Narodno blagostanje — dodatak

4

u poređenju sa bilansom za 1937. To je u vezi sa podizanjem nove palate u Beogradu. Zidanie ove palate počelo je još u martu 1995, a dovršeno je u oktobru 1938. Na građenje sa svima instalacijama, nameštajem i zemljištem utrošeno је ukupno 70,5 mil. Zgrada, koia dolazi u red najvećih i najmonumentalnih u državi i pokriva površinu od 4600 m? ima dva dela — jedan za Ministarstvo pošta i telegrafa, a drugi za Poštansku štedionicu. Ovde treba napomenuti da za pokriće nepokretnosti ne treba ni 6OM%D sopstvenih sredstava.

Kao što je već spomenuto, naiglavniji plasman pret- -

stavljaju dužnici po tekućim računima. U toku nekoliko poslednjih #odina oni su pokazivali sledeće promene (u milionima dinara):

U odnosu na prethodnu godinu ukupni krediti po tekućim računima povećani su za ravno 200 miliona dinara, na 1, milijardu (prema 1,48 milijardu i 1,26 milijardu u 1936 # 1985 год.). Ро svojoj važnosti među njima zauzimaju prvo mesto krediti državnim nadleštvima. Krajem 1938 oni su iznosili 1 milijardu 53 miliona i bili su za oko 20 miliona manji nego u prethodnoj godini. Na računu kredita državnim nadleštvima knjiženo je i učešće Poštanske štedionice u finansiranju javnih radova. Ona je do kraja 1938 preuzela za 215,9 miliona 5% državnih obveznica za finansiranje javnih radova, od toga u toku 1938 za 38,4 miliona. Štedionica je učestvovala i pri upisu akcija Privilegovanog a. d. za silose. Tih akcija upisala je za 44,19 miliona dinara, a od toga ie do sada već uplatila 25% (11,05 mil. din.). Poštanska štedionica napominje u:svom izveštaju da su krediti Glavnoi državnoj blagaini, kao i krediti ostalim državnim nadleštvima potpuno sređeni, i to kako u pogledu finansijskog fundiranja, tako i u pogledu formalnog ozakonjenja. I u toku 1938. njihov servis је bio besprekoran.

Drugu grupu kredita po tekućim računima čini »DrOlazni dug pošta«, koji je krajem 1938 iznosio 9299 miliona dinara prema 168,7 miliona u 1937. Preko tekućih računa knjiženi su i »komunalni zajmovi«, koji iznose 34,4 mil. prema 45 mil. krajem prethodne godine. I komunalni zajmovi su prvoklasno fundirani i uredno se otplaćuju od strane odnosnih opština kojima su dati. »Krediti odobreni novčanim zavodima« smanjuju se iz godine u godinu i to bez ikakvog pritiska od strane Poštanske štedionice. Razlog je u tome, što banke — dužnici sve više prečišćavaju i sređuju svoje stanje. U bilansu za 1987 ova pozicija, po odbitku računa Rajhsmaraka kod Narodne banke (8 mil. din.), pokazivala je stanje od skoro 110 miliona, a krajem prošle godine iznosila je još samo 96,4 mil. dinara, dok je račun Rajhsmaraka kod Narodne banke povećan na 21,6 miliona.

Među dužnicima po tekućim računima u 1938 se iavila i jedna nova pozicija: To su »zadružne ustanove«, koje su bilansirane sa 168,9 miliona dinara. Ovu vrstu kredita Poštanska štedionica je počela odobravati prošle godine zemljoradničkim zadrugama i njihovim savezima, paralelno sa ovakvim kreditima Narodne banke ostalim novčanim zavodima. To je u vezi sa akcijom koja ima za cili da mobiliše jedan deo potraživania zadruga i drugih novčanih ustanova kod Privilegovane agrarne banke, u svrhu pribavljanja potrebnih sredstava fim ustanovama za delimičnu isplatu zamrzlih uloga na štednju i aktiviranje njihovih poslova. Poštanska štedionica je do sada na ovaj način kreditovala zadružne ustanove sa 168,9 miliona. Na te kredite ona računa samo 3%, kamate, a zaimovi se njoj otplaćuju samo iz prihoda založenih potraživanja i 93% državnih obveznica za likvidaciju zemlioradničkih potraživanja. Ova mera Poštanske štedionice, koja je izazvama potrebama

našeg privrednog Života, imala ie već do зада паџербе геperkusije, ma da ie uvedena tek prošle godine. Naime, ovim

kreditima se obnavlia likvidnost zemlioradničkih zadruga i

omogućuje se isplata kod njih zamrznutih uloga, kao i ob-_ nova kreditnog poslovanja u zadrugama i njihovim savezima. Poštanska štedionica pružila je prošle godine zadrugarstvu još jednu pomoć. Naime, ona je upisala za 60,6 miliona. dinara obligacija S5%/o obligacionog zajma Dravske banovine. Sredstvima pribavljenim putem ovog zaima Dravska banovina је izvršila sanaciju i oživljenje kreditnog zadrugarstva na svom području.

Ukupni portfeli hartila od vrednosti Poštanske štedionice povećan je u toku 1938 godine za 192 mil. dinara, na 948 miliona. Od toga otpada 60,6 mil. na već зротепше 5% obligacije Dravske banovine, zatim 34 miliona dinara na роvećanje plasmana Štedionice u blagainičke zapise Ministarstva finansija i 97 miliona na povećanie plasmana u ostale državne hartije od vrednosti. Povećanje fonda kursne razlike efekata u pasivi (sa 63,5 mil. u 1937 na 86,07 mil u 1938) ukazuje na to da je na povećanje pozicije portfelia Štedionice delom uticao i porast kurseva. Inače, plasman u hartije od vrednosti još od 1931 godine stalno raste. U toku poslednie četiri ZOdine on je skoro utrostručen.

5. Račun gubitka i dobitka

U vezi sa stalnim povećaniem uloga na štedniu opet su iporasli i rashodi na kamate. U 1938 oni su iznosili 49,1 miliona prema 42,5 mil. din. u prethodnoi, 35,4 mil. u 1936 i 18,8 mil. u 1933 god. I u toku prošle godine Poštanska štedionica je plaćala 4%0 kamate na uloge na štednju, u koliko visina uloga nije prelazila 100.000 dinara. S obzirom na porast Doslovnog volumena, sasvim prirodno je i povećanje izdataka za Dlate i dodatke, kao i materijalnih izdataka. Međutim, treba primetiti da je povećanje ovih izdataka u poređenju sa Ogromnim povećaniem poslovnog vclumena srazmerno neznatno. To ukazuie na rigoroznu štednju. Lični izdaci u 1938 iznosili su 17,5 mil. prema 15 mil. u prethodnoj i 19. u, 1931 godini, a materijalni su se u toku poslednjih 6 godina stalno kretali između 3,62 i 4,15 miliona. U 1998 iznosili su 4,11 milicna dinara.

Prihodi od kamate prošle godine su iznosili nešto ispod 62 miliona prema 63,85 miliona u 1937. Dakle, smanjeni su za oko 1,9 miliona. Taj manijak je više nego kompenziran povećaniem prihoda od pristojbi sa 11,77 mil. u 1937 na 15,2 mil. u 1988 godini. Prihodi od provizija pokazuju takođe tendenciju porasta. U 1938 iznosili su 8,46 mil., prema 7,93 mil. u prethodnoj godini. Znatno su povećani i prihodi od efekata. Dok su od 1934 do 1936 iznosili po 35,5 miliona dinara godišnje, dotle su oni u 1937 bili iskazani na 37 mil, a u proЧој godini dostigli su visinu od 50,9 miliona.

Čista dobit takođe pokazuje rekordnu visinu. Ona iznosi 68,2 miliona u 1938 prema 61,4 mil. u 1937 god., 59,17 u 1936 i 29,9 mil. u 1931. Prošlogodišnja čista dobit Poštanske štedionice ovako je podeljena: 8,97 miliona rezervnom fondu (prema 18,44 mil. u 1937), 180 hili. za nagradu članova Nadzornog veća, 1,7 mil. za #апбјети озобЦа, 468 БИ. fondu za pomaganje zadrugarstva, 689 hilji. za zdravstvene ciljeve Udruženju pošt.-tel. službenika i 56,90 miliona državi (prema: 39,46 mil. u 1987) kao ostatak čiste dobiti odnosno kao budžetski prihod Poštanske štedionice. Kao što se vidi, pored usluga koje Poštanska štedicnica čini državi kao njen blagaijnik i finansijer i kao najveći imalac državnih hartija od vrednosti, ona daje državi i znatne iznose u vidu ostatka od čiste dobiti. S druge strane ona čini ogromne usluge i narodnoi privredi kao organizator platnog prometa i kao naša, pored Državne hipotekarne banke, najveća depozitna ustanova. Po uspešnom završetku njene šesnaeste godine postojanja može. se konstatovati da sve okolnosti dozvoliavaiu nadu da će ona i u budućnosti nastaviti sa uspehom svoj rad i da će i чтпоžiti usluge državi i narodnoj privredi. |