Narodno blagostanje — dodatak

95 мил. дин. Реесконт показује пораст са 89 мил на 96 мил. према 93 мил. у 1936 г. и 98 мил. у 1935 г. Захваљујући предусретљивости Народне банке, која је на основу потраживања од Привилеговане аграрне банке одобравала за деблокирање старих кредита, Српска банка је била у могућности да и тај извор искористи за ликвидирање старих улога. Остали повериоци износе 22,9 мил. дин. и показују према претходној години незнатан пораст од свега 100.000 дин. Остала пасива остала је непромењена према претходној години са 2,7 мил. дин. Активне позиције показују, као и пасивне, изванредну стабилност послова, које је последица конзервативне пословне политике банчине, на шта је она са правом поносна. Кредитни послови су се смањили, што је проузроковано опадањем старих послова, док су нови порасли, као што ћемо доцније видети. Збир меничних зајмова смањио се са 279,5 мил. преко 260,7 мил. и 1496 мил. на 140 мил. дин., дужници по текућим рачунима са 188 мил. у 1987 г. на 176,9 мил. дин. а дужници по обвезницама са 147 мил преко 5,2 мил., 5,6 мил. на 5,1 мил. дин. Код старих дужника је тенденција смањења услед тражње за што бржом ликвидацијом тих послова разумљива. Јачем смањењу у 1988 г. допринела је та околност, да је онај део земљорадничких потраживања који је од Привилеговане аграрне банке примљен у 39, обвезницама пренет у сток хартија од вредности, који је због тога порастао са 47 мил. на 59 мил. дин. Конзорцијални и разни послови порасли су са 2 мил. на 2,4 мил. и то по старим пословима због пораста стока цигље на банчиној циглани у Новом Саду. Вредност банчине непокретности се смањила са 29 на 27,7 мил. дин. Она припада старом пословању. Готовина је знатно порасла са 26,9 мил. на 48,8 мил. а благајнички записи Министарства финансија са 48 мил. на 7 мил. дин. Услед тога банчин ликвидитет се знатно повећао. Валуте и девизе су пале са 4 мил..на 1,4 мил. У извештају је наведено да се промет валутама и девизама знатно смањио у прошлој години. Послови у вези са унутрашњом и спољном трговином порасли су, због чега су се гаранције и жиро повећали са 8,7 на 30,8 мил. Сви ти послови спадају У нове, чији развитак показује доња таблица.

Рачун губитка и добитка

Губитак 1935. 1936. 1937. 1938. у хиљадама динара

Камата 14.189 13.454 12.201 12.788 Трошкови 9.758 9.432 9.631 9.494 Порези 1.440 1.842 1.772 2.545 Отписи 3.947 29.119 9.011 1.696 Дотација пенз. фонду 350 350 350 350 Чисти добитак 1.772 435 9.959 4.689

Добитак Пренос добитка 753 1772 435 9.009 Пренос из засебн. рез. ф. 11.500 — = Камата 23.839 38.696 20.396 24.058 Провизија 606 915 940 1.825 Приход непокретности 2.178 2.060 1952 1.798 Разни приходи 3.771 4.374 3.911 2 Наплаћена отп, потр. 314 315 590 265 Збир 31.456 54.632 28.224 31.561

Збир новог пословања знатно је порастао, са 70,3 на 118 мил дин. што је више од 50%. Да није пензионог фонда, збир новог пословања био би уједно и обртни капитал. Највећи део обртног капитала у новом послу сачињавају улози на штедњу, 52,1 мил, према 31,4 мил. и улози по текућим рачунима 43 мил. према 27,2 мил. дин. Пораст улога био би врло велики за нормалне прилике. А када се узме у обзир да је у прошлој години било догађаја, који су унели немир међу улагаче пораст улога треба још више ценити, као знак великог поверења штедиша. Остали повериоци порасли су незнатно са 6,3 мил. на 7 мил. дин. Повериоци рачуна износе 220:000 према 156.000, остала пасива 759.000 и фонд за курсну разлику 321.000 према 207:000

дин. У активи прво нада у очи висока готовина од 35,1 мил. према 15 мил. Ако томе додамо благафничке записе добијемо 39 мил. према 19,6 мил. дин. Више од једне тргћине туђих средстава покривено је готовином. То је више него што је потребно. Та предострожност, која проузрокује знатне трошкове, потребна је због изванредних прилика. И сток хартија од вредности, који заправо спада у ликвидна средства показује пораст за 3,5 на 45 мил. дин. Дужници по текућим рачунима порасли су са 28,6 мил. на 44,3 мил. дин. менични зајмови са 12,3 мил. на 19,7 мил. и дужници по обвезницама са 383.000 на 573.000 дин.

Приходи су били већи него у ранјим годинама, као што се види из таблице.

Ново пословање

Актива 1937. 1932. у хиљадама динара Готовина 14.844 35.114 Благајнички записи 4.833 4.000 Валуте и девизе 4.093 1.445 Хартије од вредности 3.479 4.557 Вредности пенз. фонда 1.431 10.453 | Менице 12.258 19.667 Дужници по тек. рач. 28.561 44.298 Дужници по обвезницама 383 378 Конзорц. и раз. послови —— 26 Остала актива | 440 418 Пасива Фонд за курсну разл. 207 921 Пензиони фонд 4.060 14.870 Улози на књижице 31.404 52.104 Улози по тек. рач. 27.185 42.902 Повериоци 6.859 5.995 Преносни рачуни 156 220 Остала пасива 251 759 Збир 79.322 118.171

Камате су донеле 24 мил: дин. према 20,4 мил. 33,7 мил, и 93,8 мил. дин. Провизије су порасле са 606.000 преко 915.000 и 940.000 на 1,3 мил. дин. Приходи од непокретности, насупрот томе падају са 2,2 мил., 2 мил. 1,95 мил. на 1,8 мил. дин. као и разни приходи са 3,8 мил. на 44 мил, 4 мил. на 2,1 мил. дин. Наплаћена отписана потраживања износила су 265.000 према 590.000 дин. Расходи и упркос већем послу нису се повећали. Трошкови су мањи него. ранијих година и износе 95 мил. дин. према 96 мил, 94 мил. 9,8 мил. дин. Камата на улоге се нешто повећала са 12,2 мил. на 12,8 мил. дин. Знатно, у несразмери са повећањем послова, порасли су порези са 14 мил. преко 1,8 мил. на 9,5 мил. дин. Отписи су мањи него ранијих година и износе свега 1,7 мил. дин. према 2 мил. Портфељ дужника Српске банке рашчишћен је већ ранијих година. У 1938 г. отпис сумњивих потраживања био је минималан. Пајвећи део отписа вршен је на основи законских прописа од оних потраживања, која су накнадно предата Привилегованој аграрној банци. Чист добитак износио је 4,7 мил. дин. он садржи и прошлогодишњи од 2 мил. дин. Ефективно постигнути чисти добитак био је 2,7 мил. дин,. за 855.882 дин. већи него ефектни добитак из прошле године. Резервни фонд у новом послу, који се мора обравовати по Уредби образовања пословних резерви, дотиран је са 350.000 дин. и пензини фонд са 250.000 дин. Остатак од 4 мил. дин. пренет је на нови рачун. Акционари морају да поднесу ту жртву у корист даљег јачања завода. Ако се послови буду развијали као што су се развијали за последње две године, на дивиденду се неће чекати дуго.

У управном одбору су гг.: д-р Шумановић Светислав, претседник; Лађевић Лазар, потпретседник; Бачић Јован, Бердовић Јово, Берић Иван, Бона Луко, Вурдеља Илија, Грчић Драпутинњ, д-р Ивковић Ђорђе, Калембер Сте-

ван, д-р Манојловић Јован, Милекић Срета, Миросављевић