga Broi ulagača

Mrajem 1926 godine Din. 8,445.168,60 12.503 » 1927 » » 23,017.419,65 23.474. » 1928 » » 36,392.383,74 32.700 » 1929 » » 106,614.914,04 59.362 » 1930 » » 209,612.992,48 127.106 » 1931 » » 334,140.637,— 177.252 » 1932 » >» 442,673.550,34 216.957 » 1933 » » 564,103.125,20 264.515. » 1934 » » 718,492.383,47 812.852 · » 1985 » » 850,741.001,57 360.432 » 1936 » » 982,082.684,40 410.418 » 1937 » » 1.248,995.419,66 474.511 » 1938 » » 1.284,657.243,36 529.277

Ukupan iznos štednih uloga popeo se od 1,24 milijardi dinara 1997 na 1,28 krajem 1988. Pa ne samo da se povećao ukupan iznos uloga, već se — i to je mnogo važnije — роуесао огтотпо бгој шатаса. Оуај је !тлочо Кгајет 1937 god. 474.511, a krajem 1988 g. 529.977, tako da je prosečan ulog po jednoi knjižici iznosio 31 decembra 1937 g. 2.632,17 din., a 31 decembra 1988 ge. 2.497,19. Pao je prosečan ulog po jednoi štednoj knjižici zbog toga što se broj ulagača povećao za preko 55.000. To je dokaz, da su obe. navale na Poštansku štedionicu imale za krajni rezultat pojačanje poverenja u пајširim masama štediša. Oni koji nisu nosili Poštanskoj štedionici novac pre navale odneli su ga posle.

lako jedan od naimlađih oblika depozitnih ustanova, Poštanska štedionica je u celome svetu postala najomiljenija. To najbolje ilustruje sledeći podatak. Nemačka ima najstariji i najbolje izrađeni sistem depozitnih ustanova, javnih, opšte korisnih i privatnih. Te su ustanove preživele katastrofalnu krizu inflacije 1920/23 god. i poslednjih godina došle do kolosalnoga poleta. Nemačka, tako reći kolevka poštanske blagajničke službe, zabranila je poštama da se bave depozitnim poslom t. J. da primaju uloške na štednju. Smatralo se, da ulagač ima na raspoloženju sve vrste depozitnih ustanova. Pre nekoliko nedelja međutim uvedena je i depozitna služba kod nemačke Poštanske štedionice. Ona je u samome početku imala ogroman uspeh, kao što smo to zabeležili. Ovo iznenadno proširenje kruga poslova nemačke pošte došlo je verovatno iz saznanja, da su Poštanske štedionice za vreme septembarske krize u celome svetu pokazale najveću sposobnost za odoljavanje navali ulagača. ;

~ Као što vidimo u biću Poštanske štedionice leži niz uslova za uspešno razviće depozitnog posla. Ali to nije dovoljno, treba je voditi strogo i nemilosrdno DO pravilima o likyviditetu depozitnog posla, rigurozno se pridržavati propisa O poslovima te vrste ustanova. To važi za našu Poštansku štedionicu,