Narodno blagostanje — dodatak

58

đinama a 6.3 mil. din., u 1939 god. Porast fondova je gotovo podjednak, rezervni fond povećao se za 700.000 din. na 3,5 mil. i fond za dubioze za 650.000 na 92.8 mil. din. Odnos izmedju sopstvenih i tudjih sretstava je dosta stabilan, što pokazuje da bančina uprava vodi računa o tome da se tudja sret-

stva: “upotrebljavaju samo u granicama, koje Це postavila na- |, uka i praksa. Sopstvena sretstva čine 29—24% tudjih. U po-

slednioi godini oni su bili na donjoj granici. Time smo iscrpili najvažnije pozicije u aktivi. Prenosne poziciie, koje iznose 1.1 mil. prema 1.3 mil., 957.000 i 520.000 ne igraju važnu ulogu. To pretstavlja zapravo rezervu za рјасапја Која su već dospela u 1938 god., ali još nisu izvršena. Kauciie 1 га-

rancije koje se pojavljuju na obema stranama -bilansa iznose:

21.3 mil. din.

Iz aktivnih pozicija možemo videti u koje poslove ie "Jugoslovenski kreditni zavod plasirao svoja raspoloživa sretstva. To su u prvom redu dužnici po tekućim računima, koji, iznose 51.2 mil. dinara, prema 48.5 mil., 45 mil. i 37.4 mil. u prethodnim godinama. Paralelno sa porastom uloga zavod je više kreditirao. To se vidi i po porastu meničnih тајтоуа sa 22.4 mil. preko 25.7 mil. i 26.5 mil. na 28.3 mil. din. Zajmovi su ukupno iznosili kraiem 1988. g. 79 mi. din., prema 75 mil. 70.5 mil. i 59.7 mil. din. To je najveći plasmam, a 1 naivažniji za bančine prihode. Hartije od vrednosti igraju samo podredjenu ulogu i iznose svega 2.7 mil. din. prema 1.2 mil., 936.000 i 1.2 mil. din. Nekretnine zavod uopšte nema. Ostala svoja sretstva banka drži u gotovom novcu, blagai„ničkim zapisima, kod Narodne banke i Poštanske štedionice i kcd ostalih banaka, zatim u stranim platežnim sretstvima. Najveći deo svojih likvidnih sretstava zavod ima na Žiro raČunu hod Narodne banke i čekovnom računu kod Poštanske štedionice, ukupno 15.9 mil. din. prema 17.7 mil., 6.8 mil. i

14.6 mil. u ranijim godinama. Gotovina u blagaini iznosi 6.5:

mil. din., prema 8.1 mil: 11.8 mil. i 11.3 mil. din., blagajnički zapisi 8 mil. prema 4 mil. i 6 mil. din. i najzad potraživanja "Rod banaka 1.5 mil. din. prema, 594.000,9376.000 i 441.000 din. Valute i devize su se smanjile sa 2.2 mil. na 51.000 din. Zbir odmah likvidnih sretstava u koje ćemo ubrajati i hartije od vrednosti iznosi 39.8 mil. din. prema 38.8 mil. u prethodnoi “godini, 26 mil. i 28.7 mil. u ranijim godinama. Prema pret'hodnoi godini imamo neznatno. smanjenje, a prema ranijim godinama znatan porast. Izgleda da se pazi na ioO, da su |· kvidna sretstva velika. Obaveze su u prošloj godini bile po:·krivene sa 37% odmah likvidnim sretstvima. U 1987 taj odnos je bio 39%0, u 1936 nešto mani, 94%, a u 1935 zod. 40%. "Та рочједпје četiri godine stepen likvidnosti se kretao od 34 40%, približujući se za poslednje dve godine gornjoj granici. U praksi to znači da banka više od jednu trećinu tudjih sretstava na koje plaća kamatu besplodno čuva u svojim kasama. A to je mnogo. Ni najrigorozniji zakoni o bankama ne predvidiaju veći stepen likvidnosti od 10—15% svih tudjih sretstava. | kod odnosa likvidnih sretstava prema tuđim sretstvima, koji je isto tako stabilan kao što је odnos soOpstvenih sretstava prema tudjim, Vidi se, da se Jugoslovenskim kreditnim zavodom upravlja konzervativno, po isprobanim načelima bankarske politike. Ako bismo hteli da rezimiramo poslovni princip Jugoslovenskog kreditnog zavoda on bi glasio: sigurnost i likvidnost važnije su od zarade. To naravno ne treba da znači, da se na zaradu gleda kao na sporednu Каtegoriju. Iz donje tablice računa gubitka i dobitka se vidi da se i zarada drži u normalnim granicama.

Bačun gubitka i dobitka

Prinodi | Troškovi i plate 1.997 2.348 9.556 3.049 Porez 500 700 M00, | ı 950 Otpisi 968 1.129 10% 28] Čista dobit 1.485 1.959 9.160, 2.088

Prinodi . Kamate i provizija 4.166 5.012 5.486 5.268 Razni prihodi АТА 1.017 1.207 946 Prenos dobiti 74 107 144 154 Zbir prihoda — rashoda 4.951 6.136 6.837 6.368

) , Bruto prihod je iznosio u 1958 god. 6.2 mil. din. prema 6.7 mil., 6 mil. i 5 mil. din. Od toga se pokrivaju opšti troškovi i plate od 3 mil: din. prema 2,5 mil., 2.3: mil: ı 2 mil.. DOTeEZ 950.000, prema 1.1 mil., 700.000 i 500.000 i otpisi 281.000, prema 1 mil., 1.1 mil. i 968.000 tako da je sa prenosom dobitka zajedno preostalo u 1938 g. 2 mil. čistog dobitka prema 2.2 mil., 2 mil: i 1.5 mil. din. ] kod prihoda kao i kod troškova vidi se stabilnost, što je znak da se radi o konsolidovanom розјоVanju. | |

Dobitak od 2.088.000 din. podelio se tako: za Gi/s% dividendu odredjeno je 975.000 din. kao i prošle godine, rezervni fond dotiran je sa 700.000 din. kao i prošle godine, penzioni fond sa 50.000 prema 80.000, upravnom | nadzornom odbomi je dato u ime tiantijeme 250:502 din. prema 260.000) i ostatak od 119.678 din. prenet je na novi račun. Na mesto preminulih članova upravnog odbora pok.

'Mihaila Lukarevića i Hinka Biihweissa izabrani su u upravni

odbor gp. g. Aca Pavlović i Voja Petković. Ostali članovi upravnog odbora su 2. S.: Adolf Minch, pretsednik; dipl.ing. Liuba Godijevac, potprefsednik;- Јозет Bun, potpretsednik; Bora Popović, Dragomir N. Rakić, Aleksandar Munch, Veli-

'mir Dimitriiević i Đorđe ·Lederer. Članovi nadzorniog odbara

su g. g.: Borislav Stojankić; preftsednik; Dragan Milićević,

Dr. Cvetko Gregorić, Dr. Vinko Vrhunac i Voja Pavlović.

RUDNICI UGLJA U ALEMSINCU A. D., ALEKSINAC Naš cili je da u »Analizama Bilansa» dajemo što potpuniju sliku onih preduzeća, koja rade u našoj zemlji. Stoga nećemo da se ograničimo na samu analizu finansiiskog stanja, iako bi to bio naš jedini zadatak, nego ćemo pomoću naše

bogate arhive, baciti pogled i na istoriski razvitak, Kao ı na

prirodne i tehničke preduslove, koje su neobično važne i za bolie razumevanje samog bilansa ı računa dobitka i gubitka.

Rudnici uglia a Aleksincu zaključili su svoiu 35 godinu i imali bi razloga da proslave i jedan manji jubilej. Društvo ie osnovano 11 maja 1903 g. u Brislu sa glavnicom od 1 mil. franaka, od čega je 100.000 bilo uneto u aporima. To ie bila koncesija za vađenje uglia kod Aleksinca i Mralijeva. Koncesija obuhvata površinu od 1190 hektara. Rad društva bio ie praćen do svetskog rata neprekidnim napretkom. U

početku 1914 god. povećana je društvena glavnica za 500.000.

na 1,5 mil. franaka. Za vreme rata izgledalo ie da ice sve izgubljeno. Okupacione vlasti eksploatisale su rudnik na SVO. račun. Ali odmah posle svetskog rata društvo pristupa 'DOnovo radu, Dovećava glavnicu krajem oktobra 1919 god. na 4,4 mil. pa zatim početkom marta 1994 na 6 mil. din. Dobijena sredstva upotrebliena su za neophodne investicije u cilju proširenia i intenziviranja poslova. Na plodove rada niie trebalo dugo čekati. Društvo u narednim godinama. uspeva, da pored redovne dividende poveća fondove u znatnoi meri. Za vreme krize od 1931—1934 god. poslovi su nazadovali, kao kod većine naših preduzeća. Ali Aleksinački rudnici геlativno dobro su prebrođili taj težak period. Bogati fondovi su ostali netaknuti, tako da je dnuštvo u februaru 19836 god. povećalo glavnicu na 15 mil. din., jednostavno tako da se valorizacija rezerva delimično pretvorila u glavnicu. Akcije koje su do tada glasile na 500 franaka, pretvorene su u akcije hez nominale. Ta vrsta akcija kod nas ie nepoznata. U Sjedinjenim Američkim Državama, međutim; češće se nađu takve akcije, koje glase na određeni udeo u preduzeću. I u zapadnim evropskim zemljama su one poznate. Te akcije se Dribližuju kuksama, hartijama od vrednosti posebnogp prava,

O O O