Narodno blagostanje — dodatak

Кгајет 19387), 30% na aktivne tekuće i privremene račune (prema 28% u 1937), 20% na nepokretnosti (prema 21% u 1937), 19% na bančine hartije od vrednosti i vrednost penzionog fonda (prema 14,5" u 1937) i 5% na gotovinu (prema 4,5% krajem prethodne godine). Kao što se vidi, struktura aktive nije se u foku prošle godine izmenila. Uporedo sa povećanjem obrtnog Kapitala, povećan je i najveći broj pozicija u aktivi. Smanjeni su jedino aktivni privremeni računi (za 2,2 mil.) i bančine hartije od vrednosti (za 1 mil. din.). Promet po tekućim računima iznosio je 1,46 miijardi (prema 1,21 milijarde u 1937 i 1,02 milijarde u 1936 godini). Prošle godine je znatno porastao i blagainički promet. Interesantni su i podaci o eskontu menica. Krajem 1937 bančin menični porifeli iznosio je 38 miliona. U toku 1938 eskontovano je novih menica za 122 mil. (jednako kao i u 1937), a naplaćeno ije i likvidirano za 119 mil. (prema 118 mil. u 1937),

zatim je otpisano starih utuženih menica za 455 hilj. din., tako -

да је тегет рог еј Кгајет 1938 ха 2,5 mil. veći nego krajem 1937 godine.

Bančine hartije od vrednosti iznose 14,2 mil. prema 15,1 mil. kraiem 1937. U toku prošle godine izvesni papiri su prodati. Nepokretnosti, koje su bilansirane sa 25,9 mil., sastoje se iz bančine palate i dva druga imanja u Beogradu (u ukupnoj vrednosti od 19,4 mil.), kao i iz 18 objekata u гаznim mestima u unutrašnjosti. Prošlogod:šnja renta od imanja iznosila ie 7,6% bruto. Iz viška prošlogodišnje dobiti Banka je izvršila potpunu prepravku blagajničke sale i trezora u svojoj palati na Terazijama, a na imanju u Beljinu, koje je preuzela od svojih ran:jih dužnika, počela je da podiže voćarstvo po naisavršenijim metodama.

Bančina uprava je rešila da ukine filijalu u Tirani, pošto je na tamošnjem i inače nedovoljno razvijenom novčanom tržištu došlo do hiperprodukcije novčan:h zavoda. Na:me, pored većeg broja fililala Albanske Narodne banke, u Albaniji je prošle godine osnovan i čitav niz filijala talilanske Banke di Napoli.

Račun gubitka i dob:tka

Rashođi | 1935 1936 1937 1938 u hiljadama dinara Kamata 2.342 2.089 2.170 3.150 "Troškovi 1.766 1.920 2.342 2.254 Otpisi (sumni. potr.) 884 1.152 1.131 1.350 Dotacija penz. fondu 60 70 40 51 Amort. nepokretn. 80 180 181 987 Rezervnom fondu 107 143 171 500 Тапш ета 214 286 343 513 Dividenda 750 1.000 1.200 1.500 Prihodi

Kamata: 3.022 2.862 3.755 5.545 Provizije i razno 920 1.762 1.526 1.628 Od hart. od vrednosti 796 845 864 1.835 Od nepokretnosti 1.413 1.296 1.433 1.298 Napl. otpis. potraž. 58 75 — = Zbir 6.204 6.840 7.578 10.306

Zbir prihoda u 1938 iznosio je 10,3 mil. i bio je za 2,78 mil. din. odnosno za 36% veći nego u prethodnoj godini. Povećanje prihoda od hartija od vrednosti sa 864 hilj. u 1937 na 1,83 m:l. din. u 1938 iz u vezi sa već pomenutom prodajom izvesn:h papira. Dobitak na kursnoj razlici koji je ostvaren tom prodajom unet je među prihode. Na veliko proširenje

volumena bančinih poslova ukazuju u prvom redu prihodi od kamate, koji su u 1938 godini iznos:li 5,54 mil. prema 3,75 mil, din. u prethodnoj i 2,86 mil. u 1936 godini. To znači da su ovi prihodi u 1938 bili za oko 50% veći nego u 1937, dok su u odnosu na 1936 skoro udvostručeni.

Povećani su i izdaci za kamatu, sa 2,17 mil. u 1937 na 3,15 mil. u 1938, što je prirodna posledica proširenja poslovnog volumena i povećania tuđih sredstava. Povećanje izdataka za kamatu za skoro 50% u poređenju sa prethodnom godinom takođe ukazuje na to da su u toku 1938 sredstva, s kojima je banka radila bila znatno veća nego.krajem te godine. Ma da su se kako bančini prihodi tako i njeni poslovi u odnosu na prethodnu godinu vrlo znatno povećali, ipak su režijski troškovi čak i nešto smanjeni. To je sa gledišta rentabilnosti poslovania neobično povoljno. U vezi s tim povećana je ne samo dividenda, nego i dotacija rezervnom fondu, a tako isto i amortizaciia nepokretnosti. Od starih potraživanja otpisan je prošle godine iznos od 1,35 mil. Na novim poslovima, rađenim za nekoliko poslednjih godina, nije bilo nikakvih gubitaka.

Čista dobit je iskazana sa 2,56 mil:ona. Od toga је upotrebljeno 500 h:lj. za dotaciju stalnom rezervnom fondu, 51 hili. za penzioni fond, 513 hilj. za tantijemu i 1,5 mil: za 5%о dividendu. Za 1937 dividenda je iznosila 4% prema 3,33%o u 1936 g., 2,% u 1935 i 2% u 1934 2.

U upravnom odboru bila su g.g.: Liuba Saračević (pretsednik), Petar T. Milanović (potpretsednik), Ljuba M. Mihailović, Živ. M. Janković, Dobrivoje T. Lazarević, Milan O. Maksimović, Milan Mišković, Vojislav Pavličević i Radisav Jovanović—Resavac. Nadzorni odbor sačinjavali su g. g.: poč. Đura Paunković (pretsedn:k), Nedeliko K. Savić (potpretsednik), Nikola Stanarević, Tasa Stojadinović i Borislav B. Todorović. Direktor ie gospodin Svet. J. Jelić.

IU оба Сб 6

Сваким напредак у промзводњи M

употреби себе знање м сва иску-

ства, што су их од године 1866

стекли специјалисти наше орга-

низације која обухвата цео свет,

примењују се код фабрикације наших

GAPRGOVLE МАЗИВА

и дају им онај квалитет, који гарантује сигуран ми економичан погон,

СТАМРАРР — VACUUM

Oil Company of Jugoslavia пе. ЗАГРЕБ __БЕОГРАД