Narodno blagostanje — dodatak

АМАКЕХА Dodatak

BILANSA

„Матодпот Владозбатји“

BROJ 17

Sadržaj: Jugoslovenski kreditni zavod a. d., Beograd Rudnici uglja u Aleksincu a. d, Aleksinac

BEOGRAD, 29. APRIL 1939.

GODINA XI

Здружене папирннце Вевче, Горичане ин Медводе д. /., Љубљана

L M. Vaifert pivara i fabrika slada d. d., Pančevo

JUGOSLOVENSKI KREDITNI ZAVOD A. D., BEOGRAD

Jugoslovenski kreditni zavod spada u naše mladje novčane zavode. Banka je osnovana 1926 g.i otpočela sa poslovanjem 1927 god. Prošla godina bila je naročito značajna jer su i one akcije koje su se nalazile u rukama Madjarske eskonine banke iz Pešte prešle u domaće ruke. Time је Jugoslovenski kreditni zavod postao čisto domaće. preduzeće Za dvanaest godina niegovog rada naša privreda prošla ie kroz najozbiljniju fazu. Naročito teškom iskušenju је bilo izloženo naše bankarstvo. Za celo vreme svoga rada, pa i u najtežim vremenima Jugoslovenski kreditni zavod pokazao je retku otpornost i životnu snagu, kao što smo to konstatovali na osnovu činjenica u našim ranijim analizama bilansa. To se ima zahvaliti u prvom redu što se Jugoslovenski kreditni zavod sretno rodio, ali ne manje i tome što se sretno snašao u prilikama. U početku svog rada Jugoslovenski kreditni zavod bio je banka nad bankama. Glavni posao kojim se bavio, bio ie reeskont menica provincijiskih novčanih zavoda, naročito iz Voivodine. U toku prošle godine preminuli upravljajući direktor с. Bldihweiss, koji je svojim predanim radom mnogo zadužio banku, bio je sigurno jedan od najboljih poznavaoca tržišta novca i kapitala u Voivodini. Ali je zaštita zemlioradnika presekla taj posao. Menice ха геeskont postale su retke, tako da se Jugoslovenski kreditni zavod morao pobrinuti za novi posao. Njen domicil u Beogradu u mnogome ie olakšao izbor. Banka је mogla da se baci na finansiranje industrije ,kao što je to činio veliki broi prestoničkih novčanih zavoda. Ali ta vrsta plasmana nebi u potpunosti odgovarala bančinim sretstvima, koja se većim delom sastoje od uloga. Jugoslovenski kreditni zavod tražio је takav posao, koji je i siguran i likvidan. I našao ga je u finansiraniu spoline trgovine. Riziko jie kod tog posla, i kako ga radi Jugoslovenski kreditni zavod, зуедеп па пајтапји meru. Krediti su raspodeljeni na veći broji mušterija, tako da kod pojedinih dužnika ne mogu da nastanu veći gubici. A da ni do maniih gubitaka ne dodje za to se praktikuje brižliiv izbor osoba i preduzeća kojima se dodeljuju krediti, kao i osiguranje kredita dokumentima skopčanim za izvozni odnosno UVOZNi розао.

lako je finansiranie spoline trgovine jedan od najinteresantnijih i najlepših bankarskih poslova i on ima svoje slabe strane. Naime, neobično jako, u jačoji meri nego ostali poslovi, izložen je konjunkturnim uticajima. Spolina trgovina najosetljivije reagira i na unutrašnju konjunkturu, kao i na promene svetske konjunkture. Čim pada obim spoline trgovine i bunkarski posao skopčan sa njom mora da nailazi па teškoće, ne u kvalitativnom nego u kvantitativnom pogledu. Naša spoljna trgovina u prošloj godini pokazala je opadanje. Samim tim bili su pogodieni i novčani zavodi, koji se bave finansiraniem spoline trgovine. Te teškoće se ne pojavljuju u toi, za banke naiopasnijoj formi, da bi bonitet dužnika bio doveden u р:tanie, nego kao opšta poslovna nevolia, koja dolazi u izra-

žaju u smanjeniu poslovnih mogućnosti. To ie za pojedine banke sigurno neprijatno, ali nimalo niije opasno pošto se ne radi o gubitku supstancije, koja se teško da nadoknaditi. Eventualno sužavanje poslovnog obima, pak, lakše se može paralisati, i što ie glavno, bez štete za poverioce.

Kod Jugoslovenskog kreditnog zavoda te opšte teškoće sa kojima se borila naša spolina trgovina skoro i nisu озтаvile traga, kao što se vidi iz donje tablice bilansa za četiri poslednje godine.

Račun izravnania

Aktiva: 1935 1936 1937 1938 u hiliadama dinara

Blagaina 11.274 11.774 8.146 8.482 Narodna b. i Pošt. šted. 14.600 6.275 17.668 15.250. Blagainički zapisi — 6.000 4.000 5.000 Banke 441 376 594 1.481 Gotovina 26.315 24.425 30.408 30.214 Valute i devize 1.339 856 2.271 51 Hartije od vrednosti 1188 936 1.249 2.669 Menice 22.356 25.660 26.540 28.259 Dužnici 37.433 44.993 48.507 51.249 Kaucije ı garancije — — — 91.332

Разјуа Glavnica 15.000 15.000 15.000 15.000 Rezervni fond 1.800 2.200 2.800 3.500 Fond za devize — 1.432 2.154 2.802 Penzioni fond 170 220 300 380 Ulozi 69.657 75.109 95.281 88.090 Prenosne poziciie 520 957 1271 1.094 Čista dobit 1.485 1.959 2.169 2.088 Zbir bilansa 89.631 96.870 108.975 112.955 Каџсјје ! сагапсјје — — — 91.332

Da počnemo kao što je to pravilno sa obritnim kapitalom. Ovai je krajem 1938 god. iznosio okruglo 110 mil. prema 105 mil., 94 mil. i 885 mil. u prethodnim godinama. Obrtni kapital se za poslednje četiri godine znatno povećao. Skoro celo povećanje njegovo otpada na tudji kapital. Ulozi na štednju porasli su sa 69.6 mil. u 1995 g. preko 75. mil. ı 85 mil. na 88 mil. din. Taj neprestani porast naibolie pokazuje poverenje ulagača prema Jugoslovenskom kređitnom zavodu. U prošloi godini bilo ie prilike, da se to poverenie stavi na probu i u teškim vremenima. Za vreme navale na banke, krajem septembra prošle godine, u oči opasnosti evropskog rata ulagači Jugoslovenskog kreditnog zavoda ostali su mirni. Bilo je naravno nekoliko njih koji su podigli svoi ulog, ali t0 se gotovo mile ni osetilo. Posle normalizovania prilika ulozi su se brzo povratili, a krajem prošle gođine oni su bili veći nego ikada ranije. | sopstvena sretstva su se nešto povećala. Glavnica sama ostala ie nepromenjena, ali su se fondovi povećali sa 1.8 mil., 3.6 mil. 4.0 mil. u ranijim go-