Narodno blagostanje — dodatak

одавак „Магодпот

САМА

3lagostamniu"š

BROJ 19 BEOGRAD, 13 MAJ 1939. GODINA X ~ e Sadržal: Српска банка д. д., у Загребу Југославенска банка JL. д. — Загреб Хрватска свеопћа кредитна банка д. д. — Загреб Ческословенска банка д. д. — Загреб СРПСКА БАНКА Д. Д., У ЗАГРЕБУ Дужници по обвезницама 14.696 5.210 5.629 5.119 У крајевима преко Саве и Дунава, Српска банка је Конзорциј. и раз. послови 1.302 1.621 1.967 2.304 једна од најпознатијих новчаних установа. Она је успела Непокретности 29.225 28.688 29.089 27.724 да окупи око себе највиђеније претставнике српства у Хр- Разна актива 2.778 2.571 838 694 ватској и у Војводини. Српска банка је, као што јој име Гаранције и жиро пете (а 0D 30.085 показује чисто српска новчана установа. То мало чудно Оставе пет Пт — 289.231 звучи, ако човек нема пред очима прилике у Хрватској и Пасива у Војводини. У тим крајевима се још пре рата показала Главница 40.500 40.500 40.500 40.500 потреба, да се српском елементу створи један привредни Резервни фонд 14.250 14.250 14.250 14.250 центар, који ће да послужи за базу у привредној утакми- Специј. резервни фонд 15.000 3.500 3.500 3.500 пи. После уједињења Српска банка није напустила свој Фонд за валутни ризик – 1.599 1.599 1.599 1.599 првобитни циљ. Она је даље изграђивала своју организа- Гарантни фонд заложн. 750 750 750 750 пију проширењем филијалне мреже. Филијале постоје у Фонд за курс. разлику __—= 3.432 4.677 4.054 Новом Саду, Суботици, Петровграду, Панчеву, Вршцу, Пенвиони фонд 12.658 13.053 13.622 14.870 Сремској Митровици, Дубровнику, Сплиту и Книну. У по- Улози (стари) 245.447 280.883 „209.768 17611! седу Српске банке је већина акција Јадранско-подунавске | yJO3H (HOBH) 34.189 43.902 58.589 95.006 банке у Београду, тако да је она потпуно заступљена и у Реесконт 98:312 93.010 88.899 96.472 привреди престонице, као и Србије. Остали повериоци 31.961 21.284 22.829 22.916 Развитак Српске банке био је после рата сјајан. Бан- Преносни рачуни 1725 909 794. 822 карска криза прекинула је тај развитак. Као и друге ве- Неподигнуте дивидинде 245 243 215 212 лебанке, које су радиле претежно улозима на штедњу које Остала пасива 3.876 3.910 2.783 2.751 су пласирале великим делом код земљорадника, и Српска Чисти добитак 1772 435 9.259 4.689 банка је морала да прибегне заштити. Њен положај био је Збир биланса 502.205 471.611 464.985 478.500 „у почетку банкарсе кризе нешто повољнији него других Гаранцијеи жиро обавезе —— — 30.085 новчаних завода. Улагачи њени показали су се стрпљиви- Оставе — —— === 289.231

јим од осталих. Положај Српске банке погоршао се због законодавства о земљорадничким дуговима, што ју је приморало да иде под заштиту. Али је она постепено олакшавала положај својих улагача. Од ! јануара стари улагачи могу да подижу своје улоге на штедњу до 30.000 и улоге по текућим рачунима до 50.000 дин. Осим тога је банчина управа врло широкогрудо излазила у сусрет старим улагачима у случају изванредне потребе. Њене интенције, да се што пре ликвидирају банчине старе обавезе, биле су потпомогнуте повољним приливом уплата по старим потраживањима. Много је важнији за будућност банчину, развитак нових послова. Ни у једној години раније улози нису показали такав пораст као у прошлој. Српска банка као изразито депозитна установа имала је да издржи двапут, у мају и у септембру прошле године навалу улагача. Њихова нервоза није трајала дуго. Сваки пут су се улози брзо повратили, и као што се види из доње таблице на крају године премашили су висину из ранијих година.

Рачун изравнања

Актива 1985. 1936. 1937. 1938. У хиљадама динара

Готовина 29.560 99.206 96.878 46.774 Благајнички записи — а 4.833 7.000 Валуте и девизе 5.098 3.501 4.093 1.443 Хартије од вредности 44.747 44.181 47.023 59.121 ·Вредн. гар. фонда хип. зал. 811 891 967 1.042 Вредност пенз. фонда 10.957 10.782 10.993 ' 10.453 Менице 279.476 260.663 149.682 139.910 . Дужници по тек. рач. 83.641 84.346 182.988 176.855

Сопствена средства банчина готово нису претрпела никакве промене. Главница је непромењена 40,5 милиона, кров последње четири године, а то је исто случај са резервним фондом који је износио 14,25, фондом за валутарни ризик са 1,6 мил. дин. и гарантним фондом заложница са 750.000 дин. Специјални резервни фонд био је у последњим трима годинама 3,5 мил. дин. Он је у 1936 г. смањен за 11,5 мил. дин. У тој години банка је отписала цео износ од 27,1 мил дин. којим је била дужна да смањи земљорадничке дугове по Уредби, иако је то могла да чини за 14 година. У ту сврху употребљен је поменути износ из специјалног резервног фонда, текући приход из 1936 год. и накнадно Уредбом признате камате које нису наплаћиване. Фонд за курсну разлику смањио се за 4,7 мил. дин. на 4 мил. дин. углавном за износ разлике на курсу акција, које се налазе у стоку старог пословања. Хартије од вредности у новом пословању показале су обратно повећање курса. Пензиони фонд чиновника расте, због редовне дотације у свакој години. Од туђих средстава највећу ставку чине стари улози на штедњу. Они за последње четири године показују прогресивно смањење. У 1936 години стари улози су пали за 146 мил на 230,8 мил. 1937 г. за 21 мил. на 210 мил. и у 1938 г. за 34 мил. на 176,1 мил. дин. То показује да банчина управа чини велики напор, да стари улагачи дођу што пре до својих потраживања. Та пословна политика је мудра, она води рачуна о будућности и ствара сигурне темеље развитку нових послова. Прогресија смањења. код старих улога је повољан знак. Слика постаје још лепша посматрајући нове улоге, који су у прогресивном порасту, са 34 мил. преко 44 мил. и 59 мил. на